Marko Đurić: Srbija se nije odricala svojih nadležnosti na KiM, nego je Kurtijev režim na silu otimao prostorije. Istiskivanje srpskih institucija sa KiM nije prijatno, ali one time ne prestaju da funkcionišu

Ono što se dešava na Kosovu i Metohiji je užasno. Biram reči, s obzirom na to da moram da budem odgovoran u nastupu, ali ono što Kurtijev režim sprovodi kontinuirano godinama protiv Srba na Kosovu i Metohiji je skandalozno i izlazi iz svih okvira, ne samo domaćeg lokalnog i međunarodnog prava, nego jednostavno nije humano, rekao je za Radio-televiziju Vojvodine ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Đurić je, gostujući u emisiji Pravi ugao, rekao da je politika Kurtijevog režima vođena mržnjom prema Srbima.

"Kada vi krenete na centar za socijalni rad, kada krenete na fond za zdravstveno osiguranje, kada krenete na penzioni fond, vi pokazujete da to nije običan, pod znacima navoda, pritisak na celu jednu nacionalnu zajednicu, već da je ta politika režima vođena mržnjom prema Srbima", istakao je on.

Đurić kaže da ono što država Srbija radi i što više godina pažljivo i minuciozno priprema jeste promena stava dela međunarodne zajednice prema tom problemu, svakodnevnim kontaktima, razgovorima, izveštavanjem o našem uglu svakog od tih incidenata i interesnim uvezivanjem sa ključnim akterima u međunarodnoj zajednici.

"Došli smo do toga da danas imate situaciju da neke od zemalja koje su snažno podržavale takozvanu nezavisnost Kosova danas vrlo jasno i glasno govore protiv onoga što radi Kurtijev režim i to ne samo u objavama na društvenim mrežama. Zato mislim da je ovo što je nova američka administracija odlučila, da suspenduje do daljeg svaki strateški dijalog sa takozvanim institucijama Kosova, veoma značajna odluka. Zato što ona ima neposredne implikacije na političku scenu u Prištini pred lokalne izbore i ja tumačim da je ovo poruka svim ljudima na Kosovu i Metohiji, da je politika zatiranja srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji, politika protiv normalizacije odnosa. Za jednostrane poteze, za eskalaciju, Priština ne samo da nema podršku tog dela međunarodne zajednice koji je učestvovao u stvaranju tog projekta, nego ima aktivnu protivljenje i to je zvono za uzbunu, verujem, za mnoge Albance tamo, koji verujem da će uskratiti bar deo njih podršku Kurtiju", navodi on.

Đurić objašnjava da je, kao ministru spoljnih poslova, njegov posao da obezbedi diplomatsku podršku, a da druge vidove podrške obezbeđuju drugi segmenti sistema i to ne u maloj meri.

"Rekao bih da je materijalna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji u prethodnim godinama, uprkos ovim pritiscima, ne samo nastavljena, nego i povećana. I tu ne mislim samo na pojedinačne dodatke, takozvane kosovske dodatke, već mislim na to da je država zaposlila jedan dodatni broj ljudi u našem državnom sistemu i napravila različite druge programe podrške. Država je osigurala da ono što je Kurti želeo da uradi, a to je da iseče linije života za Srbe, da to ne uspe da uradi. Istiskivanje srpskih institucija sa Kosova i Metohije naravno da nije prijatno, ali one time ne prestaju da funkcionišu", ističe on.

Đurić podseća da je 28 zemalja u poslednjih 12 godina povuklo priznanje nezavisnosti, da su tri nove priznale, kao i da država Srbija u tom domenu ima još neka iznenađenja u rukavu, o kojima nije želeo da govori.

DS i tadašnji režim je stvorio pravne pretpostavke u korist Prištine koja je ona iskoristila da fizički otme deo nadležnosti državne uprave, a mi smo se suprotstavili tome

"Ono što hoću da kažem je da taj aspekt međunarodnog statusa ni malo nismo zanemarili. I u svetlu najvećih pritisaka, ni predsednik Vučić, ni Vlada Srbije nikada nisu prihvatili, ni eksplicitno, ni implicitno, nametanje takozvane nezavisnosti Kosova. Naprotiv, borili smo se protiv toga i 28 zemalja je povuklo priznanje. Nešto što je takođe veoma važno, javno smo kontinuirano više puta rekli da mi to nikada nećemo prihvatiti i ne prihvatamo. Ne samo zato što je to naša formalno pravna obaveza, nego zato što je naša najdublje uverenje, da je ono što se desilo 2008. godine bio politički kriminal i nepravda, suprotno međunarodnom pravu, suprotno našem ustavu, bez referenduma u Srbiji, bez referenduma čak i na Kosovu i Metohiji. To je predstavljalo uvredu za veliki deo građana ove zemlje, jer za nas Kosovo i Metohija nisu samo 13% teritorije, ono je za nas ishodište našeg identiteta", naglašava on.

Na konstataciju da se Srbija od 2013. godine kontinuirano odricala svojih nadležnosti, Đurić odgovara da ni najmanje ne može da se složi sa takvim tvrdnjama.

"Naprotiv, Kurtijev režim je na silu fizički otimao prostorije u kojima je država Srbija vršila deo nadležnosti, ali mi ni jednu nadležnost nismo prepustili ili se nje odrekli. Podsetiću vas da je 2011. godine, što je znatno pre nego što je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost, dakle vlast 2010. i 2011. godine je napravila dogovore o carinskim pečatima, dogovore o integrisanom upravljanju administrativnom linijom. Dakle, od dovođenja takozvane granične policije Kosova na te prelaze i to je ono što su činjenice. Ali to ne možemo tvrditi da to ima bilo kakve veze sa našom vlašću. Demokratska stranka tada i tadašnji režim je stvorio takve pravne pretpostavke u korist Prištine, koja je ona iskoristila u godinama koje su sledile, da fizički otme deo nadležnosti državne uprave, a mi smo se suprotstavili tome. Jer u njihovo vreme nije bilo dogovora, ni o Zajednici srpskih opština, ni o bilo kakvom vršenju vlasti od strane Srba na Kosovu", ukazuje on.

Đurić dodaje da podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, u materijalnom smislu, ne da nije prestala, nego je uvećavana, a druga stvar je da je sačuvan mir.

"Da li mislite da bi za Srbiju bilo dobro, za njen ekonomski rast, a Srbija je više nego dva puta uvećala svoj BDP u odnosu na tada, da je ušla u sukob u momentu u kome nema ni oružane snage koje su spremne, ni međunarodno okruženje koje joj je naklonjeno? Uopšte, pod bilo kojim okolnostima, ulazak u oružani sukob je nešto što treba izbeći. Niko nije mogao ni da sanja pre 10 godina da će oni njihovi partneri, koji su stvarali takozvano nezavisno Kosovo, danas da po pozicijama budu bliži stavovima Srbije, a to nije slučajno, to je rezultat minucioznog rada", ističe on.

Đurić kaže, kao neko ko je živeo za Kosovo i Metohiju i delom i radeći na Kosovu i Metohiji osam i po godina da je, kao i mnogi, najmanje jednako frustriran zbog stradanja srpskog naroda tamo.

"Mnogi od naših ljudi koji žive dole su i moji prijatelji i doživljavam Kosmet kao deo naše šire porodice, dakle moje lične ako hoćete, iako nisam odatle. Ali ono što moram da kažem je da mi ne da ne prestajemo da se borimo, mi nastavljamo i nastavićemo i u budućnosti, ako bude trebalo i generacijama, dok ne budemo došli do željenih rezultata. A vrišteće nepravde o kojima govorite čini Kurtijev režim… ne čini ih srpska strana", naglašava on.

Đurić dodaje da, u tom smislu, ne misli da ova tema treba da bude poligon za međusobne unutrašnje političke obračune.

Govoreći o članu 4 Ohridskog sporazuma, koji su prihvatili Beograd i Priština, a u kojem stoji da se Srbija "neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji", Đurić objašnjava da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah nakon sastanka na Ohridu javno istupio, rekavši šta je za Srbiju neprihvatljivo.

"Za Srbiju je članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama apsolutno neprihvatljivo i predsednik Vučić je to mnogo puta rekao. I evo ja zvanično ponavljam danas… znate da izjave ministra spoljnih poslova imaju obavezujući karakter i u međunarodnom pravu, dakle za Srbiju je članstvo Prištine u Ujedinjenim nacijama apsolutno neprihvatljivo", zaključuje on i dodaje da će predsednik Vučić o tome govoriti naredne nedelje u Ujedinjenim nacijama, da se nastavlja borba za status naše južne pokrajine srpske južne pokrajine, borba za položaj Srba i bacanje svetla na to u kakvom su položaju Srbi na Kosovu i Metohiji.

(RTV)