Mihailo Medenica: Hriste Bože - Hriste brate!

Sveti oče Vasilije čuvaj ono najmilije.

Čuvaj milo srpstvo svoje što ti kliče,

što ti poje.

Oj, Ostroška sveta gredo evo ti ga

srpsko čedo…

Poznaješ li svojeg lika - stradalnoga

podvižnika.

Poznaješ li bosonoge samonikle

sve Ostroge.

Evo Srblja raspetoga sve u slavu

milog Boga!

Evo rana od klinova s Metohije

i Kosova.

Gde su muke i strahote - peva Srbin

sa Golgote.

Peva Srbin obezglavljen

molitvama tvojim slavljen.

Drobili nam zveri kosti da ubiju

u nas Boga,

zaludu im, srastu kosti od kamena

sa Ostroga.

Zaludu nam oči vade - dogledamo vekovima,

što nam zemljom poharaše - to na nebu Srbin

ima!

Zar ko misli da je Srbin od zemaljskog sazdan

mira?

Mi smo polen plaštanica, priprate smo manastira.

Sveti oče Vasilije čuvaj ono najmilije.

U kolevci što je život - povijeno u tvoj kivot.

Polen mi smo pravoslavni, pa ima li veće sreće

da stasavaš podvižništvom, da uzrastaš za raspeće!

Evo rana od klinova s Metohije i Kosova!

Evo pevam obezglavljen - blagosloven, pravoslavljen!

Evo sam ti steno sveta - ne ostarih od deteta.

Evo sam od živih rana, neka me po krvi prate,

položajnik na Golgoti - Hriste Bože, Hriste - brate!

Mihailo Medenica

(Dva u jedan)