Михаило Меденица: Ниси морао, хтео си! Купили су те јер си био на продају

Ниси ништа морао, брате, хтео си!

Купили су те јер си био на продају.

Имао си Господа али си желео газду.

Ниси морао – хтео си!

Препродали су те, наравно, робље има рок трајања.

Ниси морао – хтео си!

На јастук спушташ главу као на пањ, страхујеш од сна, страхујеш од јаве…

Ништа страшније од паперјасте гиљотине.

Не брини, џелат те презире, навикао је да пресуђује људима…

Нису могли да те застраше ничиме осим тобом…

Живиш у страху да се где не сретнете ти и ти.

Страшно је то – нико те не јури а стално у бегу!

Ништа ниси морао – хтео си!

Колико вреди живот кад ти га други живе?

Кад га даш у подстанаре..?

Свиће ли на буњишту?

Какве су баљегаве зоре?

Хтео си газду, преварили су те, препродали су те теби, па газдуј робе.

Ланци се спрдају с тобом.

Окови те оговарају, веле да се плашиш кључа…

Ништа ниси морао – хтео си.

О највише ти гране ветар окачио образ, ко поњаву…

Вране ти се гнезде на части.

О твоју реч ни сирома маслачак да се обеси…

Човек се држи за реч а ти за сенку што је остала за тобом.

Покушава да утекне, да се где преуда, макар и за мртвога само да се скући уз човека…

Пусти је, нека удовице живога човека ко невесте мртвога, она ништа не мора и неће.

Нека је да је друге сенке не спадају:” Где ти је човек?”

Е, каква си само људина био док ниси преумио да мораш, а сад ни то кусура што јечи за тобом, но…

Доћи ће дани да се тај прогнаник у теби протегне, а шта ћеш тада?

Доћи ће дани, рекох, ал како ћеш их познати..?

Свиће ли на буњишту?

Кад се тамо раздани?

Је л се по јутру, или по мирису, дан познаје?

Ништа ниси морао, хтео си!

Газдуј, робе, па што ланцима преореш клиновима ће рађати, па ноктима жњи…

(bezcenzure.rs)