Mihailo Medenica: Šibicar koji se sapliće o sopstvene laži

Dakle, On koji hoda po (Beogradu na) vodi a sapliće se o sopstvene laži, On koji jednim sendvičem nahrani hiljade gladnih, On koji Srbiju neizmerno voli do poslednjeg metra koji može da izda il proda – naložio je da se na uvid preda kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom novosadske železničke stanice!

Ista ona koja je već predata, jer, pamtimo, mahao je nekakvim registratorima tvrdeći da je u njima baš sve što se rekonstrukcije tiče!

Znači, dobićemo na uvid papire koje je skrivao, ali ih je zapravo već pokazao, jer On nema šta da krije osim kad laže – a ne laže, osim kad otvara usta.

Čuveno Alekovo šibicarenje, kad na astal baci tri registratora pa mi treba da pogodimo u kojem je originalna dokumentacija dok ih on umešno vrti u krug

To je negde otprilike ta analogija, čuveno Alekovo šibicarenje, kad na astal baci tri registratora pa mi treba da pogodimo u kojem je originalna dokumentacija dok ih on umešno vrti u krug?

Elem, sad će odgovarati svi koji su nešto zajebali osim onih koji su zaista krivi, jer svako je nevin dok se ne dokaže da je u dilu s vlasti, a da bi se to dokazalo Zagorka Dolovac bi trebalo konačno da se vrati s pauze na koju je otišla pre petnaestak godina.

Pravda jeste spora ali je dostižna, naročito ako je jure Alekovi bezvrati intelektualci s bejzbolkama i pajserima, pa kad je stignu i ubiju boga u njoj- saznaćemo šta se zaista dogodilo u Novom Sadu, a i šire.

Nije se dogodilo ništa: petnaest sirotih duša je pod zemljom, desetine hiljada bitangi je nad njom, a pomenuta dokumentacija koja bi trebalo da pokaže ko je i koliko pokrao na rekonstruciji biće, pretpostavljam, nečitljiva od masnog bureka koji je uvijan u nju i soca od kafe, jer valjalo je na nečemu okrenuti šolju da Zagorki tokom pauze pogledaju u nju.

U međuvremenu, hodač po vodi i živcima mučene sirotinje planira uzmak iz “Alekovih naprednjaka” u “Alekove svedoke”, formirajući novu sektu – Pokret za državu i narod!

Zlonamernici bi sad rekli da to implicira kako do sada, znači, nije radio ništa za državu i narod već isključivo za sebe i svoju kamarilu, što naravno nije tačno!

Itekako je radio i za državu i za narod, samo ne svoju i ne svoj, ali čovek i nije precizirao o kojoj državi i o kom narodu je reč, tako da se najavljenom Pokretu u zube ne gleda, baš kao i dokumentaciji koju smo/ćemo dobiti na uvid.

Jedino u čemu se svevideći, sveznajući i samorođeni malo preigrao jeste činjenica da mu pojas za spasavanje neće mnogo pomoći, jer talas koji se digao nije od morske pene već besnoga i obespravljenog naroda!

Nema tog pojasa za spasavanje kad cunami gladnih i poniženih udari o obalu…

Dolaze dani da se registratori otvore, dolaze dani da se mnogi zatvore, a ne mislim na registratore

Od registratora neće moći da napravi “Alekovu barku” i sačeka da potop mine, ali ipak ima jedna mirna luka u koju će moći da se skloni i sačeka da sve prođe.

Jedan sobičak u paviljonu sela nadomak Požarevca…

Nije baš seoski turizam ali ima mnogo pogodnosti u odnosu na teskobu Dedinja: mir, tišina, svoja četiri zidića, krevetić i divan pogleda na krajolik kroz rešetke na prozoru…

Dolaze dani da se registratori otvore, dolaze dani da se mnogi zatvore, a ne mislim na registratore.

Mrak je najgušći pred zoru, narode moj, i zato ne dozvolimo da nas više plaše mrakom – zora je naša, hrabro glave gore i na sav glas: “Nije Srbija vaš plen- već naš dom, svetinja! Uzeli ste nam godine- ni dan vam više ne damo”!!!

(Bez cenzure)