Н1: Шта доносе допуне Закона о високом образовању - страни факултет, страна диплома, а субвенција државе Србије. Срђан Вербић: Покушај подвале при доношењу закона

 Негде успут, уз предлог буџета, међународне споразуме, измене Закона о играма на срећу, тихо је у скупштинску процедуру ушао Предлог закона о допуни Закона о високом образовању, којим се легализује оно што је председник Александар Вучић гласно најављивао последњих годину дана – долазак страних универзитета у Србију.

„Нећемо да нам деца одлазе у иностранство зато што, по њиховом мишљењу, не могу да нађу добар универзитет у Србији“, рекао је председник у децембру прошле године, најављујући у Србији франшизе „најбољих страних универзитета“.

Потом је о истој теми говорио и у септембру ове године, истичући да су преговори увелико одмакли.

„Ми смо увелико покренули преговоре са неким страним универзитетима, јер зашто би наши људи ишли у Италију, Швајцарску или у Велику Британију ако део тих универзитета можемо да доведемо, њихова одељења или да направимо њихове кампусе у Србији“, казао је у септембру за ТВ Прву и прецизирао да ће у понуди бити „МБА програми, негде правни факултети или нешто друго“.

Тада је најавио и да ће држава субвенционисати школарине како би оне биле ниже него у иностранству.

А предложене допуне предвиђају да „Министарство просвете може издати дозволу за рад и иностраној високошколској установи за извођење студијских програма основних академских студија, мастер академских студија и докторских академских студија на основу споразума који Министарство потписује са иностраном високошколском установом“.

Услов за издавање дозволе за рад страном факултету је да је та високошколска установа акредитована у држави у којој има седиште и да су студијски програми за које добија дозволу за рад акредитовани у држави у којој има седиште.

„Инострана високошколска установа води евиденције и издаје јавне исправе према прописима државе у којој је акредитована. Јавне исправе издате од стране иностране високошколске установе која обавља делатност у Републици Србији сматрају се страним високошколским исправама“, пише у допунама Закона о високом образовању.

Допуне регулишу и начин финансирања, односно предвиђају могућност да држава субвенционише школарине, што значи да ће студенти тих факултета моћи да се на страним приватним високошколским установама школују о трошку државе.„У циљу унапређења делатности и подизања квалитета рада, за накнаду школарине односно дела школарине студената као и за друге трошкове студената држављана Републике Србије који упишу студије на високошколској установи која има дозволу за рад издату у складу са ставом 1. овог члана, средства могу бити обезбеђена из буџета Републике Србије“, пише у предложеним допунама Закона о високом образовању.

Министарство: Иза свега интерес да се млади задрже

Министарство просвете у одговору за портал Н1 наводи да се допунама Закона стварају могућности да се квалитетни студијски програми из иностранства реализују у Србији, а да је иза свега интерес да се млади задрже у Србији.

„Покушај подвале при доношењу закона“

Некадашњи министар просвете Срђан Вербић оцењује да се ради о увођењу страних универзитета у образовни систем Србије и то на мала врата. Он напомиње да сама идеја да се значајне измене закона спроводе на брзину, без јавне расправе и без знања академске заједнице мора да пробуди сумњу у добре намере предлагача.

„Измена закона која би страним универзитетима омогућила да оснивају своје испоставе у Србији сигурно није баш тако мала. Напротив, она би била преседан за који је тешко сагледати све могуће последице. При том, предлагач планира да се о самим изменама овог закона уопште не гласа већ да то иде у пакету са Законом о буџету. Ако то није покушај подвале при доношењу закона, онда не знам шта јесте“, рекао је Вербић за Н1.

Не спорећи могућност да у Србију дођу и такви универзитети који би подигли квалитет и конкурентност домаћег образовања, он као проблематично наводи то што се до дозволе за рад долази на основу споразума са Министарством просвете, мимо стручних тела.

„То би значило да Србији више нису потребни ни рецензенти ни провера квалитета, да се независне комисије више ништа не питају и да извршна власт директно одлучује о томе ко може да добије дозволу за рад“, објашњава саговорник портала Н1.

Вербић указује на још једна „детаљ“ ове „бриљантне замисли“, а то је финансирање страних факултета из буџета Републике Србије.

„Предлог отвара могућност да се школарине на истуреним одељењима неакредитованих страних факултета дотирају из буџета! Истог оног републичког буџета ког би срушило мало веће улагање у домаће образовање. То је изгледа смисао, отворити још један канал за субвенције. Имаће домаћи факултети од тога користи таман толико колико је од субвенција имала корист и домаћа привреда. Осим ако се моментално не побуне и спрече измене закона са несагледивим последицама“, поручује некадашњи министар просвете.

„Домаће приватне школе би биле у неравноправном положају“

Професорка права Весна Ракић Водинелић, која је била један од оснивача Правног факултета Универзитета Унион, каже за Н1 да је свака конкуренција добра – ако је добра.

„Не знам да ли ће ти страни универзитети помоћи да се упристоји образовање код нас. Зависи да ли су то кредибилни универзитети или је у питању неко улагање капитала“, каже професорка.

Када је у питању одлука државе да субвенционише школарине на страним универзитетима, она истиче да ће то ставити домаће приватне високе школе у неравноправни положај и да већина њих у таквим условима неће моћи да настави да ради.

„Већина приватних школа ће морати да се угасе или ће их купити ти страни универзитети и тако ће наставити да функционишу“, указала је Ракић Водинелић.

Пракса код нас и у иностранству

Франшизе страних универзитета су донекле новина само када је Србија у питању. Професорка у пензији Ракић Водинелић подсећа да су оне посебно развијене у неким од „нових“ држава чланица Европске уније, као што су Бугарска, Пољска и Мађарска.

Нашој јавности је можда најпознатији пример Централноевропског универзитета (ЦЕУ) бизнисмена Џорџа Сороса, који је основан 1991. године. ЦЕУ је „протеран“ из Мађарске 2018. године, а како је тада најавио ректор Универзитета Мајкл Игњатијеф, већина курсева високошколске установе акредитоване и у САД је пресељена у Беч.

У Србији од 2016. године при Економском факултету у Београду своје студије има и Лондонска школа економије и политичких наука. Међутим, курсеве ове престижне школе, могли су да похађају само студенти Економског факултета, а на крају школовања добијали су две дипломе – матичног Економског факултета и Универзитета у Лондону.

Како је за Н1 испричала Анастасија Тодоровић, која је похађала међународне основне студије „Економије и финансија“, предавања су држали професори из Србије, али је настава била на енглеском.

Знање које је добила по програму Лондонске школе економије није било ни мало јефтино – комплетан програм је коштао 12.000 евра, а плаћала је и лондонском и београдском факултету.

„Иако сам била формално на буџету на Економском, додатно сам плаћала накнаду за похађање ЛСЕ програма. Испити су били једносеместрални, а оцењивали су их професори са ЛСЕ-а, па смо резултате добијали тек након три месеца“, каже дипломирана економисткиња, која је тренуто на мастер студијама у Бечу.

Она признаје да јој је диплома Лондонске школе отворила врата, како за праксу у Србији тако и за мастер студије у Бечу.

„Програм ми је значајно помогао и у вези са уписом МСц ин Политицал Сциенце у Бечу, где је конкуренција била изузетно велика. Такође, с обзиром на то да су ми основне студије биле на енглеском језику, нисам морала да прилажем додатни сертификат из енглеског. Додељена ми је и одлична стипендија, што ми је омогућило да наставим школовање у Бечу“, објашњава студенткиња.

Вербић наводи још један пример страног универзитета у Србији. Он каже да у Суботици послује Учитељски факултет из Мађарске, чије дипломе нису признате код нас.

Хоће ли диплома морати да се нострификује?

То што је наша саговорница Анастасија Тодоровић знање стицала од српских професора није случајно. Наиме, Закон о високом образовању предвиђа да звање наставника могу имати само особе које имају „одговарајући стручни, академски, научни, односно уметнички назив стечен на акредитованом студијском програму и акредитованој високошколској установи и способност за наставни рад“.

И Вербић је у разговору за Н1 указао да је за долазак страних факултета потребно променити више прописа и да страни држављани не могу да буду предавачи.

Наставници високошколских установа ван Србије могу бити само гостујући професори, предвиђа постојећи Закон.

„Високошколска установа без расписивања конкурса може да ангажује наставника из друге самосталне високошколске установе ван територије Републике, у звању гостујућег професора“, пише у Закону о високом образовању.

Допуна Закона предвиђа да је диплома стечена на страном универзитету у Србији – инострана исправа. Да ли то значи да ће она морати да се нострификује, што логика налаже,  како би свршени студент с њом могао да конкурише за посао у Србији?

„Како ће се дипломе које ће ови факултети издавати сматрати страним високошколским установама, оне ће морати да буду признате да би могле да се користе у Србији“, прецизирају из Министарства у одговору за портал Н1.

За сада је напознато с којим универзитетима су преговори “увелико одмакли”, како је рекао председник Вучић. Из Министарства просвете наводе да су за сада интересовање показали поједини технички факултети, факултети друштвених наука, као и менаџмента са универзитета из Италије и Немачке.

(Н1)