N1: Za manje od dve godine, Vučić pet puta najavljivao referendum - kad god je neka kriza. A treći put za manje od pola godina

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zatražio od opozicije, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je požurila da odmah uradi što je do vlasti, kako bi se još jedan predlog savetodavnog referenduma o predsedniku ovog puta možda i sproveo u delo.

Aleksandar Vučić je u utorak od opozicije zatražio da predaju 67 potpisa narodnih poslanika, kojima bi se pridružilo još 100 potpisa poslanika vladajuće većine, kako bi se raspisao „savetodavni referendum o predsedniku Srbije.

Ovo je treći put za manje od pola godine da Vučić predlaže/traži ovakvo izjašnjavanje građana, kojim se u stvarnosti ne bi rešilo ništa – zato što je savetodavno, odnosno nije obavezujuće, ali i zato što se predsednik može smeniti samo po jasno propisanoj proceduri, koja nikako ne predviđa referendum.

Očigledno je, s druge strane, da ovakvi predlozi dolaze svaki put kada je polarizacija u društvu duboka, a kriza velika.

Pre današnjeg, Vučić je isti predlog izneo na TV Hepiju kod Milomira Marića 4. novembra prošle godine, samo četiri dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 15 osoba.

Opozicija je zbog nesreće tražila ostavku premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, a Vučićev način da još jednom kaže „ne dam“ bio je da predloži referendum o svojoj smeni.

„Ja vam nudim rešenje, nudim vam veliku pobedu. Da mi ne biste govorili kakva je većina u Skupštini potrebna za sve, mi ćemo da vam damo 126 glasova za većinu. Mi ćemo izaći da tražimo od naroda, da Narodna skupština traži od naroda savetodavno mišljenje na referendumu o razrešenju Aleksandra Vučića. Sad sam proverio sa Dejanom Đurđevićem da li su saglasni sa postupkom razrešenja mene. Ako 50 odsto naroda kaže da je saglasan, više ni dana neću biti predsednik. Ja se javno zavetujem ni da više neću biti predsednik i idemo na nove predsedničke izbore“, rekao je Vučić pre dva meseca.

U međuvremenu su se desili veliki protest u Novom Sadu 5. novembra, hapšenje studenata i aktivista, višednevne blokade tužilaštva i suda u Novom Sadu, izveštaji o policijskoj brutalnosti nad starijim Novosađaninom kojem je zbog dobijenih batina odstranjen testis, a sve je kulminiralo studentskom blokadom skoro svih državnih fakulteta u zemlji.

U danima koji su usledili govorilo se o ostavkama nadležnih ministara, istrazi, optužnici, studentima i blokadama, ali i lojalistima. Sve do 14. januara, a povod je, prema predsednikovim rečima, istraživanje organizacije CRTA, koja navodi da građani ne veruju Vučiću.

Naime, istraživanje ove organizacije sprovedeno od 20. do 28. decembra 2024. godine na uzorku od 1.030 ispitanika, pokazalo je da bi 34 odsto građana ukazalo poverenje predsedniku na savetodavnom referendumu, dok bi mu 52 odsto uskratilo poverenje.

Ono što je predsednik prećutao je drugo pitanje CRTA, a to je da li je savetodavni referendum uopšte način za izlazak iz krize. Odgovor većine (54%) je da nije, a 37% odsto je ocenilo da bi savetodavni referendum bio korak ka izlazu iz krize.

Umesto pitanja o litijumu, pitanje o poverenju

Prethodna velika kriza koju je Vučić na isti način, makar deklarativno, hteo da reši bila je ona litijumska tokom prošlog leta. U jeku protesta protiv iskopavanja litijuma, predsednik je poručivao da ne odustaje od tog projekta. Protivnicima litijuma je ponudio rešenje u vidu referendum o njegovom razrešenju.

„Mislite da ću da držim vlast po svaku cenu? Da ne biste razvlačili ovaj narod, da nam ne biste uništavali turističku sezonu, nemojte da se maltretirate da gubite vreme. Podnesite zahtev vas 70, 75, 80, obezbediću vam ja ostatak potpisa i idemo na referendum o opozivu predsednika“, rekao je Vučić 1. avgusta novinarima u Beogradu.

Na podsećanje reporterke N1, da je i u junu prethodne godine (2023) pominjao referendum o predsedniku i konstataciju da je u pitanju procedura o opozivu, kao i da nije tako jednostavna kakvom je predstavlja, Vučić je odgovorio:

„Nije jedna trećina (poslanika/potpisa) dozvoljena da donosi odluku o tome hoće li predsednik biti opozvan. Imate pravo na opoziv na predsednika, a ne na referendum. Za to vam su vam potrebne dve trećine, a ja sam spreman da pomognem opoziciji da dođu do te dve trećine tako što ću da zamolim svog prijatelja Miloša Vučevića da poslanici SNS prihvate taj zahtev i da se ide u proceduru opoziva predsednika republike, koja mora da prođe referendumsku proceduru sa odgovorom da ili ne ili za ili protiv u odnosu na to kakvo će već da bude referendumsko pitanje. I sve što sam vam rekao je u skladu sa Ustavom RS i na svaki način smo spremni da pomognemo. Čak sam vam rekao i rokove. I to je sasvim jednostavno i sasvim u redu“.

Prethodni povod za nuđenje referenduma, u junu 2023. godine, bili su protesti izazvani masovnim ubistvima u OŠ Vladislav Ribnikar i selima Malo Orašje i Dubona. Građani su tada tražili ostavku tadašnjih direktora BIA Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.

Predsednik nije dao nijednog, ni drugog, ali je zato ponudio svoje razrešenje na referendumu. Gostujući na TV Prva rekao je da izjašnjavanje građana i merenje na izborima „voli najviše“.

„Deo njih traži da se proveri moj legitimitet, neka se dogovore, ja sam spreman za sve. Hoće na referendum, imam li podršku ili ne – idemo na referendum. Hoće u Skupštinu? Nije problem. Samo nemoj opet da nasilje proizvode, a za sve ostalo uvek sam spreman, samo da pronađemo termin kada je to moguće“, rekao je Vučić.

O proveri poverenja predsedniku na referendumu govorilo se i ranije tog proleća, pre nego što su se desila masovna ubistva. Povod je bio Evropski predlog za Kosovo, a pravnici i politikolozi su još tada objašnjavali da izglasavanje nepoverenja predsedniku ne postoji, već se on može smeniti samo zbog kršenja Ustava. Inicijativu pokreće dve trećine poslanika, a za razrešenje je potreban i stav Ustavnog suda.

(N1)