Na današnji dan 1915. u Kačaničkom tesnacu na KiM srpska vojska vodila žestoku borbu s bugarskim trupama koje su Srbiju napale s leđa, onemogućivši povlačenje prema Skoplju; 1922. umro Marsel Prust

 BEOGRAD - Na današnji dan 1905. godine rođen je srpski pisac Jovan Popović, pripadnik grupe literata koja je između dva svetska rata negovala socijalnu književnost. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je zbog komunističke propagande. Nakon oslobođenja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu pokrenuo je i jedno vreme uređivao "Književne novine". Dela: zbirke pesama "Hadžija večnosti", "Lasta u mitraljeskom gnezdu", "Ples nad prazninom", proza "Lica u prolazu", "Istinite legende", "Reda mora da bude", "Sremska hronika", studije i eseji "Đura Jakšić i njegovo doba", "Sterija i počeci srpske drame", "Svetozar Marković".

Danas je ponedeljak, 18. novembar, 323. dan 2024. Do kraja godine ima 43 dana.

9 - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. ugušio je pobunu Jevreja u Palestini (Judeji) posle čega je započelo njihovo masovno raseljavanje širom carstva. U gradu Rimu izgradio je veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1095 - Počeo je crkveni sabor u Klermonu na kojem je papa Urban II pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na ratni pohod protiv "nevernika" muslimana, Seldžuka, s ciljem da se oslobodi sveta zemlja (Palestina) i Jerusalim. Bio je to začetak krstaških ratova, koji će s prekidima, trajati vekovima.

1626 - Papa Urban VIII je osvetio crkvu Svetog Petra u Rimu.

1697 - Rođen je engleski slikar Vilijam Hogart, izuzetan portretista s posebnim darom za prikazivanje fizionomija. Slikao je scene satiričnog i moralizatorskog karaktera iz života aristokratije. Ostavio je relativno mali broj radova, ali ga je njihova vrednost uvrstila među najznačajnije engleske slikare.

1786 - Rođen je nemački kompozitor Karl Marija fon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i kantate, orkestarsku, kamernu i horsku muziku. Predvodio je operske kuće u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro 1826. Dela: opere "Čarobni strelac", "Eurijante", "Ribecal" (nedovršena), "Silvana", "Abu Hasan", "Oberon", "Koncertni komad za klavir i orkestar", "Poziv na igru", "Končertino za klarinet i orkestar".

1787 - Rođen je francuski slikar Luj Žak Mande Dager, zahvaljujući čijem je izumu, nazvanom "dagerotipija", prvi put omogućena izrada fotografija.

1860 - Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio predsednik vlade i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.

1883 - U SAD je prihvaćeno standardno računanje vremena i zemlja je podeljena na četiri vremenske zone.

1903 - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Tek 1979. je dogovoreno da se Kanal 31. decembra 1999. vrati Panami. Do 1903. Panama je bila sastavni deo Kolumbije, zatim se osamostalila uz "pomoć" SAD, pošto vlada Kolumbije nije bila zadovoljna ponudom SAD za izgradnju kanala.

1905 - Princ Čarls od Danske je izabran za prvog kralja Norveške posle obnavljanja nezavisnosti te zemlje, odvajanjem od Švedske. Na presto Norveške stupio je pod imenom Hakon VII.

1911 - Umro je srpski socijalista Andra Banković, jedan od pionira srpskog socijalističkog pokreta. Sa socijalističkim idejama se upoznao u inostranstvu, od učesnika Pariske komune i članova nacionalnih sekcija bivše Prve internacionale. Učestvovao je u revolucionarnim pokretima u Rusiji, vratio se u Srbiju 1887. i s Vasom Pelagićem od 1892. radio na organizovanju Socijalističke partije. Uređivao je listove "Srpski zanatlija" i "Socijaldemokrat" i inicijator je pokretanja "Radničkih novina". Učestvovao je na Prvoj balkanskoj socijalističkoj konferenciji i kongresu Druge internacionale u Londonu.

1915 - U Kačaničkom tesnacu na Kosovu i Metohiji srpska vojska je u Prvom svetskom ratu vodila žestoku borbu s bugarskim trupama koje su Srbiju napale s leđa, onemogućivši povlačenje Srba prema Skoplju u susret saveznicima. Premorene i brojno umanjene srpske trupe, pritisnute austro-nemačkim snagama sa severa i bugarskim s juga i istoka, morale su da obustave pokret prema Skoplju i srpska Vrhovna komanda naredila je povlačenje put obala Jadrana i Jonskog mora.

1918 - Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922 - Umro je francuski pisac Marsel Prust, autor dela beskrajno složene i tanane konstrukcije. Izvršio je ogroman uticaj na evropski roman 20. veka. Dela: ciklus romana "U traganju za izgubljenim vremenom" ("U Svanovom kraju", "U senci devojaka u cvetu", "Oko Germatovih", "Sodoma i Gomora", "Zatočenica", "Nestala Albertina", "Nađeno vreme"), roman "Žan Santej", polemički spis "Protiv Sent Beva".

1928 - "Parobrod Vili", prvi crtani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".

1935 -Grad Zrenjanin, tada Bečkerek, preimenovan je u Petrovgrad, po oslobodiocu kralju Petru I Karađorđeviću. To ime nosio je do 1946.

1936 - Nemačka i Italija su priznale vladu generala Franciska Franka, kao legitimnu vladu Španije.

1944 - Osnovano je Srpsko kulturno društvo Prosvjeta. Društvo je osnovano u Glini u hotelu "Kasina", kao sastavni deo priprema za osnivanje Srpskog kluba većnika ZAVNOH-a. Prvi predsednik bio je Dane Medaković, profesor iz Zagreba, a potpredsednici general Petar Drapšin i advokat Boško Desnica.

1945 - Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956 - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, veliki pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Kao prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka je s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertoara. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

1970 - Zapadna Nemačka i Poljska su se saglasile da uspostave diplomatske odnose i time okončaju neprijateljstvo dugo 31 godinu.

1970 - Narodna Republika Kina je imenovala ambasadora u Sovjetskom Savezu i time je, posle četiri godine pauze, obnovila diplomatske odnose na najvišem nivou.

1976 - Vojna vlada Etiopije (komunistička) je izvršila smrtnu kaznu nad 27 ljudi zbog navodnog kovanja zavere.

1978 - U DŽonstaunu, Gvajana, ispijanjem otrova izvršilo je kolektivno samoubistvo 914 Amerikanaca, pripadnici sekte "Hram naroda", uključujući vođu sekte DŽima DŽonsa. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1987 - U požaru u stanici "Kings Kros" londonskog metroa život je izgubilo 30 osoba.

1991 - Umro je čehoslovački državnik, slovačkog porekla, Gustav Husak, bivši predsednik Čehoslovačke. Na čelo Komunističke partije te zemlje došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968. zamenivši Aleksandra Dubčeka, a 1975. je postao šef države. Bio je jedan od vođa slovačkog ustanka u Drugom svetskom ratu protiv nacista 1944, a kao "slovački nacionalista" od 1951. do 1960. nalazio se u zatvoru. Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku na funkciju predsednika Čehoslovačke.

1993 - Lideri Južne Afrike su odobrili ustav kojim je označen kraj politike aparthejda (specifičan sistem rasne segregacije) u toj zemlji.

1993 - Novi vojni upravljač Nigerije general Sani Abača je raspustio sve demokratske institucije.

1995 - Vatikan je saopštio da neće popustiti pred zahtevima da osobe ženskog pola mogu postati sveštenici, i da se takva mogućnost definitivno neće razmatrati.

2004 - U Engleskoj je posle 700 godina tradicije zabranjen lov na lisice.

2005 - U tri odvojena bombaška napada u Iraku, na bagdadski hotel "Hamra" i dve džamije u gradu Kanaginu, poginulo je oko 80 ljudi, a ranjeno preko stotinu.

2006 - Najmanje 120 osoba izgubilo je život a na desetine se vode kao nestale u poplavama koje su pogodile zapadni Avganistan, najviše provinciju Badgis.

2007 - U eksploziji metana u rudniku "Zasjadko", na dubini od oko 1000 metara, u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, poginulo je 100 rudara. U trenutku nesreće u rudniku se nalazilo 457 osoba.

2008 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je prigovor Srbije i proglasio se nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije. Prigovor Srbije odnosio se na činjenicu da ona u periodu o kojem je reč nije bila članica UN. Odluku je podržalo deset, a protiv je bilo sedam sudija najviše sudske instance UN.

2008 - Umro je Đoko Vještica, novinar, jedan od osnivača kuće "Studio B". Karijeru je započeo u listu "Borba". Godinama je vodio emisiju "Beogradska razglednica" poznatu po rešavanju brojnih komunalnih problema. Na njegovu inicijativu 1988. održan je prvi "Beogradski maraton". Dobitnik je 2005. nagrade UNS-a za životno delo, kao i nagrade "Svetozar Marković".

2013 - Američki državni sekretar DŽon Keri proglasio je tokom govora "SAD i Latinska Amerika: Snaga partnerstva" održanom u središtu Organizacije Američkih Država u Vašingtonu, kraj epohe "Monroove doktrine". Doktrina obznanjena 1823. započela je kao podrška američkim zemaljama protiv evropskih sila. Keri je tada naglasio da će SAD latinoameričke zemlje posmatrati kao ravnopravne partnere.

2015 - U Sarajevu je islamski ektremista, vahabit, Enes Omeragić ubio dva pripadnika vojske BiH, a jednog ranio, da bi docnije, opkoljen, izvršio samoubistvo.

2016 - Haljina Merlin Monro prodata je na aukciji u Los Anđelesu za 4,8 miliona dolara. Poznatu "rođendansku" haljinu boje kože, sa 2.500 ručno ušivenih kristala, Monro je nosila kada je u "Medison skver gardenu" 19. maja 1962. godine otpevala "Happy Birthday Mr. President" DŽonu F. Kenediju koji je punio 45. godina. Tri meseca potom Merlin Monro je umrla, a Kenedi je ubijen novembra naredne godine.

2016 - Na fasadi Hrama Svetog Save u Beču svečano je otkrivena spomen ploča Savi Mrkalju, srpskom filologu i literati. Idejno rešenje i umetnički nacrt delo je slikarke Ljubice Mrkalj, a inicijativu su podržali Institut za slavistiku Univerziteta u Beču, Srpska akademija nauke i umetnosti, Ministarstvo kulture Srbije. Sava Mrkalj rođen je u selu Sjeničak, kod Karlovca, 1783. godine a umro je u Beču 1833. Pohađao je studije filozofije i matematike na univerzitetu u Pešti i poznavao je više jezika među kojima i klasične. Radio je kao učitelj, da bi potom postao monah. Godine 1810. objavio je raspravu "Salo debelog jera" čime je postao ključni prethodnik Vuka Karadžića.

(Tanjug)