Na današnji dan 1995. počeli pregovori u Dejtonu; 1842. rođen srpski političar Stojan Novaković; 1918. srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila Beograd

Na današnji dan 1995. godine u vojnoj bazi, u američkom gradu Dejton, započeli su pregovori o mirovnom rešenju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović.

Danas je petak 1. novembar 2024.

1755 - U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 osoba, a dve trećine grada je razoreno.

1757 - Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta, Antonio Kanova, najveći majstor italijanskog klasicizma. Uticao je na generacije evropskih skulptora. Dela: "Amor i Psiha", "Paolina Borgeze kao Venera", "Persej", "Tri Gracije", spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV , Napoleonova bista.

1842 - Rođen je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis "Vila". Njegovom zaslugom štampani su "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka" i "Zakonik Stefana Dušana cara srpskog" (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka", "Selo", "Balkanska pitanja", "Istorija srpske književnosti", "Srpska gramatika".

1867 - U Beogradu je osnovana družina visokoškolske omladine Srbije "Pobratimstvo" u sklopu delatnosti Ujedinjene omladine srpske. Među osnivačima nalazili su se Laza Lazarević, Ljubomir Kovačević, Kosta Hristić. "Pobratimstvo" se bavilo literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah društva.

1884 - Rođen je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reportaže postale su vremenom klasična novinarska lektira. Londr je bio izrazito angažovan autor, predano je ukazivao na socijalne probleme širom sveta, osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, između ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: "Zemlja abonosa", "Belo roblje", "Biribi", "Teror na Balkanu", "Put u Buenos Aires".

1886 - Donošenjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije, na tradicijama Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju. Zakon o osnivanju je predvideo da ona "obrađuje i unapređuje nauku, da obelodanjuje i inicira naučna istraživanja i potpomaže razvoj umetnosti". Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, društvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, za njim su sledili Čedomilj Mijatović, Dimitrije Nešić, Milan Milićević, Jovan Ristić.

1894 - Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II , poslednji ruski car, ubijen od strane boljševika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) zajedno s celom porodicom.

1918 - Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovića oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, prešavši 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.

1928 - U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, što je bio deo prozapadnih reformi osnivača moderne Turske Kemala Ataturka.

1936 - Italijanski fašistički diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.

1944 - "Beogradskim sporazumom" između predsednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana Šubašića, okončani su pregovori o obrazovanju jedinstvene privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.

1956 - Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1972 - Umro je američki pisac Ezra Paund, vrhunski poeta. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom "izgubljenoj generaciji" posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom izraza, više od bilo kog modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su "Cantos", teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti 1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i docnije. Objavio je i više kritičkih knjiga: "Duh romantike", "Kritički eseji", "Kako da čitamo esej", "DŽeferson i/ili Musolini".

1985 - Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na čelu Tanzanije za naslednika predložio DŽulijus Kambarage Njerere, postao je šef države.

1987 - Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladajućoj Komunističkoj partiji.

1996 - Umro je DŽunijus Ričard DŽajavordene, predsednik vlade Šri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Po uspostavljanju predsedničkog sistema 1978. postao je šef države i na tom položaju ostao je do 1988.

2000 - SRJ je primljena u UN kao 190. član, iako je Jugoslavija bila jedan od osnivača organizacije Ujedinjenih Nacija.

2006 - U Beču je osnovan Međunarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja država sveta, koji bi trebalo da omogući bolje suočavanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.

2006 - Umro je američki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu "Ispovesti Neta Tarnera" i autor knjige "Sofijin izbor", čija je ekranizacija nagrađena Oskarom. Rođen je u Njuportu, Virdžinija, kao sin brodograditelja u porodici čija istorija doseže do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom društva, kao i osećajem krivice koji ga je opsedao čitavog života. Bio je izraziti liberal, politički veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: roman "Lezi u mraku", esej "Vidik tame".

2019 - U Maliju, u oblasti Menaka, na krajnjem istoku te zemlje, nedaleko od granice s Nigerom, dogodio se teroristički napad u kojem su ubijene 53 osobe, vojnici i civili. Odgovornost su preuzeli islamski ekstremisti. Grupe bliske Al Kaidi i takozvanoj Islamskoj državi imaju uporišta širom Sahela, u Maliju, Nigeru, Burkini Faso, Nigeriji.

(RTV)