Na današnji dan umrli Đura Daničić (1882) i ruska carica Katarina II Aleksejevna, nazvana Katarina Velika (1796); 1918. srpska vojska oslobodila Zrenjanin

 BEOGRAD - Na današnji dan 1882. godine umro je srpski filolog Đura Daničić (kršteno ime bilo mu je Đorđe J. Popović), saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika. Nakon školovanja u rodnom Novom Sadu, studija u Požunu (sada Bratislava), Pešti i Beču radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. U prvom radu "Rat za srpski jezik i pravopis" 1847. kojim je doprineo pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničić, umesto porodičnim Popović. Preveo je "Stari zavjet". Objavio je više dela stare srpske književnosti ("Žitije sv. Save" od Teodosija, "Žitije sv. Simeona i sv. Save" od Domentijana, "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih" od Danila, "Nikoljsko jevanđelje"). Izradio je "Rječnik iz književnih starina srpskih" i započeo veliki istorijski "Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika". Pomogao je Vuku u prevodu "Novog zaveta". Ostala dela: "Mala srpska gramatika", "Srpska sintaksa", "Oblici srpskog jezika", "Istorija oblika", "Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika", "Korijeni", "Srpski akcenti".

Danas je nedelja, 17. novembar, 322. dan 2024. Do kraja godine ima 44 dana.

1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, kćerka Henrija VIII, i na presto je stupila njena sestra Elizabeta I. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II podredila je Englesku španskom uticaju i pokušala je "čvrstom rukom" zbog čega je prozvana "Krvava Meri" da uklono protestantizam. Englesko građanstvo, udruženo s "novim plemstvom", posle njene smrti ponovo je uspostavilo protestantizam (anglikanska crkva koju je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII).

1587 - Rođen je holandski pisac Jost van den Vondel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Pisao je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne pesme, a dramama na biblijske, antičke i istorijske teme znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: drame "Pasha", "Palamed", "Hizbreht van Amatel", "Levendalci", "Lucifer", "Jefta", "Adam u izgnanstvu".

1755 - Rođen je francuski kralj Luj XVIII, koji je vladao u vreme restauracije posle pada cara Napoleona I. Titulu kralja nosio je od 1795. ali je stvarno vladao od 1814. do smrti 1824. kad ga je na prestolu nasledio brat Šarl X. Njihov treći, najstariji, brat kralj Luj XVI pogubljen je na giljotini 1793. u vreme Francuske revolucije.

1771 - Rođen je Jovan Pačić, srpski pesnik i slikar. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Budimu. Zbog siromaštva, stupio je 1792. ili 1793. u vojsku, i kao konjanik vojevao je u Napoleonovim ratovima. Objavljivao je u Letopisu i Srpskom narodnom listu do 1842. a još 1827. štampao je u Budimu tri sveske "Sočinenija pjesnoslovska". Pesme Jovana Pačića su ljubavne, vojničke, elegije, po uzoru na nemačke romantičare. Godine 1828. s Janom Kolarom objavio je "Imenoslov ili rečnik lični imena razni naroda slovenski". Bio je retko učen, govorio desetak jezika. Bio je protivnik Vukove jezičke reforme. Pačić je prvi srpski književnik koji je prevodio Getea. Mahom je slikao pejzaže tehnikom akvarela. Posebno su važni njegovi akvareli o stanovnicima rodne Bačke.

1788 - Rođen je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin, najznačajniji umetnik ruskog i svetskog pozorišta u prvoj polovini 19. veka. Smatra se pretečom pozorišnog režisera i glumca Konstantina Stanislavskog.

1796 - Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna, nazvana Katarina Velika. Vladala je čvrstom rukom od 1762. do smrti. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je pripojila Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo Besarabije (Moldavije) i velike delove Ukrajine, Belorusije i Poljske. Dodatno je pojačala podređenost seljaka plemstvu, a potezi te vrste izazvali su ustanak kozaka i seljaka 1773. pod vođstvom Jemeljana Pugačova koji je brutalno ugušen.

1800 - Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik DŽon Adams je postao prvi stanovnik zvanične rezidencije predsednika SAD kasnije nazvane Bela kuća.

1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade širine 1.717 metara i visine oko 100 metara, na reci Zambezi, koji su potom nazvani - Viktorijini vodopadi, po kraljici Viktoriji.

1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi. Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali "socijalistima", čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio je u Nju Lanarku u Škotskoj, kao kooperative proizvođača i potrošača. Ustanovio je bolesničke blagajne, ograničio radno vreme, osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je u SAD, gde je 1825. osnovao komunu "Nova harmonija". Kad je eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez (sindikat). Dela: "Novi pogled na društvo", "Skica racionalnog sistema društva", "Knjiga o novom svetskom moralu".

1864 - Rođen je osnivač srpskog zemljoradničkog zadrugarstva Mihailo Avramović. Prvu zadrugu osnovao je 1894. u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list "Zemljoradnička zadruga" koji je uređivao 20 godina. Objavio je brojne radove o poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je "Sociologija zadrugarstva". Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza. Dela: "Agrarni pokret u Srbiji", "Sociologija zadrugarstva', "Naše seljačko gazdinstvo".

1869 - Posle više od 10 godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinanda de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim su povezani Sredozemno more i Crveno more, odnosno Indijski okean. Ukupan trošak je bio 287 miliona zlatnih franaka, a izuzetno teški uslovi rada odneli su čak 20.000 života. Kanal je dugo bio nedaća za Egipat, pošto je Britanija zbog kanala držala pod okupacijom tu zemlju. Naser ga je nacionalizovao 1956. što je izazvalo vojnu intervenciju Britanije i Francuske, uz podršku još nekih zemalja. Ipak, od tada on je u vlasništvu egipatske države.

1876 - U Moskvi je prvi put izveden "Srpsko-ruski marš" Petra Iljiča Čajkovskog, danas poznat kao "Slovenski marš" Inspirisan Srpsko-turskim ratom, Čajkovski je komponovao ovo delo na motivima koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića "Srpske narodne melodije", štampanoj 1862. u Beču (prvo izdanje 1859). Za tu zbirku Kornelije Stanković nagrađen je od ruskog carskog dvora Ordenom svetog Stanislava. Prvo izvođenje "Srpsko-ruskog marša" dogodilo se u Moskvi pod upravom N.G. Rubinštajna, na simfonijskom koncertu Ruskog muzičkog društva u korist Slovenskog dobrotvornog komiteta.

1887 - Rođen je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od najpoznatijih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Istoričari ga smatraju najvećim britanskim vojskovođom posle Artura Velzlija Velingtona. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

1908 - Umro je Milan Milićević, srpski književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, istoričar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: "Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija", "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba", "Život Srba seljaka", "Uspomene". Literarna dela: "Zimnje večeri", "Letnje večeri", "Međudnevnica".

1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal.

1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, čije je delo objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno je uticalo na evropsko vajarstvo. Skulpture: "Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol", "Proleće", "Čovek slomljenog nosa", biste, aktovi.

1918 - Srpska vojska oslobodila je Zrenjanin, tada Bečkerek. Od 1935. do 1946. grad se zvao Petrovgrad po oslobodiocu kralju Petru I Karađorđeviću.

1939 - Nacisti su ubili više od 20 čehoslovačkih studenata koji su protestvovali protiv okupacije njihove zemlje, zatvorili u koncentracione logore preko 1200, a Univerzitet u Pragu i studentske domove pretvorili u kasarne. Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1348. jedan je od najstarijih u Evropi. Studenti više evropskih zemalja okupili su se potom u Londonu gde je Međunarodno veće studenata proglasilo 17. novembar za Međunarodni dan studenata.

1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I, a time i monarhiju u Egiptu.

1958 - Sudanska vojska je srušila civilnu vladu, svega dve godine nakon sticanja nezavisnosti, a novi predsednik vlade je postao general Ibrahim Abud.

1969 - Sovjetski Savez i SAD otpočeli su u Helsinkiju razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971 - Feldmaršal Vemid Tanom Kitikačorn vojnim udarom je, bez prolivanja krvi, uklonio tajlandsku vladu, raspustio skupštinu i suspendovao ustav, ali suštinu tajlandskog monarhističkog režima nije dovodio u pitanje.

1972 - Bivši predsednik Argentine Huan Peron se vratio u zemlju posle 17 godina izgnanstva.

1974 - Prvi skupštinski izbori u Grčkoj posle više od 10 godina i sedmogodišnje vojne uprave okončani su uverljivom pobedom Nove demokratije Konstantina Karamanlisa.

1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1977 - Predsednik Egipta Anvar el Sadat prihvatio je poziv da poseti Izrael, ignorišući nezadovoljstvo arapskih zemalja, kao i sopstvene vlade.

1989 - U nesreći u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1989 - Bugarska skupština smenila je Todora Živkova sa položaja šefa države.

1991 - Skupština (Sobranje) Makedonije je usvojila ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku odredilo kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za ustav su glasala 92.

1993 - Nigerijski general Sani Abača zbacio je civilnu vladu Ernesta Šonekana.

1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac.

1997 - Najveća egipatska organizacija islamskih terorista "El Gama el Islamija" ubila je pored hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana, što je bio do tada najkrvaviji teroristički napad u Egiptu.

1998 - Izraelska skupština (Kneset) je većinom glasova ratifikovala "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2002 - Bivši italijanski predsednik vlade Đulio Andreoti osuđen je na 24 godine zatvora kao naručilac ubistva novinara Minoa Pekorelija 1979. godine. Godinu dana potom, vrhovni sud Italije doneo je oslobađajuću presudu u kojoj je navedeno da senator Andreoti nije ni na koji način umešan u to ubistvo.

2005 - Albert II svečano je ustoličen kao monarh Kneževine Monako. Vladajuća porodica Monaka, Grimaldi, kojoj pripada i Albert II, najstarija je vladarska kuća Evrope.

2006 - Umro je Ferenc Puškas najbolji fudbaler u istoriji mađarskog fudbala.

2006 - Holandska vlada donela je odluku o potpunoj zabrani nošenja u javnosti burki i drugih marama kojima muslimanke pokrivaju lice. Holandija je prva evropska zemlja koja je uvela potpunu zabranu prekrivanja lica, iz bezbednosnih razloga, dok su neke države donele zakone koji to zabranjuju na određenim mestima, u državnim institucijama, školama ili fakultetima.

2007 - Umro je ruski akademik Oleg Gazenko rodonačelnik kosmičke biologije i medicine. Gazenko, inače general, je 1950. bio jedan od idejnih tvoraca i realizatora naučnih programa na zemljinim bio-satelitima čije je istraživanje imalo veliki doprinos u pripremi čovekovih letova u kosmos. Metode i sistem održavanja zdravlja i radne sposobnosti posade prilikom dužih letova u kosmos i povratka u uslove gravitacije, koje je Gazenko razradio pre više decenija, još uvek su neprevaziđene.

2013 - Preminula je Doris Lesing, britanska književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine. Autor je više od 50 dela s tematikom od politike do naučne fantastike. Njen roman "Zlatna beležnica" iz 1962. godine smatra se nekom vrstom feminističke "svete knjige".

2016 - Podsekretar za ekonomsko planiranje Filipina Rozmari Edilon zvanično je saopštila da je ta zemlja najbrže rastuća privreda u Aziji. Po rečima Edilon, tokom prva tri meseca mandata predsednika Rodriga Dutertea, bruto domaći proizvod (BDP) je porastao za 7,1 odsto na godišnjem nivou u periodu od jula do kraja septembra, nadmašivši prethodnu prognozu od 6,8. Rast Filipina je postao brži od kineskih 6,7 odsto, a pretekao je i druge velike ekonomije u usponu u posmatranom periodu.

2017 - Evropska odbojkaška federacija (Confédération Européenne de Volleyball) proglasila je Tijanu Bošković za najbolju odbojkašicu Evrope za 2017. godinu na tradicionalnoj "Gala večeri" CEV-a održanoj u Moskvi.

2017 - Preminuo je Mladomir Todorović, rektor Karlovačke bogoslovije, profesor, prevodilac, protojerej. Bio je profesor Svetog pisma Starog zaveta u bogoslovijama u Prizrenu, Beogradu i Sremskim Karlovcima, gde je obavljao dužnost rektora 1977-1993. Jedna je od najistaknutijih i najzaslužnijih ličnosti srpske crkvene prosvete. Dela: "Rečnik manje poznatih reči i izraza u Svetom pismu", "Prevod Svetog pisma Platona Atanackovića". Za "Srbljak" (staro crkveno pesništvo, službe i žitija kanonizovanih Srba), SKZ 1970, napisao je Rečnik pojmova, ličnosti i navoda iz Svetoga pisma, kao i za izdanje dela Teodosija Hilandarca. Priredio je Sveto Pismo za decu, kao i "Božićnu čitanku", u izdanju biblioteke Svečanik, Minhen. Prevod dela "Proroci" Alekseja Knjazeva.

2018 - U Parizu su se dogodili masovni nemiri u kojima su učestvovale stotine hiljada nezadovoljnih građana. Demonstranti, poznati pod nazivom "Žuti prsluci" inicijalno su započeli proteste zbog rasta poreza na gorivo, da bi se vremenom okupljanja, praćena ozbiljnim sukobima s policijom, pa i žrtvama, pretvorila u krupne socijalne nemire.

2020 - Umro je Kolja Mićević, prevodilac, muzikolog, esejista, pesnik. Živeo je i radio kao samostalni umetnik u Banja Luci, Beogradu i Parizu. Bio je retko plodan stvaralac, i kao prevodilac i kao esejista. Prevodio je poeziju, sa francuskog (i starofrancuskog), engleskog, španskog, italijanskog, slovenačkog, od srednjovekovnih trubadura do Stefana Malarmea, Pola Valerija, Dantea Aligijerija. Bavio se i muzikologijom.

(Tanjug)