Наставница из Ниша Наташа Меденица обратила се колегама које данас држе наставу: Хоћете ли ђацима рећи да је мало већа плата важнија од слободе? Подигните главе, исправите кичме, покажите да сте људи

Хоћете ли својим ђацима, када вас питају за студентске захтеве, рећи да погну главу и ћуте, да је мало већа плата важнија од слободе, питала је на протесту просветних радника наставница из Ниша Наташа Меденица, обраћајући се колегама које су првог дана другог полугодишта у учионици.

Наставница је пренела окупљеним колегама подршку просветних радника из Ниша.

„Београђанима преносим молбу великог броја родитеља чија деца студирају овде, да физички станете у студенте, да их заштитите од зла, од насиља којим су изложени“, поручила је она.

Обратила се и колегама који су данас у учионицама и питала како могу ђцима да кажу „добар дан“ и „добро јутро“ док се „на студенте насрће ножевима, док их газе аутомобилима, док их туку по холовима факултета, док их називају плаћеницима и агентима страних сила“.

„Шта ћете одговорити ученицима када вас питају за студенске захтеве и блокаде? Хоћете ли им рећи да треба да ћуте и гледају своја посла? Да буду саможиви, без емпатије, без критичког мишљења, да буду понизни и покорни?“, питала је колеге.

Хоће ли, наставила је, својим ђацима рећи да је мало већа плата важнија од слободе?

„Да ли чекате да ваше дете буде ударено? Да вама падне на главу неки плафон и надстрешница? Како ћете такви било коме бити ауторитет и узор? Како ћете такви спречити да вас шамара ко год стигне? Ко ће од вас таквих желети било какву лекцију?“, питала је Меденица.

Поручила је колегам да, када једном неко почне да одустаје, то се претвори у навику. А сада је, сматра, задњи час да се та навика промени.

„Не дозволите да вам највећа брига буде да ли ћете пасти на неком задатку, већ да ли ћете бити задоволњи тим падом. Кажу, велика је несрећа када човек не зна шта хоће, а права катастрофа када не зна шта може. Окрените се животу без самосажаљења и замените га животом са сврхом. Када се усудите да кренете свом снагом, ради своје визије, постаће вам све јасно, мање ћете се плашити, страх ће нестати. Ово наше путовање од 1000 миља почиње једним кораком, а сада је прави час за тај корак. Подигните главе, исправите кичме, покажите да сте људи, јер као што је Његош рекао – ‘и част и брука живе довјека’. Ми вас чекамо овде, уз студенте“, навела је она.

(Н1)