Нова економија: ЕКСПО прогутао републички буџет - од метроа нема ништа, кресана и средства за здравство

Буџет за метро у Београду поново је смањен јер држава има приоритетније пројекте, попут изложбе ЕКСПО 2027. Средстава је све мање, а рок се не мења, па се поставља питање да ли ће Београд заиста имати метро 2028. године и какав

Конкретних радова на изградњи метроа и даље практично нема, иако на њега грађани чекају још од марта 2014. године, када га је најавио Александар Вучић, непосредно пре него што је постао премијер Србије, пише Дуња Марић за Нову екомонију. 

Четири године касније, тадашњи први човек Београда Синиша Мали поделио је прве карте за метро присталицама Српске напредне странке.

До данас, међутим, постоји само планирана рута којом ће прва линија метроа пролазити и последњи зацртани рок – крај 2028. или почетак 2029. године.

Последњи документ који сведочи да се метроом уопште неко бави објављен је 8. новембра. У питању је Акциони план расељавања за прву фазу прве линије. План представља, како је навело Јавно комунално предузеће „Београдски метро и воз”, “кључну смерницу експропријације и расељавања и предвиђа права и додатне мере помоћи, с циљем да свим грађанима погођеним изградњом метроа обезбеди правичну накнаду, са посебним нагласком на заштиту угрожених и рањивих група”.

Буџет за метро све мањи

Први рок за завршетак радова на првој линији метроа одавно је пробијен – 2022. година.

Рок је убрзо померен за чак шест година касније – 2028, а питање је и да ли ће он бити испуњен, имајући у виду да се поново смањује буџет за овај пројекат. Наиме, буџетом са наредну, 2025. годину, предвиђене су инвестиције у изградњу Беградског метроа у износу од 6,5 милијарди динара, односно око 55,5 милиона евра.

То је, међутим, мање у односу на инвестиције предвиђене буџетом за актуелну годину, које износе 7,4 милијарде динара, дакле око 63,24 милиона евра.

„Чак и када се на то додају капитални трансфери Граду Београду у износу од пет милијарди динара (раст, са 3,3 милијарде), уочава се да овај пројекат није забележио довољно велики раст улагања колики се предвиђао у званичним средњорочним пројекцијама из претходних година, те је Закон о буџету потврдио оно што је било јасно након објављивања ревидиране Фискалне стратегије 2025-2027, а то је да изградња метроа не представља приоритет инвестиционе политике у овом тренутку”, наводи се у анализи буџета Фискалног савета.

Према поменутој ревидираној Фискалној стратегији, за изградњу метроа је обезбеђено 11 пута мање новца него што је првобитно предвиђено. Према првобитном плану, наиме, требало да је да буде издвојено више од 141 милијарде динара, и то 31,1 милијарда 2025. и још 110 милијарди 2026. године. Међутим, ипак је предвиђено укупно 13 милијарди динара – по 6,5 милијарди годишње.

„Кресање” буџета метро је претрпео и 2023. године. Тада су, према Ребалансу буџета, средства за метро умањена са првобитно планираних 30, на четири милијарде динара.

Прва линија до 2028. године – „немогућа мисија”

Према последњим најавама званичника, прецизније, према речима председника Скупштине града Николе Никодијевића, прва линија београдског метроа кренуће у рад крајем 2028. или почетком 2029. године. „Кртице“ које ће копати подземне цеви којима ће ићи метро, ући ће под земљу, према његовим речима, 2025.

Он је у јулу ове године рекао и да су радови на депоу Макишко поље већ кренули, што је, према његовим речима, најкомпликованији део, јер је депо место одакле ће се управљати читавим системом.

Саобраћајни инжењер Градимир Стефановић ипак није сигуран да ће овај рок бити испоштован.

„Та 2028. година звучи врло невероватно. Ми већ дуго само насипамо песак, насипамо и насипамо и ништа друго. Цео живот се бавимо папирологијом. Многи политичари су говорили како никад нисмо били ближи метроу, али он очигледно није приоритет. Сада је ту ЕКСПО”, каже Стефановић за Нову економију.

Мање новца за метро, а више за ЕКСПО

Према Стефановићевим речима, јасно је да метро није приоритет, иако би требало да буде.

„Толико мало је остало до реализације Експа, да нема времена да се он замени нечим другим, чак и када би држава то хтела. Ипак, није само новац разлог због ког Београд и даље нема метро”, каже саговорник Нове економије.

Он наглашава да је изградња метроа велики пројекат, са бројним подземним радовима које треба обавити.

„Прво су мислили ‘то је под земљом, лако ћемо’. Али то није баш тако, огроман пројекат је у питању, велики посао. Прва линија ће имати 21 станицу, а те станице су као велике подземне куће. Треба, такође, имати у виду да колико год времена и новца дате за метро, толико морате да дате за реконструкцију града, која следи касније. Дакле, није само мањак новца крив за то што немамо метро”, каже Стефановић.

Ипак, новац јесте један од показатеља да држави сада приоритет представљају неки други пројекти, што се види и у буџету за наредну годину.

Према њему, инвестициони приортитет Владе је изградња саобраћајне инфраструктуре, за шта је опредељено око две милијарде евра.

Потом, велика су издвајања и за војску – око милијарду евра. Наравно, један од највећих „добитника” је и пројекат ЕКСПО 2027. Буџетом је за овај пројекат, укључујући и Национални стадион и линијску инфраструктуру, планирано 700 милиона евра.

Анализа Фискалног савета је да није само метро „претрпео” смањење буџета. Како се наводи у анализи, давање приоритета одређеним пројектима, попут Експа, резултирало је тиме да поједини сектори нису добили повећање инвестиција у потребном обиму. Потпуно супротно, јавне инвестиције у здравству чак опадају.

Архитекта и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија, ипак, каже да је потпуно очекивано да ЕКСПО буде приоритетнији од метроа.

„Метро кад се ради, много кошта, користи се скупа машинерија и нема вишка за расподелу. С друге стране имамо ЕКСПО, неке индустријске хале на ливади, неки стадион, и ту нема проблема око изградње. То такође јесте велика инвестиција, али 30, а можда и 50 одсто средстава ће одмах да оде на ‘прање’. А то да ће метро да буде готов до 2028, то је ван памети”, каже Бушатлија.

Метро „на чекању” деценијама

Иако су приче о метроу најгласније претходних неколико година, чињеница је да се о њему говори деценијама. Бушатлија подсећа да је још 1972. године направљен добар план за метро, била је ангажована “светска екипа”, али је убрзо постало јасно да је то велики залогај.

„Зато и не видим начин да се то заврши у наредних неколико година, јер се пројекат бесмислено ради. Рецимо, метро иде са ливаде на још једну ливаду код Аде, нису погодили тако да центар града буде довољно покривен. Овде је у фокусу само новац, јер остало не знају. Ваљда се то види након онога што се десило у Новом Саду”, закључује Бушатлија.

(Време, Нова економија)