Политика: Да ли Милорад Улемек Легија има право на условни отпуст?

​Издржали су нешто више од половине казне од 40 година затвора, што је први услов према закону који је важио у време злочина, док важећи КЗ прописује да се условна слобода може тражити тек после две трећине издржане казне.

Осуђеници Милорад Улемек Легија и Бранко Берчек поднели су Вишем суду у Београду молбе за условни отпуст. Они издржавају казне у затвору у Пожаревцу. Бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Улемек провео је иза решетака 20 година и шест месеци, а припадник те јединице Берчек 21 годину и седам месеци.

Улемек је осуђен због убиства српског премијера др Зорана Ђинђића, убиства Ивана Стамболића и покушаја убиства Вука Драшковића, као и за четвороструко убиство на Ибарској магистрали и злочине „земунског клана”. Бранко Берчек осуђен је као извршилац убиства Ивана Стамболића, који је нестао у августу 2000. године, а случај је разрешен у току акције „Сабља” 2003. године, после убиства премијера Ђинђића.

У време када су злочини извршени, Кривични законик је предвиђао да се условни отпуст може тражити после половине издржане казне. Овај рок је касније изменама КЗ-а промењен, па се право на тражење условног отпуста стиче после две трећине издржане казне. Дакле, осуђени на 40 година сада могу да траже условни отпуст после 27 година проведених иза решетака.

Правило је да се на сваког учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време када је дело извршено, као и закон који је повољнији за њега. Правници кажу да би се у овом случају могло тумачити да се примењује блажи закон и да суд може да одлучује о захтевима Улемека и Берчека.

Ако се на њихове случајеве примењује ранија законска одредба, која је за њих повољнија, они су истеком половине казне стекли право да поднесу молбу, али то не значи аутоматски да ће и бити условно пуштени на слободу. Суд ће о томе одлучити у сваком појединачном случају, након што прикупи податке и сагледа све околности.

Наиме, протек одређеног времена није једини услов да би један осуђеник био пуштен на условну слободу. Потребно је да се „у току издржавања казне тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело”.

„При оцени да ли ће се осуђени условно отпустити узеће се у обзир његово владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, с обзиром на његову радну способност, као и друге околности које указују да осуђени, док траје условни отпуст, неће извршити ново кривично дело. Не може се условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности”, наводи Члан 46 КЗ-а.

Поступак пред судом је сложен. Када осуђеник или његов бранилац поднесу захтев, ванрасправно веће суда одлучује да ли ће тај захтев уважити и тражи од затвора извештај у коме се наводи како се оптужени понашао током издржавања казне – да ли је поштовао правила, кућни ред и извршавао радне обавезе.

Судско веће испитује и осуђеника, који мора да образложи зашто сматра да треба да добије условни отпуст. На седници већа саслушава се и представник затвора који усмено образлаже какво је било владање затвореника, да ли је постигнута ресоцијализација и да ли постоје ризици да понови кривично дело.

Адвокат Александар Ковачевић, који заступа Улемека и Берчека, каже да су они сами написали захтеве, а он их је предао Посебном одељењу за организовани криминал Вишег суда у Београду.

– Приликом одлучивања о условном отпусту узима се у обзир само њихово понашање и владање током издржавања казне затвора. Не узима се у обзир тежина кривичних дела. То важи за сваког осуђеника, у складу са законом, а имамо и судску праксу која то показује. Ни на који начин не желим да прејудицирам одлуку суда, који може да усвоји или да не усвоји захтев – каже адвокат Александар Ковачевић.

Истиче да се у овом случају примењује закон који је био важећи у време када је дело извршено, а то значи да Улемек и Берчек имају право да поднесу молбу после половине издржане казне. Међутим, навео је пример Ненада Бујошевића, осуђеног за четвороструко убиство на Ибарској магистрали 1999. године.

– Када је Бујошевић 2019. године поднео молбу за условни отпуст, у складу са старим законом, суд је оценио да нису испуњени услови, а други пут 2022. захтев је одбачен са образложењем да није издржао две трећине казне, што значи да је примењивана одредба важећег закона, који није повољнији за осуђеника. Сада је у току поступак по уставној жалби због повреде права на правично суђење – каже Ковачевић, који заступа Бујошевића у предмету по уставној жалби.

Објаснио је процедуру коју суд спороводи када добије молбу за условни отпуст. О захтеву и извештају из затвора изјашњава се тужилаштво, а затим се заказује рочиште пред судом и разматра да ли осуђени испуњава услове за условни отпуст. Та процедура би, према оцени адвоката, могла да траје до два месеца.

Адвокат је истакао да су Улемек и Берчек у затвору имали добро владање, без иједног дисциплинског прекршаја и да су учествовали у свим програмима ресоцијализације који су им понуђени. Напоменуо је да су окренути породици и да неће дозволити да дођу у ситуацију да им се условни отпуст опозове.

Раније је важило правило да условни отпуст могу тражити осуђеници за свако кривично дело, тако да и они који издржавају казну доживотног затвора могу тражити условни отпуст после 27 година. Међутим, важећи КЗ овде поставља ограничења – прописује да суд не може условно отпустити осуђеног за убиство детета или бремените жене, као и за најтеже облике силовања, обљубе над немоћним лицем, обљубе са дететом и обљубе злоупотребом положаја.

Уколико донесе одлуку о условном отпусту, суд може да наложи осуђенику да испуни неку од обавеза предвиђених законом, као што је благовремено обавештавање о промени места боравка.

Постоје и правила о опозивању условног отпуста. Наиме, ако осуђеник на условном отпусту учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора преко једне године, суд ће опозвати условни отпуст. У том случају, осуђеник се враћа у затвор, а време проведено на условном отпусту не урачунава се у казну.

(Политика)