Politiko: Kralj Čarls Treći se sprema za odlazak u Kanadu, gde će u utorak otvoriti zasedanje parlamenta

Dok se sprema za odlazak u Kanadu, gde će u utorak otvoriti zasedanje parlamenta, 76-godišnji britanski monarh – koji je i dalje formalni šef države Kanade – koristi svu svoju „meku moć“ kako bi izrazio podršku toj zemlji, piše Politico.

Ova poseta biće prvi put od 1977. godine da jedan britanski monarh drži tzv. „Govor sa trona“ u kanadskom parlamentu – jasan i simboličan čin podrške Otavi u trenutku kada predsednik SAD pojačava neprijatelničku retoriku, uvodi carine na kanadsku robu i čak koketira s idejom aneksije severnog suseda.

Kanada je jedna od 14 zemalja Komonvelta – nezavisnih država koje i dalje imaju britanskog monarha kao šefa države. Kanadska vlada već vidi posetu kralja Čarlsa kao jasan izraz podrške, a novoizabrani premijer Mark Karni opisao je ovu posetu kao „poruku suvereniteta“.

Veze između kraljevske porodice i kanadskog premijera su jake. Karnijev brat, Šon Karni, glavni je operativni direktor u Kensingtonskoj palati – radnoj rezidenciji princa Vilijama, sina i naslednika kralja Čarlsa.

Za Čarlsa je ovo i lično. Njegova majka, pokojna kraljica Elizabeta Druga, bila je duboko posvećena svojoj ulozi u Komonveltu.

Ali, ova strategija nosi rizike. U Ujedinjenom Kraljevstvu mogla bi da bude u suprotnosti sa fokusom britanske vlade na zavođenje, a ne konfrontaciju s američkim predsednikom.

Skeptici prema monarhiji u Kanadi upozoravaju da bi ova kraljevska poseta mogla ponovno da podstakne raspravu o pretvaranju Kanade u republiku, s obzirom da je većina građana Kanade ravnodušna prema monarhiji.

To nije slučajnost.

U kraljevskom domu Čarlsa, gde se pažljivo pazi na javnu sliku, malo šta se dešava slučajno.

Njegov tim je pun bivših visokih diplomata, uključujući njegovog najvišeg savetnika Klajva Aldertona, koji je ranije bio ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Maroku.

Od decembra, kada je Tramp počeo sa zveckanjem oružjem, usledili su česti i jasni podsetnici na ulogu kralja kao šefa države Kanade.

Među tim podsetnicima našla se i poruka podrške na društvenim mrežama, u kojoj je Kanada opisana kao „otporna i saosećajna zemlja“, povodom 60. godišnjice Dana zastave u februaru, kao i svetlocrvena kravata koju je Čarls nosio prilikom susreta sa Trampovim protivnikom, premijerom Karnijem, ubrzo nakon što je ovaj stupio na funkciju.

Tokom svoje nedavne državne posete Italiji, Čarls je namerno sebe nazvao „kraljem Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade“.

Na obeležavanju 80. godišnjice Dana pobede u Evropi ranije ovog meseca, govorio je o sukobu u kojem su britanske i kanadske snage igrale ključnu ulogu.

Ove nedelje, Čarls i kraljica Kamila posetili su Canada House – visoku komisiju Kanade u Londonu – povodom njenog 100. jubileja.

Čarls je dugo želeo da poseti Kanadu kao kralj, a prema navodima bivšeg vladinog zvaničnika upoznatog s internim razgovorima o kraljevskim posetama (koji je tražio anonimnost kako bi mogao otvoreno da govori), o toj ideji govori još od dolaska na presto 2022. godine.

Iako je premijer Karni zvanično uputio poziv kralju Čarlsu tokom njegove posete u martu, samo nekoliko dana nakon što je stupio na dužnost, kanadskoj vladi je prethodno jasno stavljeno do znanja da bi kralj rado prihvatio takav poziv.

U Bakingemskoj palati nije prošlo neprimećeno da je američki predsednik u međuvremenu značajno ublažio svoju retoriku prema Kanadi – barem za sada.

On je i naš kralj

Ipak, Čarls mora pažljivo da balansira tokom ove posete kako bi održao dobre odnose i sa Otavom i sa Londonom.

Dok se Karni suprotstavlja Trampu, britanski premijer Kir Starmer nastoji da mu se približi, čak je u kraljevo ime ponudio Trampu da poseti Ujedinjeno Kraljevstvo što je, kako je Karni jasno stavio do znanja, izazvalo nezadovoljstvo među Kanađanima.

Robert Hardman, koji je nedavno objavio autorizovanu biografiju kralja pod nazivom „Čarls III: Novi kralj. Novi dvor“, ističe da je bilo i „gorih situacija“ kada je reč o različitim pristupima unutar Komonvelta.

Ted Hit, tadašnji britanski premijer koji je imao ozbiljne rezerve prema Komonveltu, savetovao je kraljicu Elizabetu Drugu da ne prisustvuje samitu Komonvelta 1971. godine – savet koji je ona, iako nezadovoljna, smatrala da mora da poštuje.

Na sledeći samit, poziv joj je uputio direktno tadašnji kanadski premijer Pjer Trudo, što je značilo da Hit više nije mogao da je spreči da prisustvuje.

Kraljica Elizabeta našla se u sličnoj nezgodnoj situaciji 1980-ih, kada je većina zemalja Komonvelta želela da uvede sankcije Južnoj Africi, dok Margaret Tačer to nije podržavala.

„Tada vaša uloga nije baš da budete mirovni posrednik, ali je svakako da podstičete razumevanje i pazite da odnosi ostanu prijateljski“, rekao je Robert Hardman.

U okviru ustavne monarhije Ujedinjenog Kraljevstva, kralj Čarls deluje po savetima britanske vlade, ali to ne znači da je, kako je rekao jedan bivši zvaničnik, „samo neki tip koji ide tamo gde mu kažu“.

„Kralj je i kralj Kanade, tako da kada govori kao kralj Kanade, postupa po savetima kanadske vlade“, objasnio je Dejvid Landsman, bivši diplomata i sadašnji savetnik britanskog instituta za spoljnu politiku (British Foreign Policy Group).

Jedan britanski diplomata odbacio je tvrdnje da podrška kralja Kanadi dolazi u sukob s politikom britanske vlade. Rekao je da je Karni imao „prilično pozitivnu“ posetu Beloj kući, što je suprotno velikom ličnom sukobu koji je postojao između Trampa i njegovog prethodnika DŽastina Trudoa.

Ne treba očekivati da će Čarls biti previše direktan prema Trampu kada ga bude ugostio u okviru njegove druge državne posete Velikoj Britaniji – ali kraljevski posmatrači sigurno će pažljivo pratiti „kodirane poruke“.

„Da vam kažem, ne bih se iznenadio da se javorov sirup nađe negde na meniju,“ našalio se Hardman.

Sledeće nedelje, Kanada je spremna da se maksimalno potrudi.

Kada kraljevski par sleti u Otavu, Kamili će biti uručen buket crvenih i belih ruža.

Orkestar Oružanih snaga Kanade sviraće dok kraljevski par bude dočekivan od strane 25 pripadnika Kraljevskih kanadskih draguna – elitnog tenkovskog puka kanadske vojske, čiji je kralj Čarls počasni pukovnik (colonel-in-chief).

Kralj Čarls će dobiti pune vojne počasti, a kraljica Kamila će biti zvanično primljena u Tajno veće (Privy Council) – što joj daje zvanično pravo da savetuje kralja u njegovoj ulozi monarha Kanade.

Kanađani će imati više prilika da vide kraljevski par na delu. Kralj je, između ostalog, planiran da baci početni pak na uličnoj hokejaškoj utakmici u Lansdown Parku (Aberdeen Plaza) u ponedeljak.

U utorak će članovi kraljevske porodice proći ulicom Velington u kanadskoj državnoj kočiji, koju vuku konji Kraljevske kanadske policije (RCMP). Pratiće ih 28 pripadnika RCMP – 14 spreda i 14 pozadi.

Kanadski republikanci upozoravaju da podsećanje javnosti da je Čarls i dalje šef države može predstavljati opasnost po njega.

„Monarhija je bila ustaljeni i relativno nekontroverzni deo kanadskog ustava“, rekao je Gaj Miskampbel, direktor kompanije za ispitivanje javnog mnjenja JL Partners, koja je nedavno merila javno mnjenje u Kanadi.

„U poređenju sa Australijom i drugim zemljama, republikanizam tamo ima mnogo manje privlačnosti“.

Ipak, republikanci u Kanadi se nadaju da bi Čarlsovo otvaranje parlamenta moglo da izazove širu debatu o tome da li bi zemlja zaista trebalo da ima dalekog kralja na čelu 2025.

Potražnja za medijskim intervjuima sa predizbornom grupom Građani za kanadsku Republiku bila je velika poslednjih nedelja, rekao je njen direktor Tom Freda. „Pozvati kralja Čarlsa da otvori parlament, znate, to je ono zbog čega se mnogi od nas češu po glavi, ali idemo sa tim. Mislimo da će to pomoći našoj stvari, a to je najvažnije“, dodao je Freda.

Očekuje se da će lider Kvebečkog bloka Iv Fransoa Blanše bojkotovati „Govor sa trona“, rekavši da će ga umesto toga pročitati. Separatistička partija se protivi monarhiji.

Trampov dolazak u Belu kuću je „prilično promenio kanadsku politiku, a takođe je promenio i način na koji oni razmišljaju o svom mestu u svetu“, dodao je Miskampbel, a „snaga odnosa“ sa Evropom i Ujedinjenim Kraljevstvom postala je „mnogo važnija“.

(Danas)