Politiko: Zašto Tramp toliko voli da menja mape sveta?

Napeta rasprava predsednika SAD Donalda Trampa sa kanadskim premijerom Markom Karnijem o tome da Kanada postane 51. država ove nedelje ponudila je živopisan primer kako Trampovi otvoreni zahtevi za promenu svetske mape oblikuju i komplikuju njegovu spoljnu politiku.

Oni su doveli do uzbune među saveznicima, borbe između Bele kuće i njenih novinara oko oznaka na mapi i zabrinutosti da će i neki drugi lideri biti ohrabreni teritorijalnim zahtevima Donalda Trampa, piše Politiko.

Ali Trampova kartografska opsesija i njegova želja da ih promeni bila je ukorenjena mnogo pre njegovog prvog predsedništva. Proizašla je iz njegove karijere u biznisu, kada je sticao moć sticanjem imovine i prava na brendiranje.

"U srcu sam investitor u nekretnine. Kada se rešite te veštački nacrtane linije... kada pogledate tu prelepu formaciju koja je ujedinjena... ja sam veoma 'umetnička' osoba", rekao je Tramp u utorak, tokom sastanka sa Karnijem u Ovalnom kabinetu, misleći na svoju želju da Kanadu stavi pod kontrolu SAD.

Tramp je 2022. godine rekao novinarima:

"Volim mape. I uvek sam govorio: 'Pogledajte veličinu [Grenlanda]. Ogroman je. To bi trebalo da bude deo Sjedinjenih Država'."

Tramp je rekao da želi da SAD "dobiju" Grenland, pretvore Kanadu u „51. državu“, „vrate“ Panamski kanal i „poseduju“ Gazu.

Podigao je tenzije sa Meksikom zbog debate o upotrebi termina „Američki zaliv“ za vodenu površinu vekovima poznatu kao "Meksički zaliv", koja se tako zvala i pre nego što su Sjedinjene Države postojale, piše Politiko.

A usred eskalacije tenzija sa Iranom, Tramp razmatra promenu imena Persijskog zaliva u „Arabijski zaliv“, tokom posete Bliskom istoku sledeće nedelje.

To je politička taktika koja traje koliko i mape, prema rečima Karla Ofena, profesora geografije na Univerzitetu Sirakuza.

"Mape i politika su povezane od prvog dana. Imenovati znači potraživati", rekao je on.

To imenovanje i preuzimanje prava ima stvarne geopolitičke posledice. Postalo je ključno pitanje kanadskih izbora, izazvalo je proteste na Grenlandu i bacilo štampu Bele kuće u haos.

Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum pretila je da će tužiti Gugl zbog prihvatanja promene imena „Američki zaliv“.

Iranski ministar spoljnih poslova obećao je „gnev svih Iranaca“ ako Tramp nastavi sa „Arapskim zalivom“.

Mape su godinama bile ključne za Trampove političke poruke. Tokom oba svoja mandata, on se oslanjao na izborne mape po okruzima koje zemlju "kupaju u crveno" kako bi pojačao legitimitet svojih pobeda - iako te mape ne ilustruju kako crveni okruzi imaju tendenciju da budu manje naseljeni od plavih, piše Politiko.

Od osvajanja drugog mandata, Tramp je objavio na društvenim mrežama nekoliko političkih mapa, uključujući i one koje prikazuju „Američki zaliv“, kao i spajanje SAD sa Kanadom.

I kako su njegovi ekspanzionistički impulsi postajali sve jači, on ih je stavio u termine nekretnina. Tramp je, na primer, Pojas Gaze, desetkovan tokom 18 meseci rata, nazvao „imovinom na obali okeana“ i „velikim mestom za nekretnine“ i podelio je na Instagramu video „Tramp Gaza“ generisan veštačkom inteligencijom, koji podseća na prezentaciju investitora.

Kada je Tramp u utorak pozvao Karnija u Ovalni kabinet, njegovi komentari o „51. državi“ bili su prvi na umu novoizabranog premijera.

"Kao što znate iz nekretnina, postoje neka mesta koja nikada nisu na prodaju“, rekao je Karni, šaljući poruku prkosa svojoj domaćoj publici.

Tramp je odgovorio: „Nikad ne reci nikad.“

Tramp se žalio da Kanada ekonomski „pljačka“ SAD i tvrdio da bi obema zemljama bilo bolje kada bi se Kanada pridružila uniji.

I on i potpredsednik DŽej Di Vens su rekli da SAD imaju bezbednosni interes na Grenlandu, navodeći pretnje od Rusije i Kine. SAD takođe imaju šire strateške interese u arktičkom regionu bogatom resursima, gde topljenje leda otvara nove trgovačke puteve.

Ali predsednikova fascinacija Kanadom i Grenlandom mogla bi se delimično objasniti i njihovom veličinom na mapi. Kanada je druga najveća zemlja na svetu po površini, a Grenland je njeno najveće ostrvo. Ali njihove severne geografske širine takođe znače da uobičajena Merkatorova projekcija uvećava njihovu veličinu, rekao je Rajan Vajhelt, šef odeljenja za geografiju i antropologiju na Univerzitetu Viskonsin, O Kler.

„Ako želite da ciljate na nešto, učinite da izgleda veliko. Ovo je dugo bila uobičajena taktika u političkoj kartografiji, korišćenje prave projekcije da biste izneli svoju poentu", rekao je Vajhelt.

(N1, Politiko)