Profesor Svetislav Kostić: Greh Pravnog fakulteta BU je što je on odbio da ispuni želju režima – da se profesori posvađaju sa studentima. Univerzitet ugrožava vlast ogrezla u bezakonju i kriminalu i koja koristi blokade kao izgovor

Na Pravnom fakultetu u sredu je Nastavno-naučno veće postiglo dogovor sa studentima o proširenoj konsultativnoj nastavi, sastavilo zajednički tim koji će se baviti koordinacijom njihovih aktivnosti, a profesori i nastavnici će i dalje u potpunosti podržavati studentske proteste i blokade. Svetislav Kostić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, pojasnio je o kakvom dogovoru se radi i zašto ne može da se kaže da je vlast uspela da posvađa studente i profesore.

Njegovu objavu prenosimo u celosti:

„Evo građanstvu našem jedna tema za razmišljanje.

Naučno-nastavno veće Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je juče odlučilo da od ponedeljka 2. juna počne izvođenje nastave u prolećnom semestru, pri čemu će se ta nastava izvoditi kao proširena konsultativna nastava koja nije obuhvaćena studentskom blokadom. Na prvi pogled neupućena osoba bi mogla da pomisli da je ova odluka dosta slična sa onime što je urađeno na drugim fakultetima širom zemlje. Dakle, režim je juče mogao da proglasi da je odneo pobedu i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Međutim, umesto toga juče na Informeru Dragan J. Vučićević sa saradnicima postavlja nove domete u vređanju, omalovažavanju, optuživanju Pravnog fakulteta i njegovih nastavnika. Mi smo „banda, ološ, izdajnici, prevaranti, itd., itd., itd. Na portalu se objavljuje naslov Vučiću, ne daj bandi pare!“

I sad bi se svako morao zapitati zašto Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu doživljava ovu sudbinu, dok se prema drugi fakuletima čije su odluke, barem na prvi pogled, dosta slične onoj koju je naše Naučno-nastavno veće donelo, odnosi na sasvim drugačiji način.

Razlog leži u tome što ovu vlast za univerzitet, studente i obrazovanje uopšte nije briga. Njima u ovom trenutku nije u primarnom interesu ni da se stanje na univerzitetu normalizuje, niti da nastava počne. To je bila velika zabluda. Jer da im je to interes onda se Pravni fakulet ne bi isticao.

Greh Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je što je on odbio da uradi ono što je režim najviše želeo – da se njegovi profesori posvađaju sa njihovim studentima.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu ima iste probeleme i suočava se sa istim izazovima kao i drugi fakulteti u blokadi. Ova vlast je odlučila da nezakonitim pritiscima dovede deo zaposlenih (nastavno i nenastavno osoblje) u tešku ekonomsku situaciju i da na taj način izvrši pritisak na blokade. Da se razumemo to što vlast radi je čisto bezakonje za koje će neko morati u budućnosti da odgovara. I to krivično. Ti ljudi, ljudi koji su se krivicom vlasti našli u teškoj ekonomskoj situaciji nisu protivnici studenta, naprotiv.

Sam univerzitet je doveden do ruba propasti. Vlast ga namerno gura na ivicu provalije, dok istovremeno šalje poruke da ako mi budemo poslušni i ako sarađujemo će možda ipak odlučiti da nas i ne gurne u tu provaliju. Tako smo došli do prevare da nas na univerzitetu ugrožavaju blokade. Ne, nas ugrožava vlast, vlast koja je ogrezla u bezakonju i kriminalu, a koristi blokade kao izgovor da uradi ono što bi pokušala i bez blokada (npr. izmene Zakona o visokom obrazovanju gde bi se u naš obrazovni sisetem uvele ispostave neakreditovanih stranih univerziteta su predložene pre nego što su blokade postojale). Mi na našem fakultetu smo među nastavnicima imali različitih ideja kako se protiv ovakve situacije treba boriti. Svaka od tih ideja, slagali se sa njome ili ne, je bila smisaona, zasnovana na nekim razumnim promišljanjima.

Naš prvi veliki greh bio je taj što smo mi odlučili da pre nego što se upustimo u rešavanje izazova pred kojima je naša zajednička kuća prethodno čujemo šta misle naši studenti i kakav je njihov stav.

Tako je u petak 23. maja u najvećem amfiteatru Univerziteta u Beogradu, čuvenoj Petici Pravnog fakulteta održan skup studenata i profesora. Pristup je bio slobodan svakome koje je imao indeks Pravnog fakulteta. Na našem fakultetu izložena je slika tog istog amfiteatra iz vremena studentske pobune 1968. Prošle nedelje scena je bila daleko impresivnija i Petica je bila više ispunjena nego te davne 1968. godine. Blizu 1.500 studenata je bilo pristuno.

Dva sata je svako ko je želeo da se obrati imao tu priliku. Čuli su se najrazličitiji stavovi. Na kraju su se studentima obratili i oni nastavnici koji su osećali tu potrebu. I tu su se čuli različiti stavovi i ideje kako pronaći izlaz iz ove situacije.

Ono što je ključno proizašlo iz tog velikog skupa je da smo se mi dogovorili da iz teške situacije rešenje pronađemo zajedno sa našim studentima. Cela kuća zajedno. A to što je fakultet želeo da čuje svoje studente, što se nije plašio njihovog glasa, je dodatno osnažilo to zajedništvo. Inače na skupu je bilo više nego očigledno da blokade imaju čvrstu i široku podršku studenata.

Onda su neki odgovorni i hrabri ljudi sa mog fakulteta sedeli sa studentima i razgovarali. Ti studenti su još jednom potvrdili da su ne samo hrabri i odgovorni, već da pored pameti imaju i viziju. Ova generacija nije samo spremna stići i uteći, i na strašnom mestu postojati. Ona u sebe i svoju pobedu ne sumnja. Ako pravi kompromise ona ih pravi radi postizanja postavljenog cilja.

Dakle, u našoj se kući danima razgovaralo. Ja nisam bio deo tih razgovora, ali osećam dug i veliko poštovanje prema ljudima koji jesu izneli ovaj teret. Ti napori, ta sposobnost za dijalog, za međusobno uvažavanje i poštovanje dovelo je do toga da je juče održano Nastavno-naučno veće uz prisustvo studenata. Zajedno i Studentski parlament i predstavnici Plenuma. Glasali smo o odlukama i saopštenjima koja su prihvaćena i od strane uprave i predstavnika nastavnika, i od strane Plenuma.

Naši studenti nisu odbacili one kojima je teško, koje je ova vlast dovela do ivice, nisu odbacili ni argumente potrebe da se zaštiti fakultet. Pokazali su veliku širinu i veliku odgovornost. Sa druge strane, nastavnici su ih prihvatili kao ravnopravne sagovornike. Na našoj zgradi stoji i nastavlja da stoji barjak studentske pobune. Podrška studentskim zahtevima je i dalje tu – potvrda toga je i u našem zajedničkom saopštenju. Ovo jedinstvo smo pokazali i tako što smo zajedno napravli radnu grupu sastavljenu od profesora i studenata – gde je sastav te grupe potvrđen i od strane Plenuma, i od strane Nastavno-naučnog veća, gde ta radna grupa treba da dogovori i osmisli plan održavanja ispita u budućnosti i to sve u skladu sa Inicijativom Proširenog rektorskog kolegijuma i naravno okolnostima u kojma budemo u trenutku kada se pitanje ispita postavi. Ovime smo pokazali da smo u svemu ovome zajedno sa našim studentima, da veoma poštujemo njihovu borbu, ono za šta se zalažu, a oni su nama odgovorili istom merom, razumevanjem, poštovanjem. I sve ovo a da ni na koji način nismo doveli u pitnje bojkot i studentsku pobunu.

Sve ovo je anatema, najstrašnija jeres za ovu vlast. Ona je sa radošću čekala naše međuosobno optuživanje, ograđivanje, uvrede, razočaranja, sukobe. To smo mi morali da im isporučimo. Mi da izdamo njih, oni da odbace nas. Da dođe do zle krvi. Da se umesto otpora zloj, kriminalnoj vlasti i njenim razvlašćivanjem bavimo jedni drugima.

Što se mene tiče ja sam juče glasao za odluku a da me u stvari nije zanimalo ni šta tačno u njoj piše. Ja sam 20 godina deo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. To je moja druga kuća. Kada iza nečega stanu svi, odnosno gotovo svi nastavnici i saradnci, kada to ima podršku mojih studenta, kroz jasno iskazanu volju Plenuma i Studentskog parlamenta, i kada iza ovoga stoji i naše vannastavno osoblje, onda je to odluka iza koje se staje bez razmišljanja.

Za ovih 20 godina ja sam dva puta bio bezrezervno ponosan na moj Pravni fakultet. Prvi put kada smo u decembru mesecu 2024. godine dali nedvosmislenu podršku studentskim zahtevima i svrstali se na pravu stranu istorije. Drugi put je juče. Pobedili smo zlo. Nismo dali pogani da nas zavadi sa našom decom, a ni naša deca nisu dala nas. Ovu će tvrđavu malo teže osvojiti!

E sada, da li je naša borba završena? Svakako ne. Tek nam predstoji muka. Mi za ovo moramo da budemo kažnjeni. Vlast će tražiti od nas da se ponizimo. Zlostavljaće nas. Opet će pokušavati da nas posvađa sa studentima. Samo odluka koja dovede do svađe i sukoba između studenata i nastavnika može da ih nekako umiri, a sada bi morala i da sadrži ozbiljene elemente poniženja, jer je osveta nešto što hrani ovu obludelu vlast. Ali, sve to dolazi kasnije (ne mnogo kasnije, ali ipak kasnije). Sada smo pobedili. Ovu smo bitku dobili i zaslužili smo da budemo ponosni na sebe. Mi smo Neretvu prešli, ali treba da znamo da naš čeka Sutjeska. Ali u međuvremenu iamo pravo da se osećamo dobro!“.

(N1)