Ранко Пивљанин: Српски "Велики Гетсби"

 Догодине ће бити тачно век од објављивања „Великог Гетсбија“, једног од култних дела америчке и светске књижевности 20. века, у којем његов аутор Френсис Скот Фицџералд портретише моћ, сјај и беду онога што се назива америчким сном и разочарања која исти собом носи. На лудим журкама у раскошној кући главног јунака, новопеченог богаташа којем је новац донео друштвени положај, дефилују живописни примерци ондашњег џет-сета и све пршти од декаденције и живота „за један дан“.

Жељко Митровић, овдашњи медијски могул и један од власника „српског сна“, очигледно поистовећен са Фицџералдовим јунаком, оживео је Великог Гетсбија на истоименој журци отварајући, пре неки дан, своју раскошну палату на Дедињу. Њеним шљаштећим подијумом парадирао је цвет овдашњег скоројевићштва и припадници специфичне елите чији су прапочеци, уздигнути под турбо-фолк геслом „кока-кола, марлборо, сузуки“ деведесетих година прошлог века, данас еволуирали у љубитеље скупих вина, забрањених супстанци, „ламборџинија“ и „мајбаха“. Вицкаста кутлача историје загребала је по дну друштвеног казана избацујући на површину цео један слој љубитеља лаког кеша и тешког кичераја, чија брзина богаћења је директно пропорционална општем пропадању и сиромашењу широких слојева који су претворени у пасивне гледаоце циркуске представе коју ће тако окарактерисати и њени главни протагонисти и власници шатора.

Послушајмо станара грандиозне палате на Топчидерској звезди чије двориште је украсио маслином старом хиљаду година, желећи, ваљда, да њеном древношћу ублажи фасаду инстант успеха:

„Увек ме је занимало зашто бебе плачу када се роде. И ви и ја смо плакали. Бебе заправо плачу јер су закорачиле у циркус који се зове живот. Тај циркус сам све време покушавао да ублажим – да учиним животе мало лепшим, да правим програм који ће људе мало да опусти. Некада сам био нападнут због тога – некада хваљен, а вечерас радим обрнуту ствар. Желим ово вече да претворим у велики циркус. На претходном Гетсби партију сам рекао да нас тек чека златно доба и то се и десило. Право златно доба, пре свега за нас који живимо у Србији, земљи чуда – тек је пред нама.“

Ето, све је човек лепо сам објаснио. Велики циркус, дакле. Док је Гетсбијево време било „доба џеза“, ово наше је крштено као „златно доба“ у којем ће конзументи кавијара народу препоручивати јефтини паризер, јефтину паштету и јефтину забаву. Митровић ће се јавно похвалити како је за њега лично специјални рижото спремао некадашњи кувар краљице Елизабете, а сада кувар у Белој кући, док ће са његових екрана онај пицопевац од министра трговине, и сам власник „златне кашике“, објашњавати грађанима како се дан може претурити са два јаја од по 11 динара.

Она је, истовремено, монументални споменик узурпаторима ове земље и гробница друштва које је дозволило да се „у поткровља уздигну сутерени“ и са тим се помирило. Сад само може истима да пљуне под прозоре.

Као супститут за наше промашене животе транзицијских губитника великодушно нам је понуђена „Елита“, целодневна мега забава канализацијског нивоа чији протагонисти су моралне па и физичке наказе, скупљене с коца и конопца да на истима жонглирају, док њихов творац, као пророк и гуру „пинк“ религије, лебди изнад воде и хода по њој.

И заморчићи имања у Шимановцима и они испред телевизијских екрана, имају добро осмишљене улоге у генијалном бизнис плану нашег Гетсбија. Они су, свако на свој начин, неимари и спонзори делиричне фараонске грађевине на Дедињу са чијег крова њен власник, свестан њихове ништавности и сопствене надмоћи, уринира и по једнима и по другима.

Његова палата уистину постаје храм и симбол привилеговане касте Вучићеве Србије која се, у маниру оних комунистичких ослободилаца који су после 1945. извршили инвазију на Дедиње, сада сама шири и гамиже по том београдском брду, грабећи плацеве, зидајући виле и прибављајући себи ексклузивитет над бедним плебсом за ког је пола киле хлеба, мајонез и салама по „најбољој цени“ – пуна капа.

Она је, истовремено, монументални споменик узурпаторима ове земље и гробница друштва које је дозволило да се „у поткровља уздигну сутерени“ и са тим се помирило. Сад само може истима да пљуне под прозоре.

(Нова.рс)