Raša Nedeljkov (Crta): Kakvim je to dokumentom mahala Ana Brnabić kad ne postoji nikakav zvanični predlog o raspisivanju referenduma ipod kojeg bi se poslanici SNS potpisali?

 "Predsednik Srbije citirao je samo fragment našeg istraživanja, ne uzimajući u obzir i druge detalje", kaže za N1 programski direktor te organizacije Raša Nedeljkov. "Mi nismo ulazili u to da li je taj savetodavni referendum pravno moguć, pošto nije, i protivzakonit je i protivustavan, ali smo hteli da vidimo u kojoj meri to građani vide, oni koji su izloženi jednoj propagandi", kazao je Nedeljkov.

Predsednik Aleksandar Vučić zatražio je od opozicije da zatraži održavanje tzv. savetodavnog referenduma o predsedniku, kako bi se utvrdila podrška koju ima među građanima. Vučić je u postu na Instagramu naveo da je CRTA saopštila da je ogromna većina građana za njegovu smenu. Kako je istraživanje CRTA navelo predsednika i SNS da ponovo pokrene priču o takozvanom savetodavnom referendumu.

„CRTA godinama radi istraživanjima, kvantitativna i kvalitativna, pokušavamo da razumemo bolje probleme kako bismo ponudili potencijalna rešenja. Istraživanje u decembru smo naručili sami, naručili i platili našim sredstvima, koristili smo svoje kapacitete“, kazao je Nedeljkov u emisiji N1 Studio Live.

Među ključnim nalazima, on navodi rezultate na pitanje o tome koliki procenat građana podržava proteste i studentske blokade na kojima se traži da institucije počnu da rade svoj posao.

„Radi se o 60 posto građana koji podržavaju proteste. Zabrinjava podatak koliki je procenat ljudi stava da živimo u ozbiljnoj krizi, a to kaže 70 posto ljudi. Stav da zemlja ide u pogrešnom pravcu ima 60 posto ispitanih. To znači da je čak i birače koji su na izborima davali svoju podršku nekima iz vlasti, nakon tragedije u Novom Sadu, ona dovela do najdubljih osećaja zabrinutosti, straha, uplašenosti“, naglasio je Nedeljkov.

Prema njegovim rečima, to je okolnost koju mi kao društvo, a pre svega institucije treba da razumeju.

„Ali, vidimo da se predstavnici institucija bave samim sobom i ulaze lako u manipulacije protivzakonske i protivustavne i pokazuju da nisu dostojni funkcije koje obavljaju. Javno-mnjenjskim istraživanjima se proveravaju stavovi građana o različitim političkim pitanjima. Jedno od pitanja koje je vlast stavila sama na dnevni red jeste izlaz iz krize kroz vanredne izbore. Oni su najavljeni krajem prošle godine za početak ove godine. Jedan od načina izlaska iz krize bio je i tzv. savetodavni referendum o poverenju predsedniku“, podseća Nedeljkov.

Nedeljkov naglašava da u istraživanju nisu zaključivali da li je savetodavni referendum moguć ili ne.

„Nismo ulazili u to da li je on moguć, pošto nije, i protivzakonit i protivustavan, ali smo hteli da vidimo u kojoj meri to građani vide, oni koji su izloženi jednoj propagandi. I to je nešto što smo proveravali s građanima. I oni ne misle da je bilo kakav referendum uopšte način za izlazak iz političke krize, odnosno, građani vide krivičnu odgovornost u onim firmama, javnim ili privatnim, koje su trebale da kontrolišu izgradnju ili rekonstrukciju železničke stanice. U drugom koraku vide nadležne ministre. A kada govorimo o političkoj odgovornosti, e tu se vidi odgovornost nadležnih ministara, i na drugom mestu građani vide odgovornost predsednika“, rekao je Nedeljkov.

Kako je rekao, nikakav referendum nije rešenje za izlazak iz krize.

„I građani su prepoznali taj spin, kao što su ga videli i studenti“, dodao je.

I na tom hipotetičkom referendumu, građani Vučiću ne bi dali podršku, 52 odsto ispitanih glasalo bi protiv njegovog ostanka na funkciju predsednika.

„To je poruka da on nije tema. To je za nas najveće razočarenje, da najviši državni funkcioneri sa toliko političkog iskustva ne mogu da shvate da se paradigma igre menja, nju su promenili studenti. Oni su u fokus sklonili sve one koji pokušavaju da skrenu pažnju na sebe, i reklsi su – ne, ti nisi važan, hoćemo zakon, hoćemo institucije“, naglašava programski direktor CRTA.

U studentima se, dodaje, vidi nada. „Vidimo potpuno časnu, nevinu snagu koja daje ozbiljnu podršku svim naporima da se konačno u Srbiji vlada na osnovu zakona a ne samovolje, pa ma ko to bio“, izjavio je.

Ana Brnabić je ponudiola 100 potpisa poslanika vladajuće koalicije za savetodavni referendum.

„Ja neću da se bavim tim jednim besmislenim pravnim nasiljem. Sto potpisa nije dovoljno. Nije dovoljno za šta? Za šta njima im treba 167 potpisa, za koji pravni postupak“, upitao je Nedeljkov.

On kaže da ako baš hoće, SNS sa trećinom poslanika može da pokrene postupak za razrešenje predsednika. „Referendum ne postoji. Oni zloupotrebljavaju jedan institut koji i ne može da bude korišćen u izbornim nadležnostima Skupštine Srbije. Ja bih vratio priču na ključne poruke – građani traže odgovornost institucija, a izlaz iz krize vide u tome da institucije, tj. tužilaštvo počne da radi svoj posao“, kaže.

Takođe, moraju da se objave svi tajni dokumenti o rekonstrukciji nadstrešnice, kao i da građani prestanu da se obmanjuju da su ispunjeni svi zahtevi studenta, jer nisu.

„Očajnički potez“

„Vučić citira mali fragment našeg istraživanja. Mi smo se juče našli u prvim sekundama Dnevnika RTS-a bez da je bilo ko od njih pozvao nekog istraživača CRTA da kaže o čemu se radi“, naveo je Nedeljkov.

Prema njegovim rečima, radi se o „očajničkom potezu predstavnika vlasti da skrenu pažnju“. „I da odu u ono u čemu imaju veliku moć, a to je kampanja – da se vratimo u vreme pritisaka i zastrašivanja, možemo da pretpostavimo nove spiskove onih koji podržavaju predsednika… I dalje, recimo, nemamo rešeno pitanje biračkog spiska. To je utakmica u kojoj oni kontrolišu svaki segment, a opet, to nije tema“, rekao je.

„Za to vreme se skida pažnja sa onoga što građani i mladi pokušavaju da pokrenu i ostave kao ključno putanje – a to je odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu i činjenici da je država toliko ogrezla u korupciji da je ona počela da ubija ljude“, naglasio je.

Nedeljkov postavlja i pitanje „kakvim je to papirom Ana Brnabić mahala“.

„U vezi sa potpisima poslanika SNS koje su dali. Na šta su se oni tačno potpisali? Jesmo li videli blanko potpise? Jer, ne postoji nikakva inicijativa na koju bi se poslanici mogli potpisati. To vam je samo jedna ilustracija koliko je ovo pravni nonsens, zamajavanje javnosti i skretanje pažnje i manipulisanje viđeno više puta“, zaključio je Nedeljkov.

(N1)