РТС: Први пут за 25 година, РТС неће уживо преносити помен за 16 радника који су погинули у НАТО бомбардовању 1999. Наше капацитете блокирали су студенти

Пре 26 година, у ноћи између 22. и 23. априла, НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио шеснаесторо наших колега. Први пут је у историји ратовања погођена једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута. РТС први пут неће уживо преносити помен у Ташмајданском парку у два сата и шест минута после поноћи, због блокаде зграда Јавног сервиса.

Животе су изгубиле наше колеге које су тада биле на свом радном месту: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – камерман, Славиша Стевановић – реализатор, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – реализатор, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар у мастеру, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.

За овај злочин одговарао је само тадашњи директор РТС-а Драгољуб Милановић, јер није поштовао наређења Савезне владе и изместио раднике и технику на безбедну локацију. За НАТО – РТС је био легитиман циљ.

Случај је испитивала специјална комисија Хашког суда, али Тужилаштву није предложила покретање кривичног поступка.

РТС први пут неће преносити помен

Поштовани грађани, први пут за 25 година колико се окупљамо у Ташмајданском парку да одамо пошту за 16 наших колега који су погинули у НАТО бомбардовању наше зграде 23. априла 1999. у два сата и шест минута после поноћи, РТС неће уживо преносити помен.

Наше капацитете блокирали су студенати и грађани који незаконито спречавају запослене да уђу на своја радна места и раде посао који им је професионална, морална и законска обавеза.

Део студената који нас блокирају нису били ни рођени у време када је РТС бомбардован, а готово нико од грађана који их подржавају свих ових година није долазио на ту ноћ пред зграду РТС-а.

Ни ове године они нису ту да би протестовали због најстрашнијег злочина према радницима у медијима, већ да би на тај медиј вршили незаконит притисак и да би га, како сами кажу, угасили.

Угасити РТС значило би гашење последњег упоришта нормалности у Србији, где се ових дана у свим медијима, нарочито оним друштвеним, од свакога захтева да се изјасни "за кога је".

У таквој атмосфери, где свако слуша само "своје", спремност да се чују сви ставови, па и они који мисле другачије и настојање да се аргументи не мере децибелима већ квалитетом, очекивано наилазе на осуду супротстављених страна. Које се слажу само у томе да им РТС ништа не ваља.

Али ми немамо право нити намеру да од тога одустанемо, нити мислимо да борба за нормалну Србију може бити понижавајућа. Иако није лака и понекад носи високу цену, укључујући и напад на приватност и излагање јавном линчу, што је потпуно непримерено онима који се залажу за боље друштво.

Za istoriju beščašća!

Za hroniku sramote RTS! pic.twitter.com/0YBWnjD8OL

— (@FermanTwitt) April 22, 2025

Зато немамо сумње да су наша настојања исправнија и пристојнија. И позивамо све наше запослене, сараднике и пријатеље да у томе истрајемо заједно и у наредним данима, упркос оним нашим колегама који раде против сопствене куће.

Уосталом, од нас то очекују грађани Србије који нам дуже од деценије указују највеће поверење од свих медија у региону.

(РТС)