Sergej Lavrov: Međunarodno priznanje pripadnosti Rusiji Krima, DNR, LNR, Hersonske oblasti i Zaporožja je imperativ za mir

 Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio je, u intervju brazilskom listu "Globo", da Rusija ostaje otvorena za pokretanje mirovnih pregovora oko Ukrajine, ali je naglasio da lopta nije na njihovoj strani.

"Kijev do sada nije pokazao spremnost za pregovore. Najnoviji dokaz toga je nesposobnost ukrajinskih oružanih snaga da poštuju 30-dnevni moratorijum na udare na energetske objekte ili 30-časovno uskršnje primirje. Režim Zelenskog je pokazao da mu nedostaje politička volja za mir i sposobnost da zaustavi rat, koji podstiču rusofobični krugovi pojedinih zemalja EU, pre svega Francuske i Nemačke, kao i Velike Britanije", rekao je Lavrov.

On je ocenio da "Brisel ne želi ništa osim bezuslovnog poraza Moskve".

"Bilo koji drugi ishod bi za njih značio gubitak geopolitičke igre. EU veruje da bi prekidom podrške Ukrajini pokazala svoju stratešku nesposobnost i nemoć. Drugim rečima, birokrate u Briselu se fokusiraju na spasavanje svoje reputacije, a ne na postizanje pravednog i trajnog mira. Umesto da olakša rešenje, Evropska unija nastoji da potkopa sporazume tvrdeći da je uloženo malo, ako uopšte i jeste, napora da se pozove da doprinese ovim razgovorima. Istovremeno, EU se sprema da pošalje vojne jedinice iz zemalja NATO-a u Ukrajinu uprkos svim našim upozorenjima da bi to bilo neprihvatljivo. Isporuke oružja Kijevu se nastavljaju. EU takođe planira da poveća proizvodnju odbrambene opreme. Stvaraju sve te koalicije voljnih i razgovaraju o načinima stvaranja vanbudžetskih mehanizama za nabavku više oružja za Kijev", rekao je on.

U tom kontekstu, činjenica da aktuelna administracija u Sjedinjenim Državama pokušava da razume uzroke krize je prilično ohrabrujuća, dodao je Lavrov.

"To je u suprotnosti sa administracijom DŽozefa Bajdena, koja je napumpala kijevski režim smrtonosnim oružjem i bila proaktivna u svojim naporima da uvuče Ukrajinu u NATO. Predsednik Donald Tramp je mnogo puta rekao da ne bi bilo sukoba da prethodna administracija nije nastojala da uvuče Ukrajinu u NATO. Moskva i Vašington održavaju dijalog kako bi pronašli put ka rešenju. Nadamo se da će ovo otvoriti put obostrano prihvatljivim rezultatima", dodao je.

Kada su u pitanju preduslovi koji moraju biti ispunjeni zarad dugoročnog mira, Lavrov navodi postoje dve osnove za konačno rešavanje ukrajinske krize koje zadovoljavaju bezbednosne interese Rusije.

Nepristupanje Kijeva NATO-u i potvrda njegovog neutralnog i vanblokovskog statusa u skladu sa Deklaracijom o državnom suverenitetu Ukrajine iz 1990. godine - jedan je od dva temelja. Drugi je, kako navodi, prevazilaženje posledica vladavine neonacističkog režima u Kijevu, koji je formiran kao rezultat puča u februaru 2014. godine, uključujući napore koji su uložili kako bi istrebili sve što je rusko – jezik, medije, kulturu, tradicije, pravoslavlje. Na dnevnom redu su takođe i zadaci demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ukidanje sankcija, tužbi i poternica, kao i vraćanje zamrznute ruske imovine.

"Međunarodno priznanje pripadnosti Rusiji Krima, Sevastopolja, DNR, LNR, Hersonske oblasti i Zaporožja je imperativ", dodaje Lavrov. 

Pritom, sve obaveze Kijeva moraju biti pravno osigurane, imati mehanizme sprovođenja i ne smeju imati vremenske rokove. 

Na pitanje novinara da li i druge države mogu da budu uključene u mirovne pregovore, Lavrov je naveo da je više od dvadeset zemalja pokazalo takve inicijative, uključujući i Brazil. 

Osvrnuvši se na predstojeći samit BRIKS-a u Brazilu, Lavrov je rekao da je dedolarizacija jedan od ključnih globalnih ekonomskih trendova i dodao da, iako bi bilo prerano razgovarati o prelasku na jedinstvenu valutu za BRIKS, grupa zajedno radi na stvaranju infrastrukture za plaćanje i poravnanje za obavljanje prekograničnih poravnanja između zemalja BRIKS-a. Konkretno - povećanje udela nacionalnih valuta u međusobnim transakcijama, ali kako navodi, prerano je govoriti o prelasku BRIKS-a na jedinstvenu valutu.

"BRIKS je postao mnogo jači u poređenju sa vremenom kada je ova grupa formirana 2006. godine. Danas predstavlja centralno mesto sa misijom koordinacije interesa vodećih zemalja globalne većine. BRIKS se u potpunosti pridržava principa jednakosti, međusobnog poštovanja i ravnoteže interesa među svojim učesnicima. Rusija ovu grupu smatra jednim od stubova multipolarnog sveta i važnim mehanizmom za međunarodnu saradnju", poručio je Sergej Lavrov.

On je naglasio da je Rusija protiv pružanja dodatnih mesta zapadnim zemljama i njihovim saveznicima u Savetu bezbednosti UN, budući da je njih tamo već previše ima.

"Nismo spremni da podržimo kandidature Nemačke i Japana zbog oživljavanja ideologije militarizma u ovim zemljama i njihove otvoreno neprijateljske politike prema Rusiji", podvukao je Lavrov.

(RT)