Sergej Lavrov: Upotreba raketa ATACMS pokazuje da SAD žele eskalaciju sukoba, napadi na Brjansku oblast bez pomoći Amerikanaca bi bili nemogući

Činjenica da su Oružane snage Ukrajine tokom napada na Brjansku oblast koristile rakete ATACMS predstavlja signal da SAD žele eskalaciju sukoba, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konfereniciji za medije u Rio de Žaneiru.

Prema njegovim rečima, napadi na Brjansku oblast raketama ATACMS bez pomoći Amerikanaca bi bili nemogući.

Pozvao je na reči ruskog predsednika Vladimira Putina koji je to više puta detaljno objasnio i koji je upozorio u kom pravcu će se menjati pozicija Rusije ukoliko Ukrajina zaista upotrebi oružje dugog dometa zapadne proizvodnje.

Lavrov je objasnio da nije reč o "dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa", već su SAD objavile da će one od sada nanositi udare do 300 kilometara u dubinu teritorije RF.

Šef ruske diplomatije je upozorio da će Moskva reagovati na odgovarajući način.

Kako je naglasio, još uvek nema zvanične potvrde o odluci SAD da dozvole Ukrajini udare duboko na teritoriju Ruske Federacije, informacija dolazi iz medija.

"Ne mogu ništa da potvrdim, svi pišu da je odluka stupila na snagu, čak je i (visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozef) Borelj potvrdio da je zvanična. Evropljani su takođe pričali o tome i odlučili da će svako za sebe da definiše da li će dati takvu dozvolu Ukrajini ili neće", rekao je on.

"Kako mogu da znam da li je ono što je štampao 'Njujork tajms' istina ili pokušaj da ispipaju teren. Ne znam", rekao je Lavrov, navodeći da je sigurno da Vašington želi eskalaciju.

Ruski ministar nije želeo da razjašnjava detalje, već je uputio na novu nuklearnu doktrinu Ruske Federacije i naglasio da se nada da će je zapadne zemlje pročitati u celini, a ne polovično kako to rade sa Poveljom UN.

Komentarišući izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je potvrdio da Berlin neće Kijevu poslati "taurus" rakete, Lavrov je naglasio da je takav stav odgovoran.

Naime, nemački kancelar je izjavio da Nemačka neće slati Ukrajini krstareće rakete dugog dometa "taurus" jer bi to, kako je naveo, značilo "direktno uključivanje Nemačke u rat".

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je nedavno objasnio da se ne radi o ni o kakvoj dozvoli za upotrebu oružja velikog dometa koliko o tome da Ukrajinci ne mogu da ga koriste samostalno, bez direktnog mešanja zapadnog vojnog osoblja.

"Nije reč o dozvoli ili zabrani za kijevski režim da izvodi napade na rusku teritoriju. Oni i tako napadaju (rusku teritoriju) uz pomoć bespilotnih letelica i drugih sredstava. Ali, kada se radi o korišćenju dalekometnog oružja visoke preciznosti koje se proizvodi na Zapadu – to je skroz druga priča. Radi se o tome da, kao što sam već govorio – a to će potvrditi bilo kakvi stručnjaci i kod nas i na Zapadu – ukrajinska armija nije u stanju, ona ne može da izvodi napade savremenim dalekometnim sistemima visoke preciznosti zapadne proizvodnje. To je moguće samo uz pomoć korišćenja obaveštajnih podataka dobijenih putem satelita, a njima Ukrajina ne raspolože", objasnio je Putin.

Zašto su se Lavrov i Makron rukovali

Na pitanje novinara da li je pružena ruka francuskog lidera Emanuela Makron i rukovanje sa Lavrovom politička igra, ruski ministar je objasnio da je normalno da se predstavnici određenih zemalja, ako se poznaju, rukuju na multilateralnim događajima.

"Ako se ljudi poznaju, makar i države koje ti ljudi predstavljaju imaju određene protivrečnosti, normalno je da se prilikom susreta pozdrave", objasnio je Lavrov.

Ono što nije normalno, nastavio je, jeste ponašanje pojedinih zapadnih političara koji odbijaju da se pozdrave sa predstavnicima Rusije na sličnim zvaničnim događajima.

Podsetio je tada na prošlogodišnji Samit u Indiji i situaciju kada je ušao u salu gde su se diplomate okupljale.

"Ugledao sam dvojicu afričkih lidera koji su stajali sa (predsednikom Evropskog saveta Šarlom) Mišelom. Pošto sam poznavao afričke kolege, prišao sam da se pozdravim im i iz poštovanja pružio ruku i Mišelu. On je skočio kao poparen i udaljio se. To je odraz njegovog vaspitanja", rekao je Lavrov.

S druge strane, dodao je Lavrov, to što Francuska obučava ukrajinske vojnike ukazuje na direktnu umešanost Pariza u sukob.

"Makron je, i verbalno i u praksi, jedan od najvatrenijih pristalica 'rata do pobede' nad Rusijom, sve do 'strateškog poraza' Moskve. Obuka ukrajinskih vojnika se u Francuskoj već privodi kraju, pripremaju čitavu jednu jurišnu brigadu. To jest, direktno učestvuju u sukobu", rekao je Lavrov.

Pritom, nastavio je, Francuzi sada raspravljaju o slanju raketa SKALP, koje su identične britanskoj "storm šedou".

Zapad nije uspeo da istakne ukrajinski konflikt u Rio de Žaneiru

Govoreći o samitu, Lavrov je rekao da je Zapad pokušao da "ukrajinizuje" agendu događaja, ali su druge zemlje insistirale da se u završnu deklaraciju unesu i drugi sukobi, pre svega konflikt na Bliskom istoku.

Tragična sudbina Palestinaca je umnogome rezultat delovanja Vašingtona i njegovih saveznika, naglasio je Lavrov.

Rusija je saglasna sa tačkom koja se odnosi na važnost rešenja ukrajinske krize, a koja se nalazi u završnoj deklaraciji, dodao je Lavrov.

Dokument je prilično kompleksan, ali u skladu je sa realnošću, a centralni zadatak mu je izgradnja međunarodnih odnosa zasnovanih na multilateralizmu, pluralizmu i uklanjanju svih vrsta nejednakosti, rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je rezultate samita ocenio kao pozitivne.

(RT Balkan)