Siniša Mali: Obraz na zemlji - Dok jedni blokiraju i ruše, drugi grade. Na kojoj ste strani?

 Ko Srbiju medaljom, vi njega ponižavanjem. Je l’ to mantra „blokadera” Srbije? Je l’ to zemlja u kojoj smo najglasniji u demokratskim načelima, borbi za slobodu? Ili možda u borbi za ugnjetavanjem svih koji misle drugačije i nepoštovanju, kako institucija za koje se deklarativno bore, tako i pojedinaca koji ih predvode? Jer, ja samo to vidim.

I ne znam i dalje kako drugačije da tumačim brutalni napad blokadera na Patrika Drida, dekana i profesora Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Mi zaista moramo da se, kao društvo, zapitamo u čemu smo pogrešili kada smo dozvolili da naše mlade zalude ljudi poput Dinka Gruhonjića i Brajana Brkovića, koji su predvodili linč na jednog dekana, koji je bio i osvajač medalja u džudou, bivšeg redovnog profesora borilačkih veština na ovom fakultetu koji je diplomirao, magistrirao i doktorirao iz oblasti sportskih nauka na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. U Novom Sadu je ponižavan, maltretiran i ugrožen sprečavanjem pružanja medicinske pomoći reprezentativac Jugoslavije u džudou i sambou, međunarodni sudija najviše kategorije u ovim sportovima, potpredsednik Evropske sambo federacije, član Upravnog odbora Asocijacije sportskih legendi i veterana Novog Sada i aktivni učesnik u svim njenim aktivnostima. Dakle, čovek besprekorne biografije je moralno i faktički pregažen. Je l’ to „nagrada” za prolivenu krv i znoj dok se borio za našu zemlju i predstavljao nas u svetu?

Na toj ulici nije ležao samo on, ležao je naš obraz, moral, vrednovanje, kao društva. Obrazom u asfalt je zaorala Srbija koja se identifikuje sa ljudima kao što su Gruhonjić i Brković, dežurni blokaderi uvek i svuda, bez obzira na temu, ljudi bez principa privučeni isključivo nasiljem, ljudi bez ideja i bilo kakvih patriotskih osećanja. Jer, kako drugačije opisati osobu koja je spremna da skrnavi zastavu sopstvene zemlje, zagovara rasparčavanje njene teritorije i učestvuje u svakom obliku nasilja?

Psihopatologija ovakvih nasilnika, običnih huškača blokadera nam je odavno poznata, ali ono sa čim ne smemo da se pomirimo je njihov bilo kakav uticaj na našu decu. Svi se možemo razlikovati u mnogim stavovima, ali, iskreno želim da verujem da nam je dobrobit dece u Srbiji, makar i jedina tačka preseka stavova.

Na drugoj strani, ovu „drugu Srbiju” predvodi čovek čija energija je, nasuprot ovoj rušilačkoj, energija koja gradi. Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem je postala zemlja koja gradi pet puta više kilometara puteva godišnje nego pre decenije, Srbija koja shvata da nam je kvalitetna putna infrastruktura neophodna za dalji razvoj, za više investitora, koji donose više radnih mesta i plata.

I dok su u jednom danu jedni gazili, ponižavali, psovali i vređali na asfaltu dekana jednog fakulteta u Srbiji, druga strana istog asfalta su „drugi” koji su obilazili radove na izgradnji Auto-puta „Miloš Veliki”, deonicu Preljina–Požega, koja bi, kao što je najavio predsednik Vučić, trebalo da bude puštena u saobraćaj 28. juna. Auto-put od Preljine do Požege je nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg Auto-puta Beograd–Sarajevo. Ovaj put će skratiti vreme od Užica i Zlatibora do Prijepolja. Takođe, od Čačka do Niša ćete stizati za sat i po vremena.

Predsednik je juče obišao i radove na tunelu „Iriški venac”, koji je deo Fruškogorskog koridora. Zahvaljujući novom putu će se od Novog Sada do Loznice stizati za najviše sat i po vremena. Ovaj put omogućiće i bolju vezu sa Republikom Srpskom i BiH, Hrvatskom, Slovenijom.

To je sasvim neki drugi asfalt, ali, odličan primer kako su interesovanja, ciljevi, motivi, pa time i ponašanja izuzetno različiti među političkim akterima u Srbiji. Dok jedni blokiraju i ruše, drugi grade. Na kojoj ste strani? Nije teško odlučiti.

Autorski tekst prvog potpredsednika Vlade

(Politika)