Slobodan Zečević: Rat u Ukrajini ne bi trajao ovoliko da nije bilo SAD i njihove ogromne logističke pomoći Kijevu

 Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević, povodom tri godine rata u Ukrajini, kaže za N1 da je Kijev u tom ratu učestvovao zahvaljujući pomoći SAD.

„Znači, taj rat da nije bilo Sjedinjenih Američkih Država ne bi sigurno trajao ovoliko i da nije bilo te logističke, vojne, ekonomske pomoći Amerikanaca i Evropljana, ne bi trajao. I u tom smislu ja razumem da (američki predsednik Donald) Tramp govori da (predsednik Ukrajine) Volodimir Zelenski nije neki za njih partner u zaključivanju mira. Možda rata ne bi ni bilo da su ispoštovani oni dogovori, dva dogovora iz Minska koji su zaključili Evropljani sa Vladimirom Putinom. Međutim, jednostavno, moj utisak je da su Amerikanci tada, pošto nisu učestvovali u tom dogovoru, jednostavno nisu hteli da ga ispoštuju“, ocenjuje Zečević.

Dodaje da je Trampova administracija odlučila da tu priču završi iz svojih razloga, jer ima ogromne troškove u vezi sa ratom u Ukrajini.

Ističe da će primirje de fakto biti zaključeno između SAD i Rusije.

„Evropljani će biti informisani i dobiće jedan deo, možda da odrade, znači u smislu da se govori da (francuski) predsednik (Emanuel) Makron ide u Vašington da bi ugovorio učešće francusko-britanskih trupa u održavanju primirja“, navodi.

Smatra da u ovom ratu nema pobednika.

„Ja mislim da ni Rusija nije pobedila, a nije ni Ukrajina. Niko nije postigao svoje ciljeve do kraja. I reč je o nekom kompromisu između te dve strane, Rusija će zadržati teritorije koje je uzela, Ukrajina neće biti u NATO, ali verovatno će omogućiti da učestvuje u ruskim integracijama i to je to“, ocenjuje Zečević.

Upitan kako komentariše jučerašnju izjavu Zelenskog da je spreman da ode sa vlasti, ako će to doneti mir ili ako će doneti ulazak Ukrajine u NATO, on kaže da je ulazak u NATO u ovom trenutku nemoguć.

„Znači jasno je stavljeno do znanja da nije u paketu pregovora ulazak Ukrajine u NATO, bar ovaj deo koji ostaje pod kontrolom ukrajinske vlade“, navodi.

Izbori u Nemačkoj: Nemci ugroženi migracijama – zato jačanje desnice

A na pitanje kako komentariše rezultate izbora u Nemačkoj, sa rekordnom izlaznošću od 82 odsto i dobrim rezltatima jedne krajnje desne i umereno desne stranke, ocenjuje da to znači da se Nemci osećaju ugroženim migracijama, islamizacijom zemlje.

„Ako pogledate odlične rezultate koje su postigli i Fridrih Merc, koji se zalaže za jednu oštriju migracionu politiku, kao i AfD, koji se zalaže za vrlo, vrlo oštru migracionu politiku. Prema tome, desilo se tri atentata – Magdeburg, Berlin, Minhen. Nemci se verovatno ne osećaju sigurno u svojoj zemlji, imaju problem integracije islamskog stanovništva koje je došlo, uglavnom iz Sirije, u onom trenutku kada ih je Angela Merkel 2015. pozvala, tu je došlo oko milion, milion i po ljudi, ne znam sad ni tačno. I mislim da su Nemci glasali za ove desne stranke zbog toga i tako ja objašnjavam i ovaj odličan rezultat AfD-a. Mislim da nema tih migracija sigurno da krajnja desnica ne bi prešla tri-četiri posto.“, smatra on.

Podsećajući da je AfD duplirao svoj broj glasova, navodi da je ista stvar i u Francuskoj i u drugim zemljama, zašto raste krajnja desnica.

„Osnovni uzrok su migracije, delimična ekonomska kriza zbog rata u Ukrajini“, zaključuje.

Smatra i da nova američka administracija nije toliko pomogla AfD, jer je on bio na istom nivou, prema ispitivanjima javnog mnjenja, i pre podrške Ilona Maska, Trampa i potpredsednika Vensa.

Dodaje da se Amerika nadala koaliciji demohrišćana i Alternative za Nemačku.

„Sada to nije slučaj, znači govori se kao o najrealnijoj varijanti u ovom trenutku o koaliciji između demohrišćana i socijaldemokrata, s tim što su tu toliko različiti ekonomski programi između te dve stranke, čak je i bliži ekonomski program AFD-a programu demohrišćana, i onda se pitam kako će uspeti da se dogovore, a cilj im je da se dogovore, odnosno Merc je rekao moramo brzo da napravimo vladu, najkasnije do polovine aprila“, navodi Zečević.

Kaže i da bivši kancelar Olaf Šolc nije imao rezultata.

„Ekonomska kriza traje u Nemačkoj dve godine, znači u recesiji je Nemačka, otpuštaju se radnici, oslabljena je nemačka industrija… Mislim da su se urušili neki elementi nemačkog prosperiteta. Prvo, Kina se pojavila kao veliki konkurent u automobilskoj industriji, ona proizvodi električne automobile, nešto su jeftiniji od nemačkih. I isto tako Kina se pojavljuje kao konkurent u oblasti proizvodnje tih mašina, gde je Nemačka uvek bila lider. S druge strane, izgubili su ove jeftine energente, uveli su sankcije Rusiji, podržali Ukrajinu, izgubili su ogromno rusko tržište, plus energente koje su dobijali iz Rusije i sad im još Amerika preti uvođenjem novih carina. Prema tome, taj njihov prosperitet je ugrožen sa svih strana“, zaključuje Zečević.

Na pitanje koliko će se Mercova politika razlikovati od Šolcove, on ocenjuje da Merc hoće da vodi drugačiju politiku, „klasičnu desnu politiku, da smanji poreze na preduzeća, čak za 25 odsto, da smanji poreze i za građane, u smislu da će više da troše“.

„Što se tiče spoljne politike, tu je mnogo bliži Makronu nego Šolcu. Zna se da su Šolc i Makron imali jako loše odnose, generalno nisu mogli da se dogovore ni oko čega. Ovde sa Mercom se možda otvara neka druga perspektiva, u smislu da Merc govori da se i on zalaže za vojnu autonomiju Evropske unije. To je sad potpuno nešto novo u nemačkom diskursu, jer su se oni stalno oslanjali na Sjedinjene Američke Države“, primećuje.

(N1)