SNF KiM: Odgovor Eparhiji raško prizrenskoj - Crkveni velikodostojnici uglavnom ćute, a kada progovore nedvosmisleno staju uz vlast

 Nevrovatno je koliko su kreatori i pisci saopštenja otišli daleko, da normalan čovek ne poveruje?! Njihova tvrdnja da neki „pojedinci koji se predstavljaju jedinim autentičnim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije sada pokušavaju i da pojedinim članovima jerarhije SPC prodaju svoju priču i naprave razdor u samom telu Crkve ili trče od jednog do drugog opozicionog lidera...!?“, su najgnusnija podmetanja i izmišljotine bolesnih umova, koje normalni ljudi nemogu da razumeju. Koji su to pojedinci i koji je to „član jerarhije“ kome se „prodaje priča da bi se uneo razdor u samom telu Crkve”? Ljudi, pa zar je to moguće!? Koja je to pamet da tako nešto napiše!? Zar su ti „pojedinci“ stvarno toliko jaki, a jerarh (ne kažu mu ime) toliko slab i podložan našim „pričama“, da će Trajković preko neimenovanog jerarha napraviti „razdor“ u Crkvi!? Precenjuju Trajkovića, potcenjuju „jerarha“, pa i snagu naše Crkve. Ne, pre bi rekli da velikodostojnici iz Eparhije raško-prizrenske izmišljaju i podmeću. Strašno da strašnije nemože biti!!!

Nosili smo se mišlju da li da odgovorimo na vrlo perfidno saopštenje Eparhije raško-prizrenske. U nama je, ipak, preovagnulo, bez obzira na opasnosti koje mogu proizaći, da odgovorimo. Naročito na lažne optužbe koje su iznete u drugom delu saopštenja, koje kao da je pisano na Andrićevom vencu.

Dalje „ćutanje“ Crkve pokazuje samo da se ona „šćućurila“ uz vlast dajući joj blagoslov da nastavi izdaju nacionalnih i državnih interesa i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

U ranijim odgovorima na saopštenja Eparhije raško-prizrenske odgovorili smo na sporenja oko uloge naše crkve u kriznim vremenima, kao što je ovo današnje. I dalje ostajemo pri činjenici da Crkva na Kosovu i Metohiji mora da iskoristi svoj autoritet u narodu i odigra svoju ulogu sabornosti koja nikada nije bila potrebnija nego danas, kada je njegovo stradanje svakodnevno i najočiglednije. Dalje „ćutanje“ Crkve pokazuje samo da se ona „šćućurila“ uz vlast dajući joj blagoslov da nastavi izdaju nacionalnih i državnih interesa i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Očigledno je da je Crkva (velikodostojnici) odlučila da „ćuti“. A kad po nekad progovore, nedvosmisleno staju uz vlast. Npr. nikako da se izjasne o Francusko-nemačkom dogovoru i Ohridskom sporazumu, kojima se de de facto priznaje nezavisnost Kosova, a na ovogodišnjem Arhijerejskom saboru SPC zalažu se za Zajednicu srpskih opština, koja se predviđa u okviru nezavisne države Kosovo!? Osim da kriknemo da se do Boga čuje, drugo ne možemo ništa. Ne možemo da shvatimo tvrdoglavost velikodostojnika, koja nikad nije bila niti treba da bude svojstvo naših pastira. Ne razumemo zašto vladika Teodosije preuzima ulogu vlasti u Beogradu i tzv. Srpske liste da napada ljude koji pokušavaju da „otmu“ narod iz čeljusti neviđene manipulacije, prevare i izdaje od vlasti. Po prvi put je posle jednog ozbiljnog skupa vlast zaćutala, a Crkva progovorila. Progovorila je tako, da je organizatore i učesnike skupa nazvala „anticrkvenim elementima“. Baš lepo! Za vlast su oni izdajnici, a za vladiku Teodosija „anticrkveni sektaši koji razbijaju tkivo SPC“. Koja besmislica, koja surovost od crkvenih velikodostojnika. Nedostojno! Umesto da prihvati molbe koje mu već deseti put upućuju dobronamerni ljudi on nastavlja da tera inat i politički se nadmudruje sa ljudima dobre volje, svojim vernicima. Šta se to desilo sa našim velikodostojnicima?

Za vlast su oni izdajnici, a za vladiku Teodosija „anticrkveni sektaši koji razbijaju tkivo SPC“. Koja besmislica, koja surovost od crkvenih velikodostojnika. Nedostojno! Umesto da prihvati molbe koje mu već deseti put upućuju dobronamerni ljudi on nastavlja da tera inat i politički se nadmudruje sa ljudima dobre volje, svojim vernicima. Šta se to desilo sa našim velikodostojnicima?

Iz krajnje tendencioznog saopštenja može se do negde pronaći odgovor. Obračun sa Srpskim nacionalnim većem Kosova i Metohije je ustvari nastavak obračuna sa blagopočivšim vladikom Artemijem. Kome to treba!? Našim pastirima i duhovnoj deci vladike Artemija!? Obračun sa duhovnim ocem!? Neverovatno! Vladika Artemije je bio predsednik SNV pre 20 godina. Ovo je novo vreme. „Zbog Nikole mrze i Svetog Nikolu“?! I to u trenutku kada je SNV KiM krenulo u misiju da podrži posrnuli narod, da mu podigne glavu, da ga moralno, politički uspravi, da pomogne narodu koji je na izdisaju. Nažalost, ONI kao i vlast, izmisle protivnika a onda udaraju po njemu. Da li je moguće da su ljudi koji su podigli glas protiv očigledne izdaje, protivnici Srpske pravoslavne crkve!? Zašto Crkva želi da od dobronamernih ljudi, svoje duhovne dece, napravi neprijatelje? Zašto je velikodostojnicima Eparhije raško prizrenske potrebna društvena i politička žabokrečina, koja jedino odgovara nečasnima i onima koji su ovaj narod doveli do stanja propadanja!? Baveći se rušenjem hrabrih ljudi u „ostatku“ ovog naroda, na sebe velikodostojnici pred istorijom preuzimaju veliku odgovornost.

Optužiti te ljude da „napadaju svoju Crkvu koja im nije učinila ništa nažao i tako unose dodatnu smutnju među narod“, je pokvareno, lažno „do kostiju“ i nedostojno velikodostojnicima. Poštujemo i Crkvu i mantiju, ali one ne mogu biti paravan da možete da kažete i da činite baš sve šta hoćete. Mantija vas „obavezuje“ da Božju volju prenosite i tumačite istinito!

U svom saopštenju rekoste „našu Crkvu ne čine samo sveštenstvo i monaštvo, već i svi naši vernici“. Slažemo se! A, da li vi stvarno mislite da je naša javna kritika ključnih crkvenih velikodostojnika iz Eparhije raško-prizrenske napad na „svoju Crkvu“, na svo monaštvo, na sve vernike? Ne podseća li to na ono, da ako javno kritikujete Aleksandra Vučića napali ste državu i ceo srpski narod! Kakva ironija, kakva prepotentnost. Nedosledni ste! Ali hrabri nas činjenica da u Crkvi, ipak, ima i među sveštenstvom u Eparhiji i šire ne mali broj onih koji razmišljaju drugačije.

Takođe krajnje je licemerno napadati neistomišljenike da „oni nikada nisu ništa učinili za crkvu“, brojiti im na koliko su liturgija bili, da li su postili, da li su „posetili monahe i monahinje da vide kako žive, kako žive Srbi na Kosovu...“? Neverovatno?!

Ne znamo šta su drugi radili, da li idu u crkvu, na koliko su liturgija bili, da li su postili, ali već drugi put (u dva saopštenja) između redova prozivate Momčila Trajkovića, predsednika Srpskog nacioanlnog foruma iz Gračanice (u saopštenju namerno ironišete da je SNF u Čaglavici). Pored ostalih, optužujete i njega za anticrkveno delovanje, za rušitelja crkve, da nije dovoljno vernik, da je čovek koji pokušava da stvori razdor u crkvi, za onog koji ništa ne čini za crkvu i narod na Kosovu, da privremeno boravi na Kosovu...! Da li vi stvarno mislite tako ili ste, pak, izgubili svaku meru za realnost, željni da rušite sve pred sobom...! Kreatori saopštenja znaju da sve to nije tačno! Ali...?

Predsenik Srpskog nacionalnog foruma (koji živi stalno u svojoj kući u Čaglavici i radi u Gračanici i redovno posti) nikada nije želeo da promoviše svoj doprinos crkvi. Šta je sve činio to odlično znaju pisci i kreatori ovog sramnog saopštenja. Na poslednjem razgovoru (pred Vidovdan prošle godine) koji je predsednik Foruma Momčilo Trajković imao kod vladike Teodosija, preosvećeni je ničim izazvan rekao: „Momo, ti si mnogo učinio za Crkvu“. Šta se to u međuvremenu desilo da je Momčilo Trajković postao protivnik i rušitelj Crkve? Jeste li svesni o čemu govorite? Čovek koga su tu doskora „naše vlasti“ preko šest godina zadržavali na svim administrativnim prelazima kao „izdajnika i stranog plaćenika“, (nikada vam nije palo napamet da javno reagujete) vi proglašavate „nevernikom“, protivnikom svoje Crkve. Nedao Bog, ali, možda će vaš naredni potez biti da mu zabranite ulaz u crkve, da ga anatemišete!? Ni to nas nebi iznenadilo.

Pošto dobro znate, ali ste ipak „zaboravili“, želimo da zbog javnosti kažemo šta je to činio čovek, koji po vama ništa nije činio, osim što „razbija Crkvu“!? O tome su često svedočile blagopočivše igumanije Jefrosinija i Teodora koji su koristile svaku priliku da istaknu ulogu Trajkovića u decenijskoj (ekonomskoj) pomoći manastiru Gračanica, pomoći i manastiru Deviču, novčanim prilozima koje u svakoj prilici davao. Organizovao je dva humanitarna koncerta (u Domu kulture u Gračanici i Kombank dvorani u Beogradu, kome je i vladika Teodosije prisustvovao), i sav prihod ustupio u humanitarne svrhe i Narodnoj kuhinji Eparhije raško-prizrenske u Prekovcu, kao potpredsednik vlade Srbije na njegov predlog i njegovo lično zalaganje vraćeno je Crkvi preko 4 hektara zemlje u centru Prištine, inicijator je gradnje hrama Hrista Spasa u Prištini (pre toga, osim malih osvrta u nekim istorijskim čitankama, skoro se nikad i nigde Hram nije pominjao), kao inicijator, uz blagoslov i na predlog patrijarha Pavla bio je zamenik predsednika Odbora za gradnju Hrama (predsednik je bio patrijarh Pavle)... Posebna uloga Trajkovića je decenijska saradnja sa Crkvom, njega kao predsednika Srpskog pokreta otpora i vladike Artemija i to dok su ostali bežali da sarađuju sa crkvom u odbrani nacionalnih interesa. Ta sardanja u najtežim vremenima za naš narod (sa kojom se danas naša crkva s pravom ponosi) „izrodila“ je šest Crkveno-narodnih sabora, na kojima je hrabren srpski narod da ostane na svojim ognjištima (dok su tadašnje vlasti i oni koji danas vladaju Srbijom, vladiku Artemija i Momčila Trajkovića, nazivali izdajnicima). Da potsetimo „zaboravne“ crkvene velikodostojnike da je Trajković devedesetih godina, bio izabran od strane Sinoda SPC u desetine delegacija Crkve u kojima su bili patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije, vladike Artemije i Atanasije Jevtić, prof. Dušan Bataković, u nekim i današnji vladika (tada iguman) Teodosije i otac Sava Janjić, u razgovorima o Kosovu i Metohiji u svim svetskim centrima (Njujorku, Vašingtonu, Parizu, Londonu, Bonu, Briselu, Moskvi, Atini...).

Posebna uloga Trajkovića je bila 1999 godine (nakon rata), kada je zajedno sa vladikom Artemijem odlučio da stane uz ostavljeni narod i pomogne mu u sprečavanju totalnog egzodusa, posebno u zaustavljanju odlaska naroda sa centralnog Kosova. Zaboravili su obraćanja patrijarha Pavla, vladike Artemija i Momčila Trajkovića, u porti manastira Gračanica pred preko dve hiljade zastrašenih Srba, koji su tog juna 1999 godine, drhtali „kao jaganjci pred klanje“, čekajući ohrabrenje. Kreatori saopštenja zaboravili su i činjenicu da je gospodin Trajković, možda prvi političar, koji je na poziv patrijarha Pavla govorio (podneo izveštaj o stanju našeg naroda nakon odlaska naše vojske i policije) na vanrednom zasedanju Arhijerejskog sabora SPC, održanog juna 1999 godine u Pećkoj patrijaršiji. Niste primetili da je pre nekoliko meseci Trajković obišao monahinje u Đakovici (i ostavio prilog), često odlazi u manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, u Prizren... Kreatori i pisci saopštenja to odlično znaju, ali...? I ovde ćemo stati.

Momčilo Trajković, zbog svega što je činio, nije očekivao nikakvo crkveno priznanje (bilo je „zaslužnijih“ od njega), ali, takođe nije očekivao da ga, oni koji sve to dobro znaju, proglase „otpadniko od Crkve“.

Nevrovatno je koliko su kreatori i pisci saopštenja otišli daleko, da normalan čovek ne poveruje?! Njihova tvrdnja da neki „pojedinci koji se predstavljaju jedinim autentičnim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije sada pokušavaju i da pojedinim članovima jerarhije SPC prodaju svoju priču i naprave razdor u samom telu Crkve ili trče od jednog do drugog opozicionog lidera...!?“, su najgnusnija podmetanja i izmišljotine bolesnih umova, koje normalni ljudi ne mogu da razumeju. Koji su to pojedinci i koji je to „član jerarhije“ kome se „prodaje priča da bi se uneo razdor u samom telu Crkve”? Ljudi, pa zar je to moguće!? Koja je to pamet da tako nešto napiše!? Zar su ti „pojedinci“ stvarno toliko jaki, a jerarh (ne kažu mu ime) toliko slab i podložan našim „pričama“, da će Trajković preko neimenovanog jerarha napraviti „razdor“ u Crkvi!? Precenjuju Trajkovića, potcenjuju „jerarha“, pa i snagu naše Crkve. Ne, pre bi rekli da velikodostojnici iz Eparhije raško-prizrenske izmišljaju i podmeću. Strašno da strašnije ne može biti!!!

I još jedno. Predsednik Srpskog nacionalnog foruma ne trči „od jednog do drugog opozicionog lidera“ i ne organizuje “političke mitinge“, (koje politikanstvo, čime se velikodostojnici bave!?) kako se tvrdi u političkom saopštenju Eparhije. Naprotiv, Srpsko nacionalno veće, NP „Otadžbina“ i SNF, uspeli su da organizuju razgovore u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti (SANU), okrugli sto sa najeminetnijim pravnim ekspertima u Srbiji, razmenili su mišljenje sa srpskom intelektualnom elitom okupljenu oko organizacije ProGLAS i tu nedavno i istorijski skup sa srpskom opozicijom, pokretima i udruženjima čije je interesovanje Kosovo i Metohija da po prvi put zajedno sednu i razgovaraju o tragičnom stanju našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Ovde bi stali, jer dalja javna polemika može da šteti svima, naročito našem ugroženom narodu i našoj ugroženoj Crkvi. Međutim, bez obzira na razlike, opet predlažemo, da posle svega, vladika Teodosije i patrijarh Porfirije prime delegaciju Srba sa Kosova i Metohije i u razgovoru, kao dobronamerni ljudi, svoje umnu energiju usmere u zajedničku borbu za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i naše Crkve.

I progovorili su i dogovorili se da, uz sve razlike koje postoje, predlože „Okvire strategije za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji“, na kojoj intenzivno rade. Predsednik Foruma je u tome dao veliki doprinos, za šta mu je odato priznanje. Koji su razlozi da kreatori saopštenja banalizuju i vulgarizuju ovaj skup, nazivajući ga „političkim mitingom,“ normalnom čoveku ne može biti jasno! Posle ovoga ne može više niko reći da crkva ćuti. Ne samo što ne ćuti, već sasvim otvoreno učestvuje u političkim procesima, i to pre svega u rušenju politike koja ulaže nadčovečanske napore da pomogne našem narodu na Kosovu i Metohiji, i na taj način daje podršku vlastima u Beogradu da nastave i dovrše tragediju naroda i države.

Ovde bi stali, jer dalja javna polemika može da šteti svima, naročito našem ugroženom narodu i našoj ugroženoj Crkvi. Međutim, bez obzira na razlike, opet predlažemo, da posle svega, vladika Teodosije i patrijarh Porfirije prime delegaciju Srba sa Kosova i Metohije i u razgovoru, kao dobronamerni ljudi, svoje umnu energiju usmere u zajedničku borbu za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i naše Crkve. Da sutra ne bude kasno!

Kako radili tako nam Bog pomogao!

U Gračanici, 6. oktobar 2024. godine

Videti još:

Eparhija raško-prizrenska povodom prozivki za neaktivnost i ćutanje: Crkva ne ćuti pred stradanjem na KiM, ali neće da predvodi nikakve političke mitinge i revoluciju

(SNF KiM-NSPM)