Танасије Маринковић: Од пада надстрешнице до данас, политички органи власти, не само да својим поступцима не доприносе утврђивању одговорности, већ опструишу поступак у коме то треба да се деси

 "Од пада надстрешнице у Новом Саду до данас суочавамо се с чињеницом да политички органи власти, извршна и законодавна, не само да својим поступцима не доприносе утврђивању одговорности, већ опструишу поступак у коме то треба да се деси", каже за Н1 професор Правног факултета у Београду Танасије Маринковић. Због тога је, додаје, основана Анкетна комисија која би требало да, у границама оног што је јавно доступно, утврди ко је одговоран за трагедију у Новом Саду и под којим околностима је до ње дошло.

Група професора универзитета, бивших судија и експерата формирала је Анкетну комисију која ће се на основу допступних података бавити околностима и одговорношћу за трагедију у Новом Саду. Танасије Маринковић објаснио је да је реч о три врсте одговорности – јавноправној, кривичноправној и грађанскоправној одговорности. Да ли ванинситуционална комисија може да буде сурогат за институције, шта ће се дешавати са налазима и какву ће они имати тежину, имајући у виду да је најављено и преиспитивање одговорности председника и улоге медија? Да ли су узор за ову комисију, оне које су после великих друштвених превирања током 20. века, биле формиране у појединим државама попут Јужне Африке након апартхејда?

„Видимо да су се од јуче узбудили духови у неким квазимедијима, али и у неким институцијама које ћемо морати у једном тренутку да назовемо квази институцијама ако не почну да раде свој посао. Не би се десила ова комисија и ми грађани да су наше државне институције, оне које оличавају народну сувереност и владавину права, обављале своје функције у складу са Уставом“, изјавио је Маринковић у „Иза вести“.

Како каже, од несреће на Железничкој станици у Новом Саду органи власти опструишу поступак утврђивање одговорности.

 „А одговорност није само на њима, кривица опструирања у погледу одговорности за урушавање надстрешнице, већ и само опструирање тог поступка јесте повреда права свих нас, а поготово жртава“, сматра Маринковић.

На питање да ли је то неповерење у институције разлог да се направи то неформално тело у вису анкетне комисије, Маринковић каже да јесте.

„Апсолутно, и то не неповерење које долази од јуче и које није већ толико пута тестирано, ти органи власти су се толико пута до сада показали неодговорнима, нико није одговоран за масакре у ‘Рибникару’, Малом Орашју и Дубони, а ту је постојала јасна системска одговорност. Није само питање одговорности онога ко је употребио оружје, већ читаве републике, што смо створили и креирали друштво у којем тако нешто може да се деси“, навео је гост Н1.

И додаје да није само кривично-правна одговорност једини облик одговорности.

„Та одговорност је у жижи наше пажње, јер је она по последицама најозбиљнија. Кад се деси овако, ми очекујемо да се одговорни казне. А не би се тако нешто могло десити да смо ми као друштво претходно реаговали на ове друге облике одговорности које су блажи за доказивање, а то је јавноправна одговорност, или одговорност медија, јавног сервиса…“, појашњава.

Маринковић каже да ће налазе комисије предочити јавности.

„Ми бранимо уставни поредак, није први пут да грађани кроз своје протесте, једну врсту непослушности не да руше уставни поредак, како се то малициозно представља, већ га заправо бране“, нагласио је.

„Није притисак на правосудне органе“

Професор одбацује тврдње да се анкетном комисијом врши притисак на правосудне органе.

„Не, то није притисак, притисак је кад вршите хајку, кад се служите недозвољеним средствима у обраћању тим правосудним органима. Свако може да се побољша, али ми видимо из дана у дан, од 1. новембра, ствари које се понављају јер нико системски не одговара. Нема речи о притиску, него о конструктивном утицају, који је дозвољен и Уставом и законима“, предочава Маринковић.

Како каже, жеља је да овај стручни тим омогући „својим колегама да на што независнији начин обављају своју функцију“.

Говорећи о студентима, Маринковић је казао да нису тачне тврдње у режимским медијима да студенти блокирају државу.

„Председник Србије је блокирао државу, нису студенти блокирали државу. Он треба да је деблокира, јер је блокирана 13 година. Ми као правници смо знали да је питање одговорности много шире, да се не своди само на кривичну одговорност, већ да се протеже од јавноправне одговорности, владе, министара, председника Републике, тужилаштва и судства“, навео је.

Каже и да никог не оптужује, али да ће анкетна комисија позабавити свим и да ће „сви моћи да цене валидност“ њихових налаза.

Анкетну комисију чине, осим Маринковића, и Вида Петровић-Шкеро, судија Врховног суда у пензији и некадашња председница тог суда, Радмила Драгићевић-Дичић, судија Врховног суда у пензији Кривичног одељења, Сава Ђурђић, судија Апелационог суда у Новом Саду, Кривичног одељења, такође у пензији, професорка Весна Ракић-Водинелић, адвокат Јован Рајић, мастер правница Софија Мандић и правник Владица Илић, као и професор Грађевинског факултета Владан Кузмановић и Данијел Дашић, испред грађевинске струке. Испред економске струке, економско-финансијске струке су професор Душан Добромиров, професор Дејан Шошкић, професор Огњен Радоњић и професор Владимир Обрадовић. А испред медијске струке – професорка Дубровка Валић Недељковић, професор Раде Вељановски и Зоран Гавриловић.

„Ово што радимо је потпуно у складу са слободом изражавања. Свако има право да на стручан начин критикује органе власти. Јер су наше правосудне институције више заробљене него раније. Из медија видимо да покушавају да нам забране и ово друштвено деловање“, казао је Маринковић.

Нема дијалога

Према њиховим сазнањима, каже, на сајту Владе Србије је објављено 20.000 докумената којима се, како је рекао, тобоже испуњавају услови да се започне дијалог. „Нема дијалога, нема добре воље док се тај материјал не систематизује и посебно не достави само материјал везан за надстрешницу и железничку станицу, а ми ћемо све претражити свакако. Овако бацити све пред нас ово, па колико људи треба то да чита? Свако ко жели да се укључи у овај посао, добродошао је да нам се придружи“, поручио је професор.

„Ми поступамо по јавно доступним податацима и очекујемо да нам се грађани који имају податке од јавног значаја обрате, попут Зорана Ђајића. Да, очекујемо узбуњиваче. Сва сведочења треба потврдити и то је питање капацитета, морамо имати стрпљења за овај посао. Нас је толико колико нас је, ми не можемо да обављамо тако ефикасно ове послове као држава јер има ресурсе. Ми смо, знате, суспендовали своје обавезе да бисмо се посветили овом питању. Већ су почели да нам се обраћају грађани на мејл, ја сам им захвалан, нисмо у могућности да одговоримо на сваки, али ћемо одговорити када будемо у прилици“, поручио је Маринковић.

Према речима Маринковића, Анкетна комисија није се угледала ни на једну у свету.

„Нисмо се угледали ни на кога, постоји паралела са другим телима у тим ситуацијама у којима се не достиже до правде у постојећим институцијама, та изнуђеност је паралела. Ми смо се формирали с обзиром на свест о томе шта се дешава у Србији од 2012. до данас, с обзиром на све катастрофе, да се није ниједном системска одговорност преиспитивала“, каже.

И додаје: „Да је којим случајем питање пада хеликоптера системски било до краја истражено, па питање рушења у Савамали, или масакри у ‘Рибникару’ и Орашју и Дубони, не би се овакве ствари дешавале“.

(Н1)