Vanja Bajović: Blokade fakulteta su u jednom momentu postale kontraproduktivne, jer ne vrše pritisak na Vučića. Pritisak na vlast vrše protesti na ulici

 Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, za N1 je navela da "su u jednom momentu blokade postale kontraproduktivne, jer ne vrše nikakav pritisak na Vučića". "Ono što vrši pritisak na vlast jesu protesti na ulici i to se od početka znalo. Blokade su u početku pomagale studentima da se organizuju, sećamo se 15. marta – dolazili su studenti iz drugih gradova pa su spavali na fakultetima... Imalo je smisla do određenog momenta, ali došli smo u takav paradoks da su blokade faktički učinile korist za vlast u smislu sprovođenja te njihove agende privatizacije državnog školstva", istakla je.

Navela je i da "ne želi da se desi ovo što se sada dešava - da blokade postanu kontraproduktivne".

“Došli smo u situaciju da su državni fakulteti pod znakom pitanja. Dugo postoji, a o tome se ne priča - težnja vlasti da uništi državne fakultete. Govorilo se pre o uvođenju posebnog SPIRI sistema kako bi se finansije centralizovale i oduzele državnim univerzitetima i prebacile u jedinstven sistem, o vaučerima u obrazovanju... Bila je aktuelna priča i o dovođenju stranih fakulteta i to bez akreditacije. Dugo je na meti agenda privatizacije državnih fakulteta, njihovog uništenja", ocenila je.

Navela je da su "državni fakulteti profitirali reputaciono".

"Ojačali su reputaciono, ali faktički smo došli u sitaciju da sve što je vlast nameravala, sada joj je olakšano da sprovede", istakla je.

Dodala je da "bez obzira što je vlast oslabila", kako kaže, "sa druge strane ima i dalje silu u svojim rukama da donese zakone i uredbe".

"Kako su počele blokade, krenula su inspekcijska kažnjavanja fakulteta zato što ne rade. Ako fakultet ima milion dinara prihoda, i tri puta kaznite fakultet kaznom od 300 hiljada, vi ste mu oduzeli prihode i bez da ste uveli SPIRI sistem. Prete nam i tužbama samofinansirajućih studenata koji su upisali školsku godinu, a nisu imali nastavu i traže da im se sredstva nadoknade. Dolazimo u situaciju da će fakuleti ostati bez osnovnih stvari, neće biti ni za struju", istakla je i dodala da nije samo reč o platama, već o finansijskoj autonomiji fakulteta.

Bajović je kazala i da "su odrasli sve prepustili studentima da nam reše sve probleme u zemlji koji su nagomilani decenijama unazad".

"Čim je doneta sporna uredba koja nas je faktički ostavila bez plata, mi profesori smo morali da ustanemo, da stupimo u štrajk, u odbranu naših prava i interesa. Mi smo tada podneli peticije Ustavnom sudu koju je za dan potpisalo 2 hiljade profesora. Zamislite tu količinu profesora – trebalo je da ustanemo i kažemo da mi preuzimamo borbu", kazala je.

Dodala je da tada nisu hteli da uđu u nezakonit štrajk, jer bi to dalo još više osnova da ih finansijski kažnjavaju.

"I dalje mislim da je ideja štrajka jedina ideja koja vadi univerzitet. Ne samo da bi mi profesori moralno pokazali zube i ustali u zaštitu prava, već štrajk u neku ruku olakšava univerzitetu. Ako imamo ispitne rokove, omogućavamo da se nastavi školska godina i omogućavamo da se održi prijemni ispit", navela je.

Bajović je kazala da je "duboko pogrešno nametanje rešenja poput onlajn nastave bez dogovora sa studentima".

"Ja sam za štrajk nastavnika uz minimum procesa rada. To znači održavanje ispitnih rokova – oni bi ublažili blokade, svim studentima bi se dala mogućnost da polažu ispite i mogućnost da se održi prijemni ispit".

Navela je da je jedina mogućnost koja ostaje - da svaki fakultet pojedinačno stupa u štrajk, a da za tu odluku treba da bude polovina zaposlenih.

(N1)