Вјоса Османи са републиканцима на Молитвеном доручку: Дошла сам у име захвалне нације - Републике Косово. Бићемо најчвршћи савезник увек уз Америку

„Молили смо се Богу за чудо, молили смо се Богу да нас спасе и Бог нам је послао Америку“, поручила је Вјоса Османи у САД-а. У време устројства нове америчке администрације коју предводе Републиканци, премда је јасно, као и остатак косовског руковдства, подржала демократе, Османи је сада имала серију састанака са републиканским конгресменима, као и са Стејт Департментом. Стигла је и да се обрати на јутарњој молитви америчког конгреса, Осим речи „геноцид“, „истрајност“ и „слобода“, доминирале су „Господ“, „Бог“, „вера“ и „молитва“.

Иако су из Приштине раније стизале снажне поруке подршке демократама, Османи се након инаугурације Доналда Трампа, обрела поново преко баре. Овог пута, уследила је серија састанака са конгресменима из Републиканске странке.

На састанку са конгресменом Мајком Лолером, како га је описала – пријатељем Косова и важним гласом у америчком Конгресу, Османи је нагласила потребу за дубљим односима у областима од заједничког интереса. Османи је истакла да је подршка Сједињених Америчких Држава „кључна на нашем путу као слободна и суверена земља“.

Османи се такође састала са конгресменом Китом Селфом, председником Подкомитета за Европу у Комитету за спољне послове Представничког дома, где су разговарали о безбедносним изазовима у региону и значају партнерства са САД за мир и стабилност.

На прекјучерашњем састанку са Брајаном Мастом, председником Комитета за спољне послове Представничког дома, Османи је је акценат ставила на историјске везе Косова и Сједињених Држава, као и важност продубљивања сарадње у области одбране, стратешких улагања и јачања међународне позиције Косова.

На почетку посете Османи се у Вашингтону састала и са Луисом Боноом, помоћником државног секретара САД, где су разговарали о јачању стратешког партнерства, а у складу са, како је то потврдила, циљевима администрације председника Трампа. И овде је нагласак ставила на унапређењу сарадње у кључним областима као што су одбрана, економија, мир и регионална стабилност, као и евроатлантска интеграција Косова.

Коначно, учествовала је у догађају „Морнинг Праyерс“, молитвеном доручку, који организује Конгрес, где се и обратила званицама, побравши аплаузе у говору који се тицао Божје вере и вере потлачених.

О богу и вери

Каже да је дошла у име „захвалне нације – Републике Косово“, да представи народ чији је „пут мира“ вођен „вером“.

Њен лични пример, указала је, није типичан за остале председнике. „Одрасла сам као дете рата у земљи која је уништена ратом, у земљи која је до пепела уништена режимом заслепљеним мржњом“, навела је.

Поновила је у још једном говору у САД, да је дете рата, и да је као избеглица изгубила све што је имала, те да то што је „сваке секунде била суочена са смрћу“ је нешто што ју је обликовало до краја живота.

„Ноћи мог детињства нису биле испуњење читањем бајки или веселим расправама са браћом и сестрама пред спавање, већ ноћи испуњене сталним одјеком рата. ‘Имај веру, имај веру, јер је Бог наше уточиште и снага’, понављали су ми изнова отац и мајка у најтеже време, чак и онда када смо постали жртве геноцидног режима“.

Понављаће реч „геноцид“ у више наврата, премда не у мери у којој је одушевљено говорила о вери и Богу.

И док се њен дом и дом свих њених сународника претварао у пепео од стране „геноцидних Милошевићевих снага“, док су гореле књиге, играчке, слике и све што су имали, то није однело њихову наду и веру.

„Јер и у најтежим моментима, држали смо се једне фундаменталне истине: Бог је велики и Бог ће нас водити и осветлити нам пут ка слободи“, говорила је Османи полако.

„Молили смо се Богу за чудо, молили смо се Богу, молили смо се Богу да нас спасе и Бог нам је послао Америку“, поручује Османи, а то је да су „животе народа Косова спасили храбри мушкарци и жене – војници САД, ослободиоци из Америке као и осталих земаља“.

„Земље које нису зажмуриле на нашу патњу, које нису зажмурили над потлаченима, већ уместо тога одлучили да прате учење нашег небеског Господа да помогне потлаченима, онима који нису имали икога да их брани, да помогну слабима и сиромашнима, да их спаси, уздигне из окова и насиља“.

Поручује да иако прошлост Косова не сме да се заборави, „не због освете“, већ као „подсетник и извор да се бори за оно што је добро и исправно“, каже: „И да увек помогнемо онима којима је помоћ потребна“.

Дух Косова је, ређа даље епске поруке, укорењен у издржљивости, нади и најважније – вери. Каже да су у „тешким столећима бруталности и тежине“, снагу црпели у „уверењима и посвећености правди“ и „непомућеном осећају идентитета“.

„Вера никад није била само у обожавању Бога, већ и у издржљивости али најважније у нашој вери за хуманошћу. А када се геноцид десио, још су више веровали не само у Бога, већ у сву децу Божју која су дошла да их спасу“, део је овог говора.

Никада неће да заборави улогу и САД-а и шта је Америка урадила а то је било пре свега засновано на вери, и верује да су се управо такве разговори те ’99 водили на скуповима, попут оног са којег сада говори.

Никад неће заборавити молитве које су сваког четвртка ујутру долазиле ’99, као и: „Молитве које су се дешавале у свакој Божјој кући овде на америчком тлу, у свакој цркви, свакој синагоги, свакој џамији, свуда“.

„Молили су се Американци у свакој кући за децу Косова“ а једно од њих била је Вјоса Османи. Баш због свих молитви преко океана, као и решености америчког вођства они су данас живи.

„Ви сте мени дали, једном детету избеглици, детету рата, шансу да се вратим овде где сте се ви молили за нас и да се вратим 25 година касније и хвала што сте изабрали хуманости, хвала што сте спасили наше животе, хвала што стојите уз слободу као тестамент, идеје да је вера у хуманости донела немогуће“.

За узврат, Косово ће бити најчвршћи савезник увек уз Америку, наводи даље Османи.

А у препорукама о Богу и вери, Османи поручује и да представља нацију чија је Мајка Тереза.

Те да чак и најмањи чине највећа дела: На Косову су отворили врата да приме Авганистанце који су евакуисани и након повлачења САД из ове земље, подржали украјинске избеглице, итд.

„Стварна великодушност није део само величине, већ у вољи да се буде љубазан и пун љубави“, каже Османи.

Насупрот томе зна да има тамних сила, а те силе „нису само апстрактне, већ стварне“, насупрот земљама које“ љубе мир и које су много тешко радили да изграде мир“.

Подсетила је и на речи „оснивача нације“ др Ибрахима Ругове да се наводно, како је казао, „ослањају на Бога“, те да његове речи нису означиле само његову личну веру, већ „националну истину“.

„Да у репресији, вера у Бога и слободу, правду, и нашу ствар, води нас напред (…) Ништа не може да стоји на путу људи које води слобода“.

Завршила је са, како је то представила, оним што су јој родитељи наводно говорили: „Имај веру, имај веру, јер је Бог наше уточиште и снага“.

(КоССев)