Zdravko Ponoš: S obzirom na to da više ne sme da turira tenkove na obodu „Kosova“, Vučić odlučio da to uradi u Beogradu

Mala je šansa da će miris iz auspuha tenkova da prikrije zadah umirućeg režima. Vučić je politički mrtvac koji čeka da bude sahranjen na sledećim izborima. Ovim rečima lider stranke Srbija centar Zdravko Ponoš komentariše to što beogradske ulice danima rovare tenkovi i vojni kamioni, a nebo iznad grada presecaju helikopteri i vojni avioni. U intervjuu za Novu, Ponoš govori i o očekivanjima nakon nedavnih sastanaka sa predstavnicima Evropskog parlamenta, kao i o sudbini zahteva da protiv odgovornih za nasilje koje se prema demonstrantima sprovodi širom Srbije, uvedu sankcije.

Kako ste zadovoljni debatom koju ste imali sa evroparlamentarcima o stanju u Srbiji?

Poseta Evropskom parlamentu pružila je mogućnost za nastup na panel debati o stanju u Srbiji, ali i za niz bilateralnih sastanaka, kako sa poslanicima Evropskog parlamenta, tako i sa EU administracijom. EU sa povećanom pažnjom prati dešavanja u Srbiji. Tokom debate, a i bilateralnih susreta, ukazali smo da posmatranje više nije dovoljno, da se situacija ubrzano komplikuje i da je vreme za postupanje, za konkretne mere. Neki sagovornici su još uvek zvučali uvereno da se režim u Beogradu može ohrabriti da odustane od nasilja i da krene evropskim putem, tako što mu se koči ili ubrzava otvaranje klastera. Objašnjeno im je da to Vučića uopšte ne interesuje. On u stvari i ne vodi Srbiju ka Evropi. EU je za njega ništa više nego bankomat. Drugo, vreme je da EU shvati da sa Vučićem ništa više ne može da završi ni u Srbiji ni u regionu. On više nije garant stabilnosti u regionu, a ni stabilokratije u Srbiji. Projekat stabilokratije u Srbiji je polomljen. Isto tako, vreme je da shvate da je sa projektom eksploatacije litijuma u Srbiji gotovo. Nema i neće biti ništa od toga. Besmisleno je da zbog toga podržavaju Vučića.

Jedan od vaših ranijih predloga Briselu bio je i da se pojedincima u Srbiji uvedu sankcije. Na koje političare ste mislili?

Ja sam početkom nedelje na panel diskusiji u Briselu zatražio da se uvedu personalizovane sankcije, najpre policijskim oficirima koji su odgovorni za nasilje i prekomernu upotrebu sile protiv studenata i građana na protestima, u vidu zabrane ulaska u zemlje EU. To bi trebalo da bude prvi korak, posle koga bi sledile i istovetne mere prema političkim nosiocima vlasti i predstavnicima režima. Konačno, neprimereno je da njihova deca studiraju u Briselu, Berlinu, Parizu, a da našu decu prebijaju na ulicama. Vučićev režim sve u Srbiji tretira kao da je njihovo lično, ali ih boli samo kada im se dotakne ono što je stvarno njihovo, bez obzira da li su to stekli, nasledili ili ukrali. Zato su personalizovane sankcije prava mera. To potvrđuje i njihova vrlo nervozna reakcija i to od samog Vučića, a i njegovih najbližih saradnika i njegovih medija. Taj predlog koji sam izneo u Briselu, već u roku od dva dana izazvao je pažnju i o njemu se ozbiljno razgovaralo i u Strazburu, a ušao je i u zaključke panel diskusije.

Kakva je dalja procedura nakon zaključaka koje ste doneli na debati sa evroparlamentarcima, i kada mislite da se mogu očekivati prvi vidljivi rezultati?

Slovenački poslanik u EP Vladimir Prebilič je jako dobro vodio panel diskusiju i rezimirao je u šest zaključaka koji ukazuju šta bi trebalo da uradi Evropski parlament, a šta Evropska komisija. Jedan od zaključaka odnosi se i na podršku slobodnim medijima u Srbiji, što je značajno kao reakcija na pritiske kojima su izloženi mediji iz Junajted Medije, pre svega N1 i Nova. Ti zaključci trebalo bi da dobiju zvaničnu formu ovih dana, pa ćemo videti konkretno kako će se materijalizovati i kada. U svakom slučaju, ovi zaključci ukazuju na promenu stava u EP, gde je i do sad postojalo to raspoloženje, ali ovo je sad već mnogo konkretnije i povećava pritisak prema Evropskoj komisiji da se menja odnos prema režimu u Srbiji. Ja sam imao niz sastanaka i u Strazburu i u Briselu sa ljudima iz EPP čiji pridruženi član je SNS. Te sastanke nije ih bilo moguće organizovati ranije. Sada postoji i te kako takva spremnost da se čuje kritički, argumentovan ton prema SNS, a uočava se i distanciranje narodnjaka prema njima. Na kraju, to se videlo iz izjave Manfreda Vebera, koji je rekao da je vreme da se preispita status SNS u porodici EPP.

Da li mislite da će SNS biti izbačena iz grupacije Evropske narodne partije?

EPP je vrlo bolećiv prema svojim članicama, pa i prema pridruženim partijama. Ipak, nešto se kreće. Izjava Vebera je jako značajna.i ukazuje na promenu kursa. Ja sam i danas na jednom skupu koji organizuje EPP, a na taj skup niko iz SNS nije pozvan.

Kako komentarišete tenkove koje je vlast izvela na ulice Beograda, i koji će tu biti narednih devet dana zbog vojne parade koja ce se održati dvadesetog septembra?

Vučić ponovo pokušava da se kao bršljen pridigne, da pridigne svoj omlitaveo imidž, pridržavajući se za vojsku kao za neki zid. S obzirom da više ne sme da turira tenkove na obodu Kosova, odlučio je da to uradi u Beogradu. Realno, on je odustao od toga da vojskom sokoli Srbe na Kosovu ili da eventualno uplaši bilo koga u Prištini. Odlučio je da ohrabri svoje posustale pristalice, pokazujući vojnu silu u Beogradu, a da zaplaši sve one koji protiv njega protestuju. Mala je šansa da će miris iz auspuha tenkova da prikrije zadah umirućeg režima. Vučić je politički mrtvac koji čeka da bude sahranjen na sledećim izborima. Problem je što se sad širi zadah raspada ovog režima i to nosi opasnost od zaraze i komplikacija. Zato je važno da se ta sahrana obavi što pre, odnosno da se dese izbori.

Kako biste u ovom trenutku i u ovim okolnostima ocenili saradnju srpske opozicije?

Nikada nisam bio srećan nivoom saradnje unutar opozicije. Mora i može bolje, situacija to nalaže. Ne spremamo se mi za izbore na kojima treba da se međusobno odmerimo. Za to će biti prilike kad u zemlji bude normalna politička situacija. Sada treba da se postrojimo na način koji garantuje da se materijalizuje raspoloženje u javnosti, među građanima, da je vreme da se pozdravimo sa ovim režimom na izborima. A to znači da budemo toliko superiorni da ni uz izvesnu kradju Vučić ne može da se nada pobedi. Nastup u Evropskom parlamentu je inače bio zajednički, bez potrebe da se posebno radi na usaglašavanju. Na temu evropskih integracija imamo saglasje i spremnost za saradnju, i to ne samo unutar opozicije, nego i sa civilnim sektorom koji se zalaže za evropske integracije. Znate, treba uočiti da u Srbiji od 2000. godine do danas, ni jedna politička opcija nije pobedila, a da se protivila članstvu Srbije u EU. Neki su se za ulazak u EU zalagali iskreno, neki lažno. SNS nikad ne bi došao na vlast da se javno nije zalagao za članstvo Srbije u EU. Sad je jasno da su se pretvarali.

(Nova.rs)