Zoran Ivošević: Aleksandar Samodržac i Aleksandar Nenadležni

 Nakon pogibije petanaest i teškog ranjavanja dvoje ljudi zbog urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 01. novembra 2024. godine, otpočele su petnaestominutne protestne ćutnje građana.

Kad su nakon 22 dana protestno okupljanje organizovali studenti dramskih umetnosti ispred zgrade svog univerziteta, napali su ih kamuflirani pripadnici Srpske napredne stranke, čiji identitet još uvek nije u celini otkriven jer stranka o tome ćuti. Posle ovog događaja otpočela je opšta pobuna studenata kojima su se pridružili njihovi nastavnici a potom i srednjoškolci sa nastavnicima i ogromna većina građana od istoka do zapada i severa do juga Srbije.

Od ukupno četiri već poznata studentska zahteva, krucijalan je – da o svima treba da odlučuju nadležni organi, a ne predsednik Republike Aleksandar Vučić. Pošto nisu prihvatili njegov poziv da razgovaraju, on je u Sava centru obavio kobajagi razgovor sa “studentima’’ njegovog političkog okruženja, nakon čega je studentska pobuna znatno ojačala uključivanjem srednjoškolaca, njihovih nastavnika i roditelja.

Tako je Aleksandar Vučić postao i Aleksandar Samodržac i Aleksandar Nenadležni, sa polugama uticaja u novonastalim okolnostima. Van okvira studentskih zahteva imaćemo – Aleksandra Samodržca. U okvirima studentskih zahteva imaćemo – Aleksandra Nenadležnog.

Evo u čemu učestvuje Aleksandar Samodržac: Posle pada nadstrešnice održana je sednica Narodne skupštine čiji je dneveni red imao 68 tačaka, od kojih su najznačajniji bili Predlog zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu i Predlog zakona o završnom računu Budžeta Srbije za 2023. godinu. Sednica nije održana jer su pozicioni poslanici, po nalogu Samodršca, izazvali svađu, tuču, galamu, pretnje, uvrede i svakojaka uličarska ponašanja poslanika, iako ih član 104. Poslovnika Narodne skupštine obavezuje ,,da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine ’’…da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem…’’ i ”da im nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza’’.

U skupštinskom zapisniku sa sednice nema ni reči o svemu tome, kao da je sednica održana u skladu sa Poslovnikom. Laž je u skupštinski zapisnik unela predsednica parlamenta Ana Brnabić koja uživa kad kaže da je Aleksandar njen mentor. A mentor izdaje i naloge koji se bespogovorno izvršavaju. U ovoj (ne)prilici ona je mentorov nalog sprovela tako što je u budžaku nereda prejakim glasom izgovarala reči kao da se sednica odvija u najboljem redu!

A evo u čemu učestvuje Aleksandar Nenadležni: U studentskoj i đačkoj pobuni, koju podržava ogroman broj građana, dominiraju dva transparenta: “Ruke su vam krvave’’ i “Korupcija ubija’’. Kad su odmah nakon nesreće otpočeli protesti građana, policiji je naloženo da hapsi demonstrante umesto odgovornih za urušavanje nadstrešnice.

Kad su se studenti uključili u proteste, usledila su i retka pritvaranja odgovornih lica iznuđena prvim transparentom. Kad su korumptivni uzroci urušavanja nadstrešnice u većoj meri doprli do javnosti, otpočelo je i pritvaranje nosilaca javnih funkcija odgovornih za njihov nastanak. Ali, tada je postalo aktuelno i pitanje koji je organ nadležan da postupa u predmetima koji se odnose na ukupne uzroke urušavanja. Za predmete po osnovu građevinskih uzroka, nadležno je opšte Javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Za predmete po osnovu korumptivnih uzroka nadležno je posebno Tužilaštvo za organizovani kriminal, a on postoji kad u uzrocima učestvuju i nosioci javnih funkcija. Tu vrstu predmeta rešava Tužilaštvo za organizovani kriminal sa sedištem u Beogradu, što je predviđeno članom 13. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu i – posebna odeljenja Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, što je predviđeno članom 4. tač. 3 i 4. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Pošto je do njihovog uključivanja u započeti krivični postupak već došlo, valja ukazati da će opšti javnotužilački i sudski organi rešavati predmete u vezi sa strukom u građevinarstvu, a da će posebni javnotužilački i sudski organi rešavati predmete u vezi sa korumptivnim uzrocima pada nadstrešnice.

Rečeno neće biti dovoljno za suzbijanje autoritarnih uticaja na Ustavom predviđene organe, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Predsednik Vlade Miloš Vučević podneo je ostavku 25.01.2025. godine, a Aleksandar Nenadležni je već početkom februara najavio da će je Narodna skupština konstatovati 17. ili 18. februarskog dana, kako bi od tada počeo da teče rok od 30 dana za formiranje nove vlade ili raspisivanje izbora.

To vreme je prošlo a konstatacija ostavke je izostala kako se Vlada ne bi našla u tehničkom mandatu koji ne dopušta predlaganje zakona. Zato je ostavka premijera putovala do parlamenta pune dve nedelje. A kada je, napokon, stigla, otpočelo je novo čekanje konstatacije ostavke koje će trajati sve dok se ne iscrpi čitav dnevni red sednice parlamenta zakazane za 4. mart 2025. godine, na kojoj će se odlučivati o 62 tačke dnevnog reda, među kojima je i predlog Zakona o visokom obrazovanju kojim bi trebalo da se povećaju zarade nastavnika a smanje školarine studenata. Zbog obilnog dnevnog reda nije izvesno koliko će ova sednica trajati, a od toga zavisi i početak novog roka od 30 dana za formiranje vlade ili sprovođenja izbora.

U vremenu pisanja ovog teksta ne zna se ni kako će ova sednica biti vođena ni šta će se zbivati u skupštinskoj sali. Što se pravosudnih oragana tiče, Više javno tužilaštvo u Beogradu izdalo je naloge policiji da izvrše premetačinu arhiva nevladinih organizacija koje su podržavale nastojanja da se suzbiju izborni marifetluci i narušavanja demokratskih vrednosti. A Državno veće tužilaštva i Visoki savet sudstva nisu se ni oglašavali.

Aleksandar Vučić se, kao Samodržac i kao Nenadležni, toliko umorio od poslova koje obavlja da su u Generalnoj skupštini

OUN predstavnici Srbije glasali za usvajanje Evropske rezolucije o Ukrajini umesto da budu neutralni, zbog čega je morao i da se izvini Putinu. Da mu se to više ne bi događalo trebalo bi da se bavi samo ovlašćenjima iz njegove nadležnosti, kako preporučuje i „Studentski edikt’’ a pošto, po članu 117. Ustava i članu 13. Zakona o predsedniku Republike, u ta ovlašćenja spada i podnošenje ostavke, studenti bi svakako smatrali da postupa u skladu sa njegovom nadležnošću.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

(Danas)