Zoran Lutovac: I pritisak da izbori budu na jesen i izlazak na izbore – imaju šanse samo uz jedinstvo

"I jedna i druga varijanta, odnosno i pritisak da izbori budu na jesen i izlazak na izbore, imaju šanse na uspeh jedino ako smo jedinstveni. A ako nismo, ni jedna ni druga opcija nemaju velike šanse za uspeh. Najgora moguća opcija je da smo podeljeni", izjavio je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac za N1.

Iako lokalni izbori još uvek nisu raspisani, izmena Zakona o lokalnim izborima je prihvaćena u Narodnoj skupštini, a određene stranke su već najavile ulazak u izbornu trku. Da li je uspostavljeno poverenje u pregovarački proces sa predstavnicima vladajućih stranaka. Koje promene će moći da budu uvedene u birački spisak i sam izborni proces do 2. juna?

„Što se tiče poverenja u pregovarački proces, još uvek ga nema. Ali prvi znak je dat, da bi moglo da se uspostavi. To je jedan od naših ključnih zahteva, a to je da oni koji su promenili mesto prebivališta 12 meseci, da nemaju pravo glasa na novoj adresi. Oni su, doduše, predložili da to bude osam meseci. Dakle, postoji politički dogovor da se to sprovede pravno, tehnički i da to postane zakon. Odnosno, da se nađe način kako će se to regulisati“, kazao je Lutovac u emisiji Dan uživo.

Kako je rekao, ljudi su pomalo u nedoumici da li će se to pravilo odnositi na neke sledeće izbore ili na ove sada.

„Odnosi se na ove sada. Ljudi se pitaju onda i da li bi zakon morao da važi retroaktivno? Da! To nije protivustavno. Postoje situacije u kojima zakoni mogu da budu retroaktivni, a to su situacije koje su od javnog interesa. Ovo je situacija od javnog interesa, jer je potrebno vratiti poverenje u izborni proces. Te prema tome, postoje pravni osnovi, postoje politički osnovi, ostaje da se tehnički to sprovede“, naveo je.

Na pitanje da li se to može zaista i desiti, kaže:

„Pa kako da vam kažem, iskustvo nam govori da ne bi trebalo da prihvatamo sve zdravo za gotovo. To je jasno kao dan. Čak i ovo što je usvojen zakon u Skupštini, da će izbori biti 2. juna, mnogi sumnjaju da će biti 2. juna, odnosno da predsednik države neće potpisati taj zakon. Vidite koliko je to nepoverenje. Ogromno, a da bi se izgradilo neko poverenje mnogo je potrebno, i vremena, i strpljenja da bi se to uradilo“.

Govoreći o razilaženju opozicije u stavovima, Lutovac podseća da je DS bio doneo odluku da bi najbolje bilo da se izbori odlože za jesen.

„I to jeste tako. Mi smatramo da je to tako i bili smo unutar koalicije za tu odluku. Međutim, mi smo unutar koalicije ostali u manjini sa tom odlukom. Smatrajući da je ključna stvar za koaliciju i za opoziciju uopšte i za društvo uopšte, da očuvamo jedinstvo, bez obzira koja će od ove dve varijante da prevlada, mi smo pristali, s obzirom da smo u manjini, da prihvatimo stav većine. Mi smo sačuvali to jedinstvo“, kazao je.

O tome da li postoji šansa da se dođe do nekog obnovljenog jedinstva, Lutovac kaže da – šansa uvek postoji.

„Međutim, jedna strana smatra da to jedinstvo treba da bude na ovoj strani, druga strana na onoj strani. Međutim, ono što treba da bude korektivni element u demokratiji, to jeste da za takve situacije imate unapred poznatu proceduru. Unapred poznata procedura je da se poštuje odluka većine. I zato smo mi, kao Demokratska stranka, poštujući tu odluku većine, u želji da spasimo jedinstvo, jer je za nas jedinstvo ključna stvar, prihvatili da budemo, da prihvatimo i poštujemo stav većine. Došli smo u takvu situaciju da ostali to nisu uradili i zato je došlo do cepanja. Međutim, važno je reći sledeće: da jedna i druga varijanta, odnosno pritisak da izbori budu na jesen i izlazak na izbore, imaju šanse na uspeh jedino ako smo jedinstveni. A ako nismo jedinstveni, ni jedna, ni druga opcija nema velike šanse za uspeh. A najgora moguća je opcija da smo podeljeni“, naglasio je.

Odlaganje izbora?

Predlog o odlaganju izbora više, dodaje, nije na stolu, ali će, kaže, neke kolege iz opozicije to predložiti u Skupštini.

„Dobiće našu podršku za to, ali da bi ona dobila većinu, potrebno je da se saglasi i druga strana koja je rekla da to ne želi“, rekao je Lutovac.

Prema njegovim rečima, pasivan bojkot je besmislen. „A pogotovo parcijalni pasivni bojkot. Šta znači parcijalni? To znači bojkotujemo Beograd, a ostatak Srbije ne mora“, dodaje.

Predsednik DS-a kaže da je „pošteno“ razmišljati o celoj Srbiji.

„Mi u Demokratskoj stranci smo sve vreme razmišljali ne samo o Beogradu, nego o celoj Srbiji. I to je pošteno. Ja mislim da je to pravi način, jer izbori u Beogradu nisu lošiji nego u ostatku Srbije. Može se čak reći da su bolji, jer mi imamo tu vašu televiziju i još neke medije koji su dostupni građanima. U ostatku Srbije njih nemamo. U ostatku Srbije su ljudi pod većim pritiskom. U ostatku Srbije je mnogo rizičnije baviti se politikom nego u Beogradu“, naveo je Lutovac.

I teško je, izjavio je, objasniti da „u Beogradu nećemo na izbore, a u ostatku Srbije kako god žele naši odbori“.

„To je teško odbranjivo, i logički i politički u svakom smislu. Znači mi nismo na tom stanovištu bili, tako da se ne može reći da je baš glasanje bilo 5-4, nego 5-2, 5-2-2, jer i mi i stranka Zajedno smo bili za radikalniju varijantu koja se tiče cele Srbije, a ne samo Beograda. Tako da i u tom smislu, znači bojkot ima smisla, odnosno neizlazak na izbore, ima smisla jedino ako je sveopšti, ako obuhvata ne samo celu koaliciju, nego i druge političke aktere i celo društvo, onda on ima šansu na uspeh. Onog momenta kad je bilo jasno da se to neće desiti, bojkot gubi svaki smisao“, izjavio je Lutovac.

Kaže i da se i dalje vode razgovori između stranaka opozicije.

„Mi razgovaramo, kolege smo. Ali ja mislim da tu može da se nađe najmanji zajednički sadržalac. Mi da nismo juče bili na tom sastanku, ovaj važan zahtev, a to je da oni koji su dopisivani u poslednjih godinu dana ne mogu glasati, oni ne bi prihvatili. Te prema tome, to je jedan konkretan doprinos onom načelnom pristanku na koji su oni pristali u samom startu, rekli su – za nas je prihvatljivo da se uređuje birački spisak, ali nisu rekli konkretno šta“, pojasnio je Lutovac.

Sada, dodaje, rade na tome zajedno sa nevladinim organizacijama i poslaničkim klubovima onih koji žele da izađu na izbore.

„I u tom jednom razgovoru dolazimo do nekih konkretnih stvari. Ja sam ubeđen da ćemo doći i po drugom pitanju, a to su mediji. Mi ćemo imati sastanak u petak sa RTS-om, javnim servisom, mada su, recimo, naprednjaci rekli – za nas je sporan i mi nismo zadovoljni RTS-om, a nismo zadovoljni ni Unajted Medijom, i oni treba da budu na sastanku. Ja sam objasnio to na sledeći način – nije isto kad imate javni servis koji je obavezan Ustavom, i na drugoj strani televiziju koja je kablovska. To su dve različite, ogromne dve različite stvari. Redosled prioriteta je javni servis, koji je servis svih građana, potom televizije sa nacionalnom pokrivenošću, a potom kablovske televizije“, ispričao je Lutovac.

(N1)