Franjin duh u Kolindinom telu

Hrvatska ima novu predsednicu i staru politiku prema Srbima. Kolinda Grabar Kitarović nastaviće putem svih svojih prethodnika, od Franje Tuđmana i Stjepana Mesića do Ive Josipovića. Uzletela na krilima ljutih Hercegovaca, odnosno Hrvata iz BiH kojima je Zagreb dodelio kuće proteranih Krajišnika, uz podršku nacionalističke HDZ i aplauze takozvanih branitelja koji već mesecima pod šatorima brane svoje, u ratu protiv Srba stečene privilegije, Kolinda seda u predsedničku stolicu najmlađe članice EU.

Da je živ, Tuđman bi plakao od sreće jer je deceniju i po nakon smrti njegov duh, useljen u Kolindinu glavu i telo, jači nego ikad. Sa groblja Mirogoj "otac domovine" sluša jeku Kolindinih obećanja "Hrvaticama i Hrvatima" o boljem životu u etnički očišćenoj državi sećajući se svojih instrukcija ("nanesite takve udarce da Srbi praktično nestanu") koje je na Brionima, kao vrhovni komandant, dao vojnom i policijskom vrhu uoči Oluje.

Srbi su praktično nestali, čemu je doprinos dao i Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske koji je nasledio Tuđmanovo (ne)delo prethodno mu pomažući u oblikovanju opšteg stava prema Srbima kojima je poručivao da će "iz Hrvatske odnijeti onoliko zemlje koliko su na opancima donijeli".

Mesić, koji je pevao ustaške pesme podilazeći devedesetih godina šovinstički nastrojenoj dijaspori, i koji je tvrdio da je Hrvatska pobedila dva puta u Drugom svetskom ratu ("10. travnja kad su nam Sile osovine priznale hrvatsku državu i poslije rata opet za pobjedničkim stolom") na isteku mandata pokušao je da ispegla svoju prošlost ispovedajući se jednom beogradskom nedeljniku. Osim što je konačno priznao srpsko poreklo svoje supruge, Mesić je sebe ubacio među "najveće neprijatelje nacionalista i neofašista".

I njegov naslednik Ivo Josipović deklarativno će bežati od nacionalista i neofašista, ali za vreme svog mandata ipak neće potpisati peticiju za vraćanje starog imena spomen domu u Glini, izgrađenom na mestu gde su pod svodom pravoslavnog hrama Pavelićevi koljači 1941. Srbima sa Korduna i Banije odsecali glave.

Ivo Josipović (inače autor hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid) u srpskom izbegličkom korpusu ostaće zapamćen i po tome što mu je uspelo da nagovori Veljka DŽakulu, jednog od lidera Srba u Hrvatskoj, da zajedno s njim 5. avgusta, na dan tzv. domovinske zahvalnosti na kninskoj tvrđavi stane pod hrvatski barjak. I pozdravi aklamacijom one koji su proterali njegove sunarodnike sa ognjišta.

Prvi susret Ive Josipovića sa Borisom Tadićem desio se u Opatiji i to na jedanaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije. Bivši srpski predsednik procenio je tada da mu je važnije da ćaska sa svojim hrvatskim kolegom nego da položi venac na neko od brojnih stratišta koja je Alijansa ostavila za sobom, od Surdulice do Subotice.

Drugi put Josipović se sa Tadićem sastao u Beogradu. I poklonio mu memoare svog savetnika u kojima opisuje kako je uništavao tenkove "okupatorske" JNA i njihove "srbočetničke" posade. Tadić mu je uzvratio - leksikonom YU mitologije!

Sada je došlo vreme za Tomislava Nikolića i Kolindu Grabar Kitarović. Oboje su iznedrile stranke koje, kako primećuje Žarko Puhovski, imaju nečistu savest, pa je za očekivati da će dobro sarađivati.

U međuvremenu Kolindi predstoji (pre)oblačenje u novo ruho, čime će izneveriti svoje birače među kojima su najglasniji bili oni koji i danas ponavljaju staru ustašku krilaticu "Srbe na vrbe" i još dopisuju: "Nema vrba kol'ko ima Srba, nema veze može i na breze". Fali još samo Marko Perković Tompson.

Onaj čije pesme obožava nova hrvatska predsednica!   

Autorka je zamenik glavnog urednika Frankfurtskih vesti