Papin dragi gost

Bez tih osnovnih demokratskih i građanskih principa kojima se rukovodi i EU, nema realnih šansi za pomirenje i kvalitetan suživot.

Vladajuće političke elite obe države, dobrano pod skutovima i dirigentskom palicom Brisela i Vašingtona, vode računa da rečju, gestom ili mimikom ne iskoče iz utvrđenih paterni. Ili, da se ne ogreše o domaće tajkune koji ih finansiraju.

I najmanji otklon, nestašnija patriotska misao koja se, istina retko otme, stigmatizuje ih kao anti-Evropljane .

Za narod, puk, ne haju ni jedni ni drugi.

Odgovor bi mogao da se nađe (a nema ga) u istinskoj volji i odlučnosti intelektualne i političke elite obe države da se kroz zajedničko, naučno istraživanje, verifikuju podaci i činjenice o stradanju i Srba i Hrvata tokom Prvog svetskog rata, u K&K carevini, genocidu nad pravoslavnim Srbima na teritoriji NDH (Hrvatska, BiH, Srem), komunističkoj odmazdi posle rata i nesrećnoj atomizaciji Balkana krajem XX veka.

Hrvatska država i da želi, još dugo neće moći da se izbori s malograđanštinom – prodavačice koje nemaju ”hleba”, već samo “kruha”. Istini na volju, ni ne očekuje se od neke “šjore u butigi”da se bavi semantikom i da zna da se u Srbiji i danas u selima, kao arhaizam, još govori za siromahe da nemaju “ni ru’(h)a ni kru’(h)a”.

Niti sa bar(a)bama koji bi da motkom oteraju Srbe iz Dalmacije o čemu su i zagrebačka i beogradska štampa naširoko pisale prošlog i svih prethodnih leta.

Kao da Srbi nisu nastanjivali Dalmaciju vekovima i utkali svoja dela i živote u njenu istoriju i kulturu.

Nisu problem manje obrazovani ljudi koji se povode za Tompsonovim ustaštvom. Da je dotični Perković (može da bude i srpsko prezime) samo jednom otpevao ”odvratnu koljačku pesmu” [1] o Jasenovcu, klanju, “srpskim glavama koje Neretva nosi u more”, nigde u normalnom, civilizovanom svetu, ne bi otpevao ni jedan glas, a kamo li okupljao pedeset hiljada ljudi na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu, rodnim Čavoglavama ili Splitu.

Nije poznato kojim je statističkim metodama novinar Butković utvrdio da Tompsonovi slušaoci nisu ustaške provenijencije već samo poštovaoci “relativno talentiranog folk-rok izvođača s buntovničko-nacionalnom aureolom.” [2]

Jasno je, kako ističe novinar Jutarnjeg lista D.B. ,da je Tompson samo “sporedan igrač” [3] iliti “korisna budala” (prim.aut.)

“Prvorazredni problem jesu strukture koje podržavaju Tompsona, od raznih neovisnih intelektualaca i neuspješnih političara, koji su ispali iz svih sinekurskih kombinacija SDP-a i HDZ-a, pa sada traže treći, desni put, preko Katoličke crkve, čiji pojedini dostojanstvenici godinama uvjeravaju javnost kako Marko Perković Tompson zapravo širi ljubav i domoljublje, pa do pojedinih medija, uključujući i HTV, koji Tompsonove koncerte uredno emitiraju u prime time’u.

Ove se godine, u Čavoglavama, zornije nego ikada, pokazalo da slučaj Tompson, politički gledajući, ne služi baš ničemu drugom nego obnovi ustaških sentimenata, a svi oni koji su uključeni u Tompsonov projekt na sebe preuzimaju krivnju za jačanje filoustaštva.” [4]

Posebno zabrinjavaju, dodali bismo, podrška Tompsonu i cinična izjava dr Iva Banca, bivšeg predsednika HHO na HTV-u o ”kreditima Narodne banke Jugoslavije koji su davani kako bi Srbi (a ne i Hrvati, Muslimani, Makedonci, Slovenci i drugi) izgradili vikendice po Dalmaciji!?

Ova netačna i neumesna izjava ispušta iz vida, između ostalog, da je uz građenje vikendica izgrađena i infrastruktura, te da su građani siromašnih dalmatinskih sela i gradova bili presrećni da im stignu vodovod i kanalizacija, struja, telekomunikacije, čime su ostvareni uslovi za razvoj turizma. Kao i da su vikendaši svih fela, nekoliko decenija, složno s meštanima gradili lepšu i savremeniju Dalmaciju ,otvarajući radna mesta za meštane .

Ili se dr Banac ne seća siromaštva Dalmacije pre turističkog buma!?

Ciničnost se ogleda u činjenici da su te, kako ih Banac zove “srpske vikendice”, tokom “Domovinskog rata” paljene, pljačkane, otimane. Ni posle toliko godina mnogi Srbi, danas i građani Kanade ili SAD, ne mogu i pored urednih dokumenta, da isele “branitelje” te uđu u svoj posed. Mnogima se, pak,ne dozvoljava da svoje vikendice obnove.  

Koliko frapira činjenica da je na čelu Hrvatskog helsinškog odbora čovek koji podržava Tompsona i filo-ustaštvo, isto toliko neverovatno je da se ni jedan evropski ogranak Helsinškog odbora nije oglasio po tom pitanju.

Da li to ćutanje Helsinških odbora znači odobravanje ovakvih anti-evropskih stavova?

Danas, nakon obavljene funkcije katoličkog okupljanja u Međugorju nad najužasnijim stratištima srpskog naroda, Vatikan se odriče Međugorja, vizija Gospe i korupcionaškog skandala vezanog za lokalnog sveštenika koji se odavno rasčinio i oženio.

Danas, Hrvatskoj ne odgovara ni najmanja reminiscencija na ustaštvo koje je poslužilo HDZ-u da dođe na vlast, te se zatiru tragovi stradanja Srba, ne obnavljaju spomenici istorije, SPC i kulture, što je u suprotnosti s Evropskom Poveljom o ljudskim pravima.

Svako povezivanje s ustaštvom neminovno pravi paralelu s Tuđmanovim izjavama i metodama koje dezavuišu celokupnu noviju hrvatsku istoriju.

Naravno, političari i Kaptol nerado se odriču mogućnosti medijske “promidžbe” pogotovu tako simplificiranih domoljubnih i anti-srpskih poruka koje Tompson “kreira”.  

A takvu mega-zvezdu primio je lično Papa prošle godine (pre Mesića i Tadića).

Kako je Vatikan više no ozbiljna institucija, Tompsonova poseta ne može da bude posmatrana kao protokolarni propust ili puka slučajnost.

I kako očekivati od HHO da kritikuje rimskog Papu i njegovog dragog gosta koji peva koljačke pesme?

Vatikan, tačnije Papa Paćeli, nisu se proslavili imenovanjem vojvode od Spoleta za Kralja NDH (1941.-1943.)Tomislava II [5], kralja Hrvatske, princa od Bosne i Hercegovine, vojvode od Dalmacije, Tuzle i Knina, vojvode od Spoleta i od Aoste.

Za okupljanje verne pastve, kako su pravi prinčevi u Hrvatskoj deficitarni, dovoljna je i rustikalna persona, nekakav folk-mag, poput Tompsona da od zaborava očuva sve zločine “Maksovih(Luburića) koljača” .

To je i poruka Srbima da im nema povratka u Hrvatsku, jer ni Evropa ni Vatikan to ne žele.

Kako je u Srbiji sve moguće, ne bi bilo iznenađenja da u “duhu ekumenizma” pozovemo Tompsona da gostuje u Srbiji.

Dobili bismo plus u Vatikanu i još ko zna koju glupavu naslovnu stranu.