|
Oslobađajuća presuda žalbenog veća Haškog tribunala u predmetu «Naser Orić» ne predstavlja iznenađenje za one koji od početka ukazuju na prave pretenzije jedne institucije koja, od nastanka do danas, simbolizuje političke aspiracije zapadnih sila u procesu razaranja nekadašnje jugoslovenske države.
Zamisao je od početka bila jasna. Zapadnim silama, pre svega SAD bilo je potrebno da tzv. "haškim procesima" daju pseudopravni legitimitet za koncepciju "geopolitičke tranzicije Balkana", odnosno razaranja SFRJ kao jedinog subjekta međunarodnog prava i usputnog uništenja srpskog naroda i njegove države.
Jedna "kvazisudska institucija" nastala u prekoračenju nadležnosti Saveza bezbednosti UN, ovih dana pokazuje svoje pravo lice saučesnika u zločinima koji, od početka devedesetih, neprestano traju nad našim narodom.
Šta je ako nije saučesništvo i cinizam, konstatacija žalbenog veća u "predmetu Orić" o "nesumnjivom stradanju srpskih civila na području Srebrenice" uz istovremenu oslobađajuću presudu za čoveka kojeg nekadašnji najbliži saradnici opisuju "kao kriminalca i ratnog zločinca"?
Jedan od osnivača SDA u Srebrenici, Ibran Mustafić, o stvarnoj Orićevoj ulozi ovih dana detaljno piše u spektakularnoj ispovesti o "srebreničkim dešavanjima" pod naslovom "Planirani haos".
Opisujući jedan od susreta sa "ratnim komandantom srebreničkih muslimana", Mustafić (na strani 288) doslovno prenosi Orićeve reči : " Kada smo onu ekipu zarobljenih na Zalazju (srpsko selo, prim. autora ) iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kada je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Inić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni riječi. Izvadio sam bajonetu i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko . Nisam mogao da vjerujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah poslije toga preklao!"
U navedenoj ispovesti, (na strani 291) Mustafić detaljno piše o likvidacijama nedužnih srpskih civila i vojnika u režiji Orićevih bandi. Koliko je Orić uživao zaštitu moćnih faktora u Sarajevu i inostranstvu svedoči i jedan indikativan detalj. Naime, na pitanje Mustafića plaši li se da bi jednoga dana mogao da odgovora pred Trubunalom u Hagu, Naser doslovno odgovara: «Boli me k....! Ja sam odlučio dok god mogu da se nauživam, a poslije šta god bude, apsolutno me ne zanima». Mustafić pri tome zaključuje da je Orić bio "autentičan primjer vođenja rata iz sopstvenog hira i ličnog interesa".
Koliko je Mustafićeva ispovest uznemirila određene "sarajevske krugove" svedoče i pokušaji čak tri atentata, koja je ovaj samo pukim slučajem preživeo. Poslednji se dogodio pre samo mesec dana, neposredno pre izricanja "oslobađajuće haške presude", u centru Srebrenice.
Zanimljivo je da Mustafić nije svedočio u Hagu iz "proceduralnih razloga", iako je reč o "insajderu" sa muslimanske strane, čiji bi iskaz svakako srušio brižljivo građen "mit o srebreničkom holokaustu", koji muslamanska strana decenijama sistematski gradi uz pomoć zvaničnog Vašingtona, čiji je Tribunal puko oruđe. Slično Mustafiću govorili su i neki drugi članovi rukovodstva SDA iz Srebrenice.
|
.jpg)
