Šest stotina pedeset hiljada potpisa za “ne ćirilici”

Višemesečna kampanja ”Stožera (štaba) za obranu Vukovara” protiv ćirilice u Hrvatskoj završena je u poslednje dve nedelje novembra prikupljanjem potpisa za referendum zvanično nazvan “Ne – ćirilici”, kojim bi trebalo da se onemogući postavljanje natpisa sa srpskim pismom u tom gradu. Protesti protiv srpskog pisma proširili su se i na druge delove Hrvatske, nailazeći na odziv znatnog broja građana - istomišljenika vukovarskih branitelja. Oni su se ne samo rečima već i delom priključili akciji “Stožera” razbijanjem ili uklanjanjem tabli sa srpskim pismom u svojim mestima. Pred kraj prikupljanja potpisa za referendum zagrebački Jutarnji list pozvao je čitaoce da se elektronskim putem izjasne jesu li za ćirilicu ili protiv nje. Odgovor je stigao od oko 60.000 čitalaca, od čega se 77% izjasnilo protiv.

“Štab vukovarskih branitelja" vodio je kampanju, ali je - kako se pokazalo - hrvatski katolički kler odigrao zapaženu ulogu, najpre idejnu i savetodavnu, a zatim i logističku. Tako je, recimo, kardinal Bozanić još u aprilu govorio da grad Vukovar treba proglasiti mestom posebnog pijeteta, da bi zatim "vukovarski branitelji" to koristili za zahtev da se u gradu razorenom u građanskom (koji oni zovu “domovinski”) ratu 1991. godine izmeni ustavno pravo srpske manjine i da se ćirilica ukloni sa ulica Vukovara.

Kada je počelo prikupljanje potpisa za “ne – ćirilici”, katolička crkva je dala dozvolu da se oni sakupljaju u oko 200 njenih sakralnih objekata ili ispred ulaza. Odatle nije teško pretpostaviti da “Stožer”, organizator protesta, uklanjanja i razbijanja ćiriličnih tabli, nije otpočeo kampanju “spontano” i na svoju ruku, da bi tek na samom kraju višemesečnog izazivanja nereda u Hrvatskoj dobio otvorenu podršku crkve za referendum “ne - ćirilici”. 

Iako je brojka od 650.000 protivnika ćirilice u jednoj tako maloj zemlji nesumnjivo velika i, verovatno, više nego dovoljna da referendum protiv ćirilice uspe (ako on uopšte bude održan), katolička crkva, ipak, nije zadovoljna. Sisački biskup Vlado Košić kaže da je očekivao veću izlaznost i još ubedljiviju pobedu protivnika ćirilice. Biskup Košić, koga smatraju najekstremnijim među biskupima Hrvatske, ponavlja svoju tezu da je sadašnja vlast "nenarodna". On zahteva da Zoran Milanović i ministri podnesu ostavke i raspišu nove izbore.

“Trebalo je da podnesu ostavke... Oni žele ateizirati narod, nasilno uvode ćirilične table u Vukovaru... Pogrešili su i bivši premijer iz HDZ-a i ovi danas, koji se udružuju sa Srbima u borbi za vlast... Oni su rušitelji i agresori, ustupke su tražili Srbi četnici... Vlada je branitelje Vukovara ponizila represijama”.

On poručuje sveštenicima: “Na misama podsetite vernike da na referendumu glasaju "Za" (“ne - ćirilici”), a na kraju izjave zaključuje: “Vlast nam je zločinačka”. Iz Vlade mu odgovaraju u istom stilu: “Samo nas pohvala iz crkve može šokirati”.

Biskup Košić ne pominje predsednika Republike, možda zato što on o ratu protiv srpskog pisma daje prilično uvijene izjave. Očigledno je da ne želi da se, s jedne strane, zameri vukovarskim braniteljima i njihovim mnogobrojnim pristalicama, a s druge strane, ni bi ni da se osramoti u javnosti jer je on, ipak, po zanimanju profesor prava.

S druge strane, predsednik Vlade nema takve obzire, već odlučno i svađalačkim tonom govori kako referendum neće biti raspisan dok je on premijer, što je izjava koja - razumljivo - samo pojačava bes onih koji se protive ćirilici.

Pre izvesnog vremena nevladine organizacije Hrvatske pisale su papi Francisku sa molbom da opomene kardinala Bozanića zbog izjava kojima podržava kampanju vukovarskih branitelja, a koje mogu da podstaknu pogoršanje međunacionalnih odnosa. Međutim, sveti otac, bar koliko se zna, dosad nije ništa odgovorio. 

Angažovanje hrvatske katoličke crkve u kampanji protiv srpskog pisma jedan zagrebački sveštenik ovako objašnjava: “Mi smo uz narod, a posle svega što se dogodilo u Vukovaru, ćirilici nije tamo mesto”. Za njega i za 650.000 potpisnika protivnika ćirilice sve je jasno: Vukovar je razorila Jugoslovenska armija, koja je gotovo stoprocentno srpska. Ćirilica je obeležje srpskog naroda. Pošto su Srbi napali Vukovar, oni su zločinci. Zločinačko je i njihovo pismo, i ono se mora proterati iz Vukovara.

Ko bi sledio ovakvu logiku, neminovno bi došao do zaključka da ni latinici nije mesto u više gradova i mesta Hrvatske, kao što su Gospić, Petrinja, Glina, Jadovno,Vinkovci, Đakovo, Bjelovar, Donji Miholjac,Sisak, Osijek, Zagreb, Gradiška ili Jasenovac, u kojima su se od 1941. do 1945. nalazili ustaški logori i masovna gubilišta. Ukoliko bi taj neko zatim odlučio da prikuplja potpise za referendum “ne - latinici”, mali su izgledi da bi mu za tu kampanju stigla podrška hrvatskog kardinala, biskupa i ostalog klera, a već kako bi se u njoj proveo - nije teško zamisliti.