Srbija se uključuje u BiH izbore na štetu Republike Srpske

(Politika 14.1.2010)

To što nikada nisu učinile Nemačka, Turska i Francuska u vezi genocida nad evropskim Jevrejima, jermenskim pravoslavcima u Turskoj ili pripadnicima plemena Tutsi u Ugandi, učiniće Skupština Srbije jer je „u ovom momentu zrela“ da tako nešto učini.

Skupština Nemačke, s obzirom na to da nema nivo zrelosti srspke Skupštine, povodom genocida nad 6 miliona Jevreja, donela je odluku o podizanju spomenika u Berlinu u kojoj je navedeno: „Ovim spomenikom želimo da odamo počast žrtvama, želimo da sačuvamo uspomenu na nezamislivo dešavanje u nemačkoj istoriji i da opomenemo buduće generacije da više nikada ne taknu ljudska prava, da brane demokratsku pravnu državu, da čuvaju jednakost ljudi pred zakonom i da se odupru svakoj diktaturi“.

Što se tiče Francuske, godinama je odbacivala optužbe Ruande da je znala da će se dogoditi genocid nad 800.000 pripadnika plemena Tutsi, ali da ništa nije uradila da ga spreči, i da je čak obučavala i naoružavala vladine trupe. Ipak, nakon 15 godina, diplomatski odnosi sa Francuskom obnovljeni su 25.02.2010. godine kada je predsednik Francuske Sarkozi u knjigu Memorijalnog centra napisao „ U ime francuskog naroda, klanjam se pred žrtvama genocida nad Tutsima“.

Ni objavljivanje teksta Deklaracije o Srebrenici nije obavljeno bilo kog dana. Izabran je dan, kada je NATO nelegalno bombardovao i razorio Srbiju pravdajući taj gest politikom Miloševića i SPS-a.

Upravo na taj dan, predsednica Skupštine, funkcionerka SPS-a, obavestila je javnost da u ovom momentu Srebrenica zaslužuje da bude posebna tema ovog parlamenta a da će se naknadno izraditi i deklaracija koja će osuditi sve zločine.

Stiče se utisak da je, prihvatanjem nedavnog predloga Borisa Tadića o donošenju Deklaracije o Srebrenici, juče ostvareno istorijsko pomirenje DS-a i SPS-a uz istovremeni raskid sa politikom Slobodana Miloševića.

Istovremeno je došlo i do raskida sa politikom Zorana Đinđića koji je 11.05.2002. godine, povodom neosnovanih optužbi i neprimerenih pritisaka američke administracije na Srbiju, trebalo da se javno izvini zbog zločina koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, izjavio da mu ne pada na pamet da se izvinjava bilo kome zbog zločina koje su počinili drugi. „Uostalom, šta je izvinjenje. Mene zanima utvrđivanje personalne krivične odgovornosti, ali i to mora biti dvosmerno. Šta je sa nedelima koje su počinili muslimani, Albanci i Hrvati“ (GLAS, 12.05.2002.).

Pokretanjem pitanja Srebrenice, Srbija se direktno uključuje u predizbornu kampanju u BiH i to na strani SDA a na štetu Republike Srpske. Takav stav Srbije mogao je da se i očekuje nakon nedavne izjave turskog ministra inostranih poslova da se za proteklih šest meseci sreo sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem jedanaest puta i da će se „Srbija uskoro izviniti za zločin u Srebrenici 1995. godine u kome su stradale hiljade bosanskih muslimana“.

S obzirom da će Deklaracija biti usvojena u aprilu, ali da još nije određen tačan datum, a polazeći od toga da DS i SPS koriste poznate datume, može se očekivati da će se Deklaracija o genocidu nad bosanskim muslimanima usvojiti:

• 6. aprila kada je Nemačka, bez objave rata, bombardovala otvoreni grad Beograd;

• 10. april na dan formiranja NDH ili 22. aprila na Dan sećanja na genocid u Jasenovcu ili

• 25. aprila na Dan sećanja na genocid turskih muslimana nad pravoslavnim Jermenima.

Na istoj sednici, da se ne bi zakazivala još jedna sednica u vreme godišnjih odmora, očekuje se da DS i SPS donesu i dugo očekivanu odluku o obeležavanju 11. jula kao Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici jer, kako je nedavno izjavio Jelko Kacin, Slovenački poslanik i izvestilac EU za Srbiju, na čiji predlog je EU 15.01.2009. godine proglasila 11. jul za dan sećanja na Srebrenicu: „EU ovom rezolucijom poziva Evropsku komisiju i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid“ (Politika, 15.1.2009) „Rezolucija mora biti doneta pre 15. godišnjice genocida u Srebrenici…Znači, radilo se o istrebljenju nacije i to treba ugraditi u istorijsko pamćenje na zapadnom Balkanu“.