Da li izbor Kolinde Grabar Kitanović predstavlja pretnju za Srbe?

Hrvatska je dobila novog predsednika, tačnije predsednicu Kolindu Grabar Kitanović. Ona je za samo 20.000 glasova pobedila dosadašnjeg predsednika Ivu Josipovića. Nova predsednica dolazi iz Tuđmanove stranke HDZ. Ona je proklamovala nastavak politike svoje stranke, a dobro znamo kakva je to politika - politika ubijanja i proterivanja Srba sa vekovnih ognjišta. Tuđman je jednom prilikom izjavio da, da nije bilo rata, Hrvatska ne bi postojala. Šta možemo da očekujemo od novoizabrane predsednice Hrvatske? Ako uzmemo u obzir njene izjave, ništa dobro. Kolinda Grabar Kitanović je izjavila: „Boriću se za prava Hrvata u Srbiji, Vojvodini i drugim zemljama“[1]

Hrvatska je jednom već priznala Kosovo, čime je direktno narušila suverenitet i intigritet Srbije, a Grabar Kitanović sada, u svojoj više nego opasnoj izjavi, razdvaja Srbiju i Vojvodinu! Takva izjava predstavlja kršenje suvereniteta i integriteta Srbije. Vlast u Beogradu je trebalo oštro da reaguje, međutim, ni slovo protesta nije upućeno Hrvatskoj. Zagreb se vraća svojim nacionalističkim idejama, dok se Srbija i dalje nalazi na „evropskom putu“.

Vlast u Srbiji je indiferentna prema nacionalnim interesima Srba, za razliku od Hrvatske koja je u EU, ali ipak štiti svoje nacionalne interese. Kolinda Grabar Kitarović je izjavila da će se boriti za hrvatske nacionalne interese jer je „ovo Hrvatska, a ne regija". Ovom izjavom predsednica Hrvatske na prvo mesto stavlja Hrvatsku za razliku od naših lidera, koji u prvi plan uvek ističu prosperitet regije. Izgleda da će novoizabrana predsednica Hrvatske voditi mnogo zdraviju politiku po hrvatski narod nego što je to slučaj sa liderima u Beogradu.

Hrvatska će sada imati materijala da napada Srbiju i da koči njen ulazak u Evropsku uniju, što se nikako neće dopasti evrofanaticima koji vode našu zemlju. Hrvatska je prećutno proklamovala dva cilja - prvi cilj je bio ulazak u EU, drugi cilj je bio zaštita nacionalnih interesa u sklopu Evropske unije. Drugi cilj Hrvatska tek treba da ostvari, ali je izborom predsednice, koja je potekla u jednoj političkoj atmosferi u kojoj se Srbi mrze i doživljavaju kao neprijatelji hrvatskog naroda, Zagreb na dobrom putu da ostvari i drugi cilj.

Problem je u tome što su hrvatski nacionalni interesi bili uvek usmereni protiv Srba i njihove egzistencije. Srbija, za razliku od Hrvatske, nije uspela da ostvari nijedan od gorepomenutih ciljeva. Niti je poznato kada će postati članica EU, niti su srpski nacionalni interesi izdiferencirani. Hrvatska nije identifikovala svoje nacionalne interese sa ulaskom u EU, ili ukoliko je to uradila, onda je to u mnogo manjoj meri nego na primeru Srbije, koja je u potpunosti svoje nacionalne interese stopila sa ulaskom u EU.

Hrvatska predsednica će, sudeći po izjavama, voditi mnogo zdraviju nacionalnu politiku, koja će biti orijentisana na zaštitu svih Hrvata za razliku od srpskih lidera koji su zaslepljeni „evropejstvom“. Bojimo se da će se stara deviza „ono što je dobro za Hrvata loše je za Srbina“ ostvariti u punoj meri. Hrvatska će se zahuktati protiv Srbije i Srba i pravi odgovor na takvu „hadezeovsku“ politiku bila bi nacionalno i patriotski orijentisana politika zvaničnog Beograda. Nažalost, na vlasti u Srbiji su ljudi kojima srpski nacionalni interesi nisu u prvom planu, tako da ne možemo očekivati politiku Beograda koja bi sagledala i uvažila prilike u Hrvatskoj i koncipirala stavove koji bi odgovorili na implicitne pretnje koje potiču iz Zagreba.