Da li je susret Nikolića i Jahjage samo puka formalnost?

Predsednici države Srbije i tzv. države Kosovo Tomislav Nikolić i Atifete Jahjaga u sredu 6. februara prvi put će se susresti pod pokroviteljstvom EU, tačnije pod pokroviteljstvom Ketrin Ešton. Mišljenja o ovom susretu su podeljena i čini se da u Beogradu preovlađuje pozitivno mišljenje o ishodu ovog susreta, makar kada je vladajuća koalicija u pitanju. Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za KiM, kako prenosi „Glas Amerike“ izjavio je po pitanju toga da li je susret simboličan sledeće: „simboličan može da bude u smislu prvog susreta na najvišem političkom nivou. Međutim, on ima svakako suštinski značaj jer to pokazuje spremnost i Prištine da, bez obzira na tvrdnje koje stižu iz Tačijevog tabora da je sve završeno po pitanju tzv. nezavisnosti, da ništa nije završeno, da oni moraju da razgovaraju sa Srbijom o najosetljivijim političkim pitanjima jer Kosovo, kako danas stoje stvari nema nikakvu perspektivu ako se ne postigne dogovor sa Beogradom”[1]

S druge strane pristalice Srpske radikalne stranke u Beogradu oštro se protive ovom susretu. Nemanja Šarović, potpredsednik SRS-a, izrazio je svoje negodovanje zbog ovog susreta.“Jasno je bilo da su zapadne gazde Tomislavu Nikoliću namenile najmračniju ulogu u srpskoj istoriji, a to je najbrutalnija izdaja srpskih nacionalnih interesa. Nikolić sutrašnjim sastankom sa ovom nazovi predsednicom Kosova ispisuje najmračniju stranicu srpske istorije”.[2]

Gotovo isti je slučaj i sa kosovskim političarima koji predstavljaju tzv. pokret Samoopredeljenje. Oni u ovom susretu ne vide ništa spektakularno. Poslanik Skupštine Kosova iz pokreta Samoopredeljenja Redžep Seljimi prenosi stav te stranke da Jahjaga uopšte ne treba da se sastaje sa Nikolićem, niti da pregovara sa bilo kim iz Srbije. “Pored predsednice, ni premijer ne treba da se sastaje i pregovara sa bilo kim iz Srbije, pošto ni premijer ne predstavlja interese građana. Ni predsednica ne predstavlja ništa više do sporazum koji je bez vrednosti“, [3]rekao je Seljimi.

Kosovski “politički analitičar” Haljilj Matoši smatra da se sastanak dva predsednika organizuje zbog unutrašnjih potreba EU, kako bi se njeno uključivanje u rešavanje kosovskog problema pokazalo kao uspešna priča. Matoši smatra da sastanak Jahjaga-Nikolić u suštini koristi samo srpskim interesima kako bi se stvorio privid da, eto, razgovaraju i sa dojučerašnjim neprijateljima kako bi se pronašlo rešenje problema.

"Kosovu malo ili nimalo ne koristi ovaj sastanak, pošto Kosovo ima svoje rešenje kao nezavisna i suverena država. Vrednost ovog sastanka umanjuje politički profil predsednice Kosova, koja ne zna ni šta da traži, niti šta da nudi” izjavio je Matoši.

Na dnevnom redu predviđenog sastanka“biće paralelizam institucija, bezbednost građana, sloboda kretanja, mir i stabilnost u pokrajini". Nikolić će, kažu njegovi saradnici, ponoviti da Srbija pokazuje "ozbiljnost u rešavanju problema i spremnost da preuzme odgovornost", ali da polazna premisa u razgovorima ostaje da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Sagovornica predsednika Nikolića Atifete Jahjaga objasnila je Radiju Slobodna Evropa da predsednički susret predstavlja samo podršku dijalogu koji o Kosovu već mesecima vode premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači. Ona dodaje da neće biti kompromisa koji ugrožavaju nezavisnost Kosova.

„Naš stav je jedinstven, stav institucija Republike Kosovo po tom pitanju i u tome nema razlika. Videli ste da do sada nije bilo kompromisa koji bi bili na štetu naših interesa i naših građana. Svi dogovori su u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Kosova“. [4]

Kakav zaključak se može izvesti iz gore navedenih izjava? Tzv. pokret Samoopredeljenje je protiv susreta Jahjage i Nikolića, ali su takođe i pristalice SRS protiv tog susreta jer ga smatraju izdajom vitalnih interesa Srbije. Razni analitičari imaju svoja mišljenja o smislu sastanka ali posmatrano potpuno objektivno ovaj susret ne može da koristi Srbiji jer je pod patronatom EU. Tačno je da Eštonova želi da pokaže da je u pregovorima Beograda i Prištine postignut značajan napredak, ali to je samo puka magla koja se diže iz Brisela.

Srbija ništa ne može dobiti ovim susretom jer je njegova simbolika sasvim jasna. “Srbija i Kosovo su počeli da pregovaraju” i to je deviza EU. Ništa se konkretno ne može postići ovim razgovorom osim pukog simboličnog susreta koji u praksi ništa neće značiti. Međutim, iako je sam sastanak predsednice tzv. Republike Kosovo i predsednika Srbije obična formalnost koju će Eštonova iskoristiti da zadobije političke poene, on može predstavljati uvod u konkretnije razgovore koji se mogu pokazati plodotvornim. Razgovori Tačija i Dačića dobiće još više na značaju nakon ovog susreta. Tako da uprkos tome što Srbija ništa neće dobiti ovim sastankom njegove potencijalne posledice mogu biti veoma povoljne uprkos protivljenjima iz tabora radikala. Najvažnije je da Srbija pokaže volju da želi da pregovara sa Prištinom iako se krucijalno pitanje o konačnom statusu Kosova neprestano gura pod tepih.