Evropeizam naših suseda, ili zadnjicom na Bože pravde

U nedelju u Sarajevu, na meču rukometnih reprezentacija Srbije i BiH, dogodio se sramni skandal koji se gotovo ne može ni opisati. Naime, domaći navijači ili Bošnjaci su prilikom intoniranja državne himne Republike Srbije „Bože pravde“ pokazali svoje zadnjice!

Ovim činom oni su dokazali svoj lični primitivizam i koliko moralno vrede, ali mi ipak treba da se zabrinemo jer ovo nije pojedinačni ispad koji se može pripisati vulgarnim pojedincima, već je odraz psihološkog stanja gotovo celokupne bošnjačke nacije prema Srbima. Već smo imali priliku da se uverimo na šta su sve spremni navijači kluba iz Novog Pazara kada su raširili transparent na kojem se u stihu veliča objekat u kome su vršeni najmonstrouzniji zločini prema Srbima, vađenje organa u tzv. žutoj kući. Kao izgovor ne može poslužiti transparent navijača fudbalskog kluba „Rad“, jer se ovakvim postupkom veličaju zločini.

Šta reći o ovom najnovijem gnusnom ispadu bošnjačkih navijača u Sarajevu? Da li je to odraz kolektivne mržnje prema Srbima, ili se radi o poremećenoj psihologiji? U svakom slučaju, ovakvi ispadi navijača nemaju ama baš nikakve veze sa sportom i spadaju u ozbiljan društveno-sociološki problem. U kontekstu ovakvog skandaloznog ponašanja i mržnje prema jednoj naciji – srpskoj, moramo da se pozabavimo našim odnosom prema datom problemu. Da li ovo treba ignorisati i pokazati da smo mi kao nacija iznad ovakvog pukog prostakluka, ili treba da odgovorimo istom merom kada su u pitanju državni simboli BiH i simboli nacionalnog identiteta Bošnjaka? Prva impulsivna reakcija, što je psihološki sasvim opravdano, navodi nas da isto tako ne poštujemo simbole nacionalnog identiteta bošnjačkog naroda ma gde on bio, u Sarajevu ili u Novom Pazaru. Međutim, narod koji drži do svoje slavne prošlosti i koji se s razlogom ponosi svojim nacionalnim identitetom mora preći preko ovakvih vulgarnih ispada i pokazati da je iznad moralnog taloga.

Ovim svojim postupkom navijači bošnjačke nacionalnosti su osim krajnjeg primitivizma pokazali i nešto drugo – mnogo ozbiljnije, a to je gorepomenuta mržnja prema srpskoj naciji. Čini se da se agresivni impuls u ljudima najteže menja i to predstavlja ozbiljan društveni fenomen. Ali ovde ima još nečeg. Domaći mediji su spremni da gotovo mesecima ukazuju na vandalsko ponašanje srpskih navijača, dok se o ispadima navijača iz zemalja okruženja gotovo ćuti.

Najnoviji skandal naših suseda dogodio se kada su hrvatski huligani fudbalskog kluba „Dinamo“ došli u sukob sa navijačima „Pariz Sen Žermena“ i francuskom policijom u samom centru Pariza.[1] Ovo govori o mentalnom sklopu navijača iz celog regiona kojim treba ozbiljno da se pozabave psiholozi i sociolozi. Ali vratimo se međunacionalnoj mržnji koju su ispoljili navijači sarajevskog rukometnog kluba.

Dakle, u pitanju je jedno kolektivno odnošenje prema srpskoj naciji, što bi trebalo i te kako da nas zabrine. Tu se nije radilo o pojedinačnom ispadu mentalno poremećenog navijača koji nije socijalizovan i, samim tim, koji nije u mogućnosti da poima osnovne obrasce moralnog ponašanja, već se radilo o čitavoj grupi koja je svojim prostaklukom pokazala šta misli o srpskoj naciji. Međutim, Evropa, kojoj sada svi teže, daleko je od ideala humanosti i čovečnosti. Ovim postupkom navijači iz Sarajeva samo su pokazali koliko su daleko od tih vrednosti.

Za kraj, moramo da kažemo da na ovakve vulgarne ispade nikada, ali nikada ne smemo da odgovorimo istom merom, što inače i nije u tradiciji srpskog naroda. U ovom trenutku treba da budemo dostojanstveni i da pokažemo Evropi ko je zaista civilizovan na zapadnom Balkanu. Samo što, bojim se, u toj Evropi nikoga neće biti briga kako se pojedine nacije odnose prema. U Evropi preovlađuje slika o Srbima kao huliganima i ratnim zločincima, koju, nažalost, ni ovakvo ponašanje navijača iz Sarajeva neće promeniti.

Bez obzira na sve, moramo zadržati svoje dostojanstvo kao nacija, što podrazumeva poštovanje simbola nacionalnog identiteta drugih i prihvatanje i sprovođenje u delo tog skupa ideala za koje se Evropa, navodno, zalaže. Hajde da pokažemo da smo bolji od drugih tako što ćemo ideale čovečnosti sprovesti u delo. Tada ćemo moći sa gnušanjem i prezirom da gledamo na ovakve prostote jer takvi postupci ništa drugo i ne zaslužuju.

Zaključiću rečima rukometaša Srbije Petra Nenadića: „Pročitao sam pametnu izjavu Dražena Petrovića i sad se njome vodim, a to je da najviše volim kada mi puna hala zviždi, a ja da dam maksimum, pogodim i odem srećan. E tako i ja razmišljam”[2].

Tako bi trebalo svi mi da razmišljamo i da nas ne pogodi previše ovaj divljački ispad jer on govori o njima samima mnogo više nego o nama i mi treba da budemo ponosni što smo pripadnici srpske nacije, bez obzira na to da li se slika o nama promenila u toj Evropi jer, ne zaboravimo, Evropa uvek ima alternativu i dobro je znati šta susedi misle o nama. Ne da bi im se odgovorilo istom merom, već da bismo znali da smo iznad takvog primitivizma. Najbitnije je da su naši rukometaši pobedili i to je dovoljna „osveta” za vulgarno ponašanje navijača iz Sarajeva.