Falsifikovanje citata iz romana Dobrice Ćosića o „laži kao vidu srpskog patriotizma“

Ukoliko je neko prethodnih godina pratio bošnjačke [1] [2] ili hrvatske medije [3] ili vodio diskusiju sa nekim njihovim nacionalistima (pa čak i antinacionalistima!) lako je mogao da primeti koliko je kod njih popularna priča o tome kako je „laž vid srpskog patriotizma“ što navodno predstavlja priznanje Dobrice Ćosića lično.

„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. Laž je srpski državni interes. Laž je u samom biću Srbina. U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina. Srbe je toliko puta u istoriji spasavala laž“

Isto tako su i Crnogorci montenegrinske provinijencije, kao istorijski novija pojava, krenuli po ovom pitanju, kao i po mnogim drugima, pronalaziti uzor u protivsrpskim stavovima hrvatskih i bošnjačkih nacionalista. Oni koji su duže vreme pratili taj ideološki fenomen primećivali su to odavno, no šira javnost je sa time upoznata tek kada su uz pesme hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona na Cetinju [4] održani protesti nezadovoljstva nakon pobede opozicije na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Isto tako, ove nedelje su u Kotoru [5] i Podgorici [6] osvanuli plakati sa citatima gore pomenutog Ćosićevog „priznanja“. Nije baš originalno, ali imajmo razumevanje, jer u pitanju je tek desetljetna kulturna tradicija, tako da se nije imalo vremena za inventivnost za koju su ipak potrebni procesi dugog trajanja.

Sam Ćosić to nikada nije izrekao kao nekakvu ocenu karaktera srpskog naroda – što najverovatnije misle mnogi koji su uvereni da ga citiraju – već se pomenute reči nalaze u njegovom romanu Deobe! Ali nije samo stvar u tome da je reč o romanu, već i o tome da je čak i ono što je napisano u njemu pogrešno citirano i falsifikovano

No šta u stvari predstavlja navodno „priznanje“ Dobrice Ćosića? Sam Ćosić to nikada nije izrekao kao nekakvu ocenu karaktera srpskog naroda – što najverovatnije misle mnogi koji su uvereni da ga citiraju – već se pomenute reči nalaze u njegovom romanu Deobe objavljenom prvi put 1961. godine! Ali nije samo stvar u tome da je reč o romanu, već i o tome da je čak i ono što je napisano u njemu pogrešno citirano i falsifikovano. Evo šta stvarno piše:

„Ropstvo, to je: smrtonosne su istine. Zato se i viču i šapuću laži. Svima i svakome. Laže okupator, lažu izdajnici, lažu i borci za slobodu. Lažemo da bi obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, lažemo da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu. Lažemo iz ljubavi i čovečnosti, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma (podvlačenje N.P) i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. Za ovu laž pod okupacijom i običan idiot ima više mašte od mnogih romansijera. Laž je nužda: biološka, psihološka, nacionalna, politička. Beograd u ovim danima — to je apokalipsa laži.Moja iskrenost je revolt protiv ropstva. Još uvek najčovečniji protest. Toliko mi je život neizvestan da iema smisla sebe da mučim još i nekakvim dnevnikom, zapisivanjem. Ali ja više nemam s kim o svemu da razgovaram.“ (Ćosić, 2017: 96-97)

Dakle tamo gde je u romanu piše „našeg“ prilikom citiranje se stavlja „srpskog“, dok su poslednje četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ nepostojeće

Dakle tamo gde je u romanu piše „našeg“ prilikom citiranje se stavlja „srpskog“, dok su poslednje četiri rečenice o „laži kao srpskom državnom interesu“, „laži u samom biću Srbina“, „zemlji u kojoj sve laži postaju istine“ i „Srbima koje spasava laž“ nepostojeće.

Korisno je ovom prilikom i analizirati Deobe, kao i samog Ćosića, jer mogla bi se  upititi i primedba u stilu kako eto oni jesu izmenili tekst i dopisali par rečenica, ali kako to ipak predstavlja preporuku i savet samog autora. Čime se dakle bavi pomenuti roman i kome pripadaju citirane rečenice? Delo se bavi Ravnogorskim pokretom Draže Mihailovića na teritoriji centralne Srbije u izmišljenom selu Prerovo, a pomenute reči su zapravo zapisi studenta Mladena Rakića koji se pridružio četnicima. Naravno, četnici, kojima se pomenuti roman bavi, nisu predstavljeni kao pozitivci i kako vreme tj. stranice odmiču njihova slika je sve mračnija. Zločini postaju sve učestaliji, a kolaboracija i paktiranje sa Nemcima izraženije.

To i nije naročito čudno jer je Dobrica Ćosić i sam bio partizan, a pomenutu knjigu pisao je 50-ih godina XX veka, kada nešto drugačije teško da je i moglo da se piše. Niti bi, na kraju krajeva, sam Ćosić pisao drugačije sve i da je bio u prilici. Sve ono što je napisao u Deobama zaista je predstavljalo odraz njegovog mišljenja i pogleda na svet. Međutim, problem je što se to mišljenje i ono što je zapisano u tom vremenu, falsifikuje i izvrće iz konteksta da bi se proglasilo za nekakvo „jevanđelje (veliko)srpskog nacionalizma“, a Dobrica Ćosić za njegovog apostola.

Još je interesantnije pratiti šta je Ćosić radio u svom životu u vreme dok je pisao pomenute Deobe, a za to nam odlično mogu poslužiti njegovi Piščevi zapisi, od kojih prvi tom pokriva period od 1951. do 1968.Tako je 1955. u godini u kojoj je počeo pisanje pomenutog romana, u svojim privatnim beleškama, koje se odnose na 3. avgust date godine, Ćosić zapisao: „Prvi put sam se rukovao s Titom i sedeo s njim i Markom. Dva sata smo proveli s Titom. Neobična, impresivna ličnost. Snaga, zdravlje, muška lepota, jednostavnost i superiornost. Bio sam začuđen običnošću velikog vođe.“ (Ćosić, 2001: 104). Isto tako, kada pogledamo beleške iz 28. februara 1961, iz godine kada su Deobe objavljene, možemo pročitati kako je tog dana Ćosić bio deo Titove lične pratnje prilikom njegove posete Gani: „Kroz okeanske sporine, Gana mi je prilazila lagano, blago, sanovito, meka zelena linija s boksitnim mrljama. Iznenađen sam beznačajnim prizorom i kao malo razočaran. 'Obala plitka, kao Istra', kažem Titu, stojeći na palubi... 'Da, i mene ovo podseća na Istru.' Na obali gomila crnog naroda, nagrnula na okean, glatku, sivu ploču koja se spaja s nebom. Crn talas naroda ispršen pred nemim beskrajem okeana... 'Mnogo je sveta', kažem Koliševskom.“. (Ćosić, 2001: 204). Isto tako, na Laguninom izdanju Deoba iz 2017. na čijim koricama stoji ocena Teofila Pančića kako je reč o „Prvoj knjizi 'druge Srbije'“.

Ćosić je bio svedok jednog vremena, sa mnogim manama i vrlinama, tačnim uvidima i pogrešnim procenama, ali nije bio ni najmanje toliko uticajan na tokove života i politike u Srbiji koliko pokušava da mu se pripiše

Ne mislim da je Ćosić ikada imao drugosrbijanske stavove, uključujući tu i vreme kada je bio partizan i kada je u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata bio blizak sa Titom. Ali isto tako ne mislim ni da je nakon što je raskrstio sa Titom 1968. pa do kraja života ikada postao nekakav ekstremista ili radikalni srpski nacionalista, kao što pokušava da mu se inputira. Takva ocena može doći samo od strane onih koji imaju tendenciju da apsolutno sve što je srpsko ili još tačnije sve što nije drugosrbijansko proglase za velikosrpsko. Unutar bilo kog drugog eks-jugoslovenskog naroda osoba koja bi imala slične stavove kao on bila bi posmatrana kao odmerena. Ćosić je bio svedok jednog vremena, sa mnogim manama i vrlinama, tačnim uvidima i pogrešnim procenama, ali nije bio ni najmanje toliko uticajan na tokove života i politike u Srbiji koliko pokušava da mu se pripiše. A što se tiče Crnogoraca montenegrinske provinijencije, za njih bi bilo poželjno da ukoliko već izbegavaju čitanje istorijskih dela da počnu barem sa iščitavanjem beletristike, makar one koja je važila za obaveznu tokom školovanja za vreme bivše nam zajedničke države.

 [1] https://sandzakpress.net/u-beogradu-umro-velikosrpski-ideolog-dobrica-cosic/

[2] https://www.bosniaks.info/procitajte-par-citata-dobrice-cosica-oca-srpske-nacije-laz-je-srpski-drzavni-interes/

[3] https://direktno.hr/direkt/dobrica-cosic-otac-srpske-nacije-ideolog-srpske-lazi-i-uzrok-srpskih-genocida-i-etnickih-ciscenja-na-kraju-20-stoljeca-112631/

[4] https://dnevnik.hr/vijesti/svijet/crnogorci-se-okupili-na-patriotskom-skupu-uz-pjesme-thompsona-i-miroslava-skore---619100.html

[5] https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&clanak=764334&datum=2020-10-20

[6] https://www.pobjeda.me/clanak/plakati-sa-citatima-dobrice-cosica-i-u-podgorici

Ćosić. Dobrica. 2001. Piščevi zapisi (1951-1968), Filip Višnjić, Beograd

Ćosić. Dobrica. 2017. Deobe, Laguna, Beograd