Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Filmska ofanziva
Komentar dana

Filmska ofanziva

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Nedić   
ponedeljak, 14. februar 2011.
Volim filmove. Tako sam, nedavno, gledao film „Besa“, našeg kandidata za Oskara. Srpski film smešten u vreme Prvog svetskog rata. Najslavnije i najtragičnije epizode naše, inače, stradalne prošlosti. I naravno glavni likovi su jedna emancipovana Slovenka i jedan velemoralni Šiptar. Srpskom oficiru je dopala neslavna uloga nesuđenog silovatelja. Verujem da su likovi ciljano oblikovani jer autori i naručioci znaju da ovde na balkanu filmovi imaju i neku magijsku moć. Pošto su se pojvili u vreme kad nivo obrazovanja građana nije bio naročito visok a drugih sredstava za prenos informacija nije bilo ljudi su im pridavali preveliki, skoro mitski značaj. I umesto da filmovi pričaju univerzalne, obično emotivne priče smeštene u određeni istorijski milje priča o istorijskim događajima postaje prosto opsesivna. Filmski stvaraoci ne samo da režiraju „umetničko delo“ već prosto režiraju i istorijsko vreme u koje su smestili radnju svog filma pri čemu je period Drugog svetskog rata ostao u centru pažnje. Tako su nastali „partizanski“ filmovi prepoznatljivi po jasnoj, crno-beloj, podeli na „dobre“ i „loše“, sa jasno tipiziranim likovima i velikim brojem mrtvih Nemaca.

Istoriju našeg „partizanskog“ filma posebno su obeležili Veljko Bulajić i Hajrudin Krvavac.

Prvi zapamćen po megadržavnim projektima (tada zvanim „epopeje“) posebno filmovima „Kozara“ (1962) i „Neretva“(1969) i sposobnosti da sve teme dovede u vezu sa partizanskim pobedama (kao u čudesnoj transformaciji filma „Sarajevski atentat“ u partizanski film). Oblikujući našu prošlost po meri vladajuće partije uspeo je da u svest generacija utisne karakterističan lik razularenih „bulaićevih četnika“ sa karakterističnim dugim masnim bradama. Umetniku se nema šta zameriti, radio je u vreme jednopartijskog sistema u institucijama koje je kontrolisala jedna partija i on se na tom poslu dobro snašao. Na kraju krajeva Veljko je za svoj rad dobio više ordena pa i nagradu AVNOJ-a 1970. godine.

Hajrudin Krvavac postao je najpoznatiji autor „partizanskih vesterna“, posebnog akcionog žanra u kome je klasične akcione matrice smeštao u ambijent partizanskog rata. Posebno zapaženi su njegovi filmovi „Diverzanti“(1967), „Most“(1969) i „Valter brani Sarajevo“ (1972). Naravno i on se kao značajan društveno-politički radnik ovenčao sa više ordena i „dvadesetsedmojulskom nagradom“ BiH 1960. godine.

Da je ovo normalna zemlja tu bi i bio kraj priče. „Umetnici“ su stvarali svoje filmove, oni su bili deo državne propagandne mašinerije koja je kroz njih veličala vlastitu borbu a diskreditovala svoje stvarne ili potencijalne protivnike. Na kraju krajeva nije to samo naš specijalitet. Svaki američki film je mali propagandni „Top gan“. Filmovi bi o prigodama bili izvađeni iz naftalina i prikazani u nekom noćnom termini sa oznakom „ne preporučuje se mlađima od 18 godina“.

Ali pošto Srbija nije normalna zemlja u njoj smo svedoci prave „ofanzive partizanskog filma“. Svake sedmice u udarnim terminima smenjuju se „Neretva“, „Sutjeska“ i „Valter brani Sarajevo“. Praznine popunjavaju „Pertizanske eskadrile“, „Klopka za generala“, „Užičke republike“ i desetine drugih filmova snimljenih i upakovanih da glorifikuju jedan pokret, jednu ideju i jednog čoveka. Ne smeta nam što su Bata i Smoki pobili tolike Nemce jer znamo mi da film „nije odistinski“ ali nam smeta što se u tim filmovima i danas pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini tretiraju ne samo kao izdajnici već isključivo kao zločinci.

Verujemo da se ne može smatrati neumerenom naša želja da se ova „ofanziva“ obustavi a broj emitovanja ovih filmova smanjite te da pre emitovanja filma u trajanju od 15-20 sekundi prikažete natpis kojim bi se jasno i nedvosmisleno navelo da prikazani sadržaj ne predstavlja istorijski verifikovan prikaz događaja već slobodno autorovo tumačenje događaja u prošlosti gledanih iz ugla komunističke propagande.

Ovakva napomena pre prikazivanja bila bi u potpunosti u skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica koji je Skupština republike Srbije usvojila u decembru 2004. godine a kojim su prava pripadnika oba antifašistička pokreta izjednačena.

ato je lakše sa „crtaćima“. Bar se zna ko je „dobrica“ a ko „lošica“. Mrtvi lako vaskrsavaju a glavni lik je nepobediv.

Najgori su oni „crtaći“ za koje se misli da su stvarni filmovi.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner