Hleb od juče

Posle katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Japan prošlog meseca mnogo se govorilo o legendarnoj organizovanosti, disciplini, skromnosti i štedljivosti ovog naroda, osobinama koje su u ovim teškim trenucima posebno došle do izražaja. I svi smo se opet divili, a internetom su kružile slike rekordno brzo obnovljenog autoputa i kilometarskih redova za pirinač u kojima su gladni ljudi trpeljivo čekali svoje sledovanje, bez gubljenja nerava ili guranja. Još da je kojim slučajem objavljena vest o tome kako Japanci recimo, masovno kupuju hleb od juče, i tu njihovu štedljivu crtu uzdizali bismo u zvezde, i kukali što nismo bar malo kao oni.

Ali, Srbija nije Japan, pa je, kada se prošle nedelje pojavila u štampi, vest da se u mnogim srpskim gradovima hleb od juče kao alva prodaje u pola cene – postala je glavni povod za novi talas samosažaljevanja i jadikovanja nad grkom sudbinom srpske sirotinje. „Srbi u redu za bajat hleb!“ vikali su novinski naslovi, a zgroženi čitaoci komentarisali: „Ovo je strašno“, „Došlo je zadnje vreme“, „Mi smo stvarno dno dna“, „Zar smo na te grane spali“, kao da je reč o kanibalizmu a ne o jedenju savršeno ispravnog hleba koji je, ako je verovati savetima za zdrav život istih tih novina, čak i mnogo zdraviji kada se ne jede taze.

Naravno, pomama za jučerašnjim hlebom nikako nije znak da su Srbi najednom odlučili da slede savete nutricionista, već sindrom jednog ozbiljnog problema i vrhunski simbol jadne i žalosne situacije u kojoj su se srpsko društvo i ekonomija našli, i opominje nas na činjenicu da u ovoj zemlji ima zaista puno gladnih. Međutim, cela tragedija sa hlebom od juče, osim što šalje poruku da je vreme zaista teško, šalje i jednu drugu poruku, koja daleko više treba da nas zabrine – da se u Srbiji hleb od juče smatra „bajatim“, a da je jesti ga - obeležje bednika i stvar jezive nužde.

Čovek mora da se zapita – kako je jedno društvo, koje je, ruku na srce, i bilo i ostalo siromašno, i u kome starije generacije dobro pamte vremena kada nijedan komadić hleba nije bacan, a nešto kao „bajat“ hleb skoro da nije ni postojalo u rečniku – stiglo do toga da jučerašnji hleb proglašava bajatom utehom za bednike? Šta fali jučerašnjem hlebu i zašto ga narod ne bi jeo kad već tako može da prođe jeftinije, što bi trebalo da nam bude imperativ, a ne stvar teške nužde?

Kad smo već kod legendi o Japancima, odavno već kruži još jedna – da njihova deca u školi uče kako žive u jednoj jako siromašnoj zemlji, te da moraju da žive skromno i rade mukotrpno kako bi se iščupali iz tog svog siromaštva. Mi, s druge strane, našu decu učimo da je tragedija što ljudi u zemlji „bogatoj“ koliko je Srbija ne mogu sebi svakog dana da priušte taze hleb. Gde je tu veza sa realnošću, u kojoj i jesmo na samom „dnu dna“ prema životnom standardu? Gde je svest da je jedini način da se iz ovakve realnosti ikada iščupamo – da počnemo da živimo u skladu sa njom? Dakle, da kupovinu hleba od juče ne doživljavamo kao tragediju, nego kao razuman potez koji ljudima koji žive u jednoj jako siromašnoj zemlji omogućava da nešto uštede, i zbog koga ne treba da se osećaju jadno. Naročito zato što je to normalno i u daleko bogatijim zemljama, a kako je primetio jedan od komentatora ove vesti :„Živeo sam dugo godina u Nemačkoj i mogu vam reći da se hleb od juče uvek dobro prodavao i prodaje dan danas.”

Ipak, sigurno je da se mnogi o onih koji čekaju u redu za jučerašnji hleb osećaju kao da su izgubili dostojanstvo. A tome je u mnogome kriv naš ničim izazvani rasipni mentalitet, zbog koga svi volimo da simuliramo mnogo bolji životni stil od onog koji smo u stanju da živimo. I zbog koga svako drugo dete u zemlji u kojoj se nema za svež hleb nosi patike od 100 evra, a na televiziji više volimo da gledamo recepte za škampe nego za poparu. Štedljivost je naprosto aut, a in je glamurozni život u velikom stilu, u kome nema ni jučerašnjeg hleba ni drugih ružnih simptoma siromaštva rezervisanih za neke tamo zemlje trećeg sveta .

Nažalost, nema nikog da u medijima lamentira zbog ovog kolapsa sistema vrednosti koji je doveo do toga da hleb od juče postane “bljak”. Svi su zauzeti gledanjem rijalitija i zgražavanjem nad tim mladim svetom koji svoje dostojanstvo nudi na tacni za malo slave i para. Pa kako i ne bi, kad ih u suprotnom čeka, zamislite, hleb od juče..