Коментар дана | |||
Кад АМСС правду дели |
понедељак, 29. август 2016. | |
Наизглед неупадљив наслов вести објављене у неким штампаним, а богами и електронским медијима, могао би да крије једну озбиљну друштвену аномалију. Наслов отприлике гласи: „Туча радника АМСС и механичара због шлепања на атопуту“. Е сад, по том наслову могло би се закључити да су радници АМСС љути на механичаре што нису своја кола сами оправили (ако су већ мајстори, јел), него су они морали да их шлепују аутопутем, излажући се ризику и трошковима. Међутим, ствар је знатно озбиљнија. Укратко, ради се о следећем: Једној турској породици, покварио се ауто на аутопуту, надомак Београда. Аутомеханичар Ненад Јанковић из Лештана, довози покварени ауто до своје радионице, договара се са Турчином око поправке, и почиње да ради. Породица муштерије седа испред радње и чека оправку, и наставак путовања. А онда почиње драма.
Неколико „жестоких момака“ излазе из два лакопрепознатљива ауомибила АМСС (жуте боје, са видним ознакама), и забрањују Јанковићу да врши оправку, истовремено вукући Турчина за руку, и убеђујући га да промени мајстора. Усред расправе, један од „радника АМСС“, залеће се с леђа, у професионалном рагби скоку (као да се ради о рагби репрезентативцу, а не раднику АМСС) обара Јанковића, на шта остали „радници АМСС“ прискачу и жестоко га ударају. Турска породица саблажњена и видно потресена призором, утрчавау зграду. У том тренутку у помоћ Ненаду пристиже брат Предраг. „Радници АМСС“ се повлаче, остављајући за собом возила АМСС и Ненада са тешким повредама (поломљен нос, руке, ноге...). И наравно, Турке у шоку. Е сад, зашто овај случај завређује пажњу, и зашто треба да се узме са великом озбиљношћу. Зашто то није вест за обичну хронику. У једном тренутку повређени Јанковић изјављује новинарима: „Ове године нисам потписао уговор (са АМСС, прим. аут.), јер ми је уговор био јако скуп. Није ми понуђено директно, већ интерно – два милиона и 18 одсто провизије“ (Sic!). Дакле не директно – већ интерно (ваљда у четири ока)! И то ни мање ни више него два милиона. И у реду, није по закону, али је могуће да вам неко нешто понуди, ви не пристанете, и идемо даље. Међутим, када тај неко ко понуди, пошаље „раднике“ да вас поломе ако не пристанете, и то службеним аутомобилима, ту већ не можемо да идемо даље. За тако нешто не постоји други термин, осим – рекет. Зашто не можемо да идемо даље? Зато што се ради о озбиљној аномалији. Уколико ова појава поприми маха, а сведоци смо у последње време у сијасет случајева да је држава показала немоћ, што ће се готово је сигурно и у овом случају показати („истрага је у току“, „у интересу истраге“, „Чек` да прво решимо Савамалу“ итд.) онда је уставно право на рад озбиљно суспендовано, а да не говоримо о бројним кршењима закона и других слобода. Уколико ово узме маха (а сва је прилика да хоће), онда рекетирање може да очекује свако ко неком партијском моћнику на „интерну понуду“ не одговори са ДА!Ако је одговор – НЕ, онда било који механичар, трговац, угоститељ, архитекта.... може постати предмет „радника“ солидно набилдованих, са солидним рагби и борилачким вештинама, који данас „раде“ за АМСС, сутра за неку другу фирму, а прекосутра за трећу. Уколико ово узме маха (а сва је прилика да хоће), није ни чудо што се све што вреди у овој земљи, грчевито упиње да из ње оде. |