Kako "naprednjaci" porede reformu pravosuđa i bombardovanje Srbije 1999.

Prema postojećem odnosu snaga u Narodnoj skupštini, nije se ni moglo očekivati da će opozicioni poslanici uspeti da spreče izglasavanje specijalnog zakona o izgradnji “Beograda na vodi”. Oni, međutim, nisu iskoristili povoljnu priliku da nedovoljno obaveštenoj javnosti u Srbiji ukažu na pogubne posledice ovog projekta – bilo da se taj grad u gradu Beogradu podigne ili ostane nedovršen.

Za to su imali mnogo argumenata i ocena stručnjaka, ali umesto da ih razložno i smireno saopšte građanima Srbije koristeći skupštinsku govornicu, oni su se – izazvani – svađali sa predsednicom Skupštine i poslanicima SNS-a. A potpunu neodgovornost pokazali su prilikom glasanja. Samo su devetorica poslanika bila protiv “Beograda na vodi”. Ostali, izgleda, nisu ni prisustvovali sednici ili su možda otišli pre kraja.

Začetnik neprijatne atmosfere u srpskom parlamentu bila je Srpska radikalna stranka, tačnije, njen osnivač Vojislav Šešelj. Politički protivnici su se omalovažavali, vređali, polivali vodom...kada su govorili ono što se radikalima ne sviđa, a oni to ocenjivali kao štetno po Srbiju... Ni poslanici ostalih stranaka nisu ostajali imuni na ovakve načine vođenja “parlamentarne borbe”, te su svađe i uvrede postale redovna pojava. Radikala danas više nema u Skupštini, većina ih je prešla u SNS, ali, razume se, nije promenila svoj raniji stil govora i ”poštovanja” neistomišljenika. Tako se na drugom kanalu RTS-a skoro svaki put kad zaseda Skupština prikazuje svojevrsni rijaliti šou samo znatno skuplji po državu od onih koje emituju tabloidni kanali.

Nije ništa neobično da se poslanicima opozicije ponude besplatne usluge psihijatra, a da oni reaguju još gorim izrazima i rečima. Nema sumnje da naprednjaci tako nešto i priželjkuju, jer se onda tema rasprave zaboravi, a skupštinsko zasedanje iskoristi za obnavljanje starih uvreda.

One su manje-više već dobro poznate i ne zavređuju posebnu pažnju, sem kad neko ne smisli nešto sasvim izuzetno, kao poslanik SNS-a Dragan Nikolić. On se pre neki dan “ proslavio” čudovišnom izjavom da je akcija NATO bila humanitarna aktivnost u odnosu na aktivnost koja je preduzeta u vreme rekonstrukcije pravosuđa 2010. godine kada da je više od 900 sudija i tužilaca ostalo bez posla.

Na nju je reagovao Janko Veselinović, zamenik šefa poslanika SDS-a, ocenivši da je sramno i skandalozno što je akciju “Milosrdni anđeo” nazvao humanitarnom, čime je uvredio i poslanike i porodice poginulih u NATO agresiji, kada su stradale hiljade građana, uništena infrastruktura, ubijana i deca, među njima i mala Milica Rakić... Kada je tražio da ga Maja Gojković kazni, ona je odgovorila kako nije čula šta je Nikolić rekao, dok je on kasnije rekao novinarima kako je reformu pravosuđa iz 2010. “ u žaru objašnjavanja” uporedio sa akcijom NATO, a da je opozicija iz konteksta (ah, taj kontekst!) iz celokupne izjave izvukla tu rečenicu, i da on nije imao zlu nameru.

Da li iz straha da im Vođa ne zameri što odstupaju od stranačkog jednoumlja ili što im se dopalo jezgrovito poređenje Dragana Nikolića, tek niko od poslanika vladajuće koalicije nije rekao da mu ona zbog nečega smeta. Samo se neumorni i neizostavni Zoran Babić potrudio da za javnost protumači šta je njegov kolega poslanik, zapravo, hteo da kaže, ponavljajući kako on nije imao nameru da bilo koga uvredi.

Kao i u bezbroj drugih prilika dosad, kada naprednjaci govore o manama i lošim odlukama prethodne vlasti, nekako uvek smetnu s uma da u njoj nije učestvovala samo Demokratska stranka, već i njihovi sadašnji koalicioni partneri: SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija, SDA Rasima Ljajića, a i nekadašnja G17, iz koje su mnogi uspešno preleteli u SNS, te su im zaboravljeni i oprošteni svi gresi počinjeni u saradnji sa demokratama.