Kako su Tatonove ubice nadmašile „Gnjilansku grupu“ ili balada o polupravdi u polukoloniji

Kojim li se kriterijumom sud vodio kada je doneo ovako različite presude? Možda težinom optužbe? Nikako. U jednom slučaju bar 80 mrtvih a u drugom jedan. Možda svirepošću zločina? Nemoguće, pripadnici Gnjilanske grupe su svoje žrtve tukli, silovali, sekli na komade, stavljali u džakove i bacali u reku. Da nije možda u pitanju neki providniji razlog? Možda smo naprosto zgroženi tim strašnim zločinom nad čovekom druge nacionalnosti, i to još pripadnikom države članice svete Evropske Unije u koju toliko očajnički želimo da uđemo? Uostalom, koga briga za srpske žrtve, to su naši, oprostiće nam. Važno je da lepo izgledamo pred svetom! Mogu da potpišem da su pritisci od strane Francuske bili relativno mali i da ni sami Francuzi, pa ni najbliži rođaci i porodica preminulog nisu očekivali ovako rigoroznu presudu. Ma ne, nisu u pitanju spoljni pritisci. To su naši vrsni „državnici“ zajedno sa dobrim delom elite želeli da da se dodvore. Mogu oni i bez naredbi da odrezuju drakonske kazne! Zar da se ovakav slučaj ispreči na našem putu bez alternative? Nema šanse. Nisu sve žrtve jednake, neke su jednakije od drugih.

Ponavljam i naglašavam: događaj je bio za osudu, a brutalni napad na francuskog navijača zaslužuje primerene sankcije. Ali ovde je pređena svaka mera. Ova medijska i politička patologija koja se oseća nakon Tatonove smrti jeste za hitno lečenje. Iste večeri se započelo sa paljenjem sveća, zatim istupima stručnjaka iz „denacifikacije“ i profesionalnih zastupnika ljudskih prava i civilizacijskih normi, izvinjenjima na najvišem nivou, imenovanjem ulica po preminulom po celoj Srbiji, medijskih pritisaka da se optuženi maltene linčuju do jednoglasnog medijskog odobravanja presude. To ima samo kod nas, tako su govorili. Kada je zatim u Briselu navijač Partizana ostao bez oka a niko nije reagovao, ni u Srbiji ni u Belgiji, postalo je jasno da se nešto ozbiljno dešava sa ovim narodom, „srpskom“ elitom i medijima. I šta nakon svega reći o presudi?

Glavnoosumnjičeni Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća su osuđeni na 35 odnosno 32 godine zatvora, a Ljubomir Marković i Ivan Grković su osuđeni na po 30 godina zatvora. [2] A u slučaju Gnjilanske grupe glavnoosumnjičeni Samet Hajdar, Selimon Sadiku i Aguš Memeši osuđeni su na po 15 godina zatvora. Čudo jedno kako je sud predano i bez milosti odrezao kaznu! Osećam se kao da živim u atmosferi Draškovićevih opisa iz romana „Ruski konzul“ ili „Sudija“. U pitanju je onaj osećaj kada Vam je naprosto smešno, i u neverici posmatrate šta se događa. Zatim se taj smeh pretvara u beskrajnu nemoć kada shvatite da sve ovo nije šala već ozbiljna stvar. Neko će zbog te stvari provesti ostatak života u zatvoru, a neko će zbog silovanja, mučenja, klanja odležati petnaest.

Ova sramna presuda ući će u istoriju srpskog zakonodavstva, pošto je ona udžbenički primer političke presude! Zar je demokratska i pravna država ona u kojoj jedan život vredi više nego 80 drugih? Zar je nacionalna država ona koja ne sudi dželatima sopstvenog naroda drakonski? Da li se iko u tom sudskom veću postidi zbog ovih presuda? Da li zna da bi bilo normalno da je bilo obrnuto? Da koljači i mučitelji 80 ljudi dobiju po 30 godina zatvora, a da krivci za tragičnu smrt jednog čoveka dobiju 10? Znaju oni to. Ali to nije bilo koji čovek. On dolazi iz Evrope, ej!

Pa šta će svet misliti o nama!

Umesto zaključka, preporučujem sudijama da pročitaju sledeći opis mučenja „Gnjilanske grupe“: „...da su optuženi pripadnici OVK žrtvama komadali tela, u jednom slučaju žrtvi odsekli polni organ mačetom, lomili prste kleštima, lomili šipkom lobanju i u rupu u glavi zakucali upaljač, silovali žene, gurali im pendreke u polne organe i psovali im “srpsku majku”.

- Njihov komandant je rekao: “Došlo je naše vreme da se osvetimo! Ubijajte, prikrivajte tragove i proterajte Srbe sa Kosova!”.“[3]

Ukoliko srpske sudije posle svega mogu mirno da spavaju, neka spavaju. Ukoliko urednici i voditelji medija posle svega mogu mirno da spavaju, neka spavaju. Ukoliko najodgovorniji za ovo, srpski „državnici“ posle svega mogu mirno da spavaju, neka spavaju. Bar znamo koliko srpski život vredi.

[1] http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/gnjilanska-grupa-osudjena-na-101-godinu-zatvora-70834.php

[2]http://www.nspm.rs/hronika/optuzenima-za-ubistvo-brisa-tatona-240-godina-zatvora.html

[3] http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/230845/Za-masakr-civila-15-godina