Lepak za budale

Gledam muftiju Zukorlića i nerviram se. Gledam ga a odnekud mi je poznat onaj razmetljivi način komunikacije i naglašavanje reči kao da ih utiskuje.

I setio sam se odakle mi je poznat.

Bio je april mesec 1999. godine. NATO agresija u punom zamahu, a moji prijatelji radio-amateri u svom elementu. Prenose informacije i odlično popunjavaju one praznine koje ne mogu da popune zvanične organizacije. Na jednom od centara ztekao sam mog prijatelja Blažu kako žučno i cinično vodi glupave razgovore u kojima se razmenjuje red pretnji, red uvreda ali sa onim karakterističnim „nasedanjem“ na reči kojim se pokazuje prezir i omalovažavanje neistomišljenika. Blažo umoran ali uporan. U kratkoj pauzi koju je dobio prekorio sam ga zbog netolerantnosti i prostog rečnika, a on mi je objasnio: „ Na našim frekvencijama se povremeno pojave kreteni koji nam smetaju, blokiraju kanale jakim uređajima, proizvode smetnje i upadaju u razgovore vređajući. Naši radiomateri su mene su odredili da prikupim ove paćenike. Počnem da ih vređam i onda im zakažem sastanak na mojoj frekfenciji. Ja sam, mi to kažemo, „lepak za budale“. I eto tako, dok se mi vređamo i omalovažavamo satima moje kolege nesmetano prenose korisne informacije i rade prave poslove. Ti znaš da sam miran i pametan čovek ali ovde sam prostak po zadatku, treba isprovocirati protivnika i skloniti ga od važnih stvari. A usput i njega dovesti u situaciju da se pokaže prostim i primitivnim, ajde zdravo žurim na posao“.

Prema zvaničnim procenama iz 2002. godine u Srbiji je živelo 3,42% lica islamske veroispovesti, odnosno 1,81% lica koja su bošnjačka nacionalna manjina. Znači islamskih vernika ima oko 250000, dakle, nešto manje nego što Novi Beograd ima stanovnika a Bošnjaka otprilike kao Čukarica. Ogromna većina islamskih vernika, kao i njihove komšije pravoslavci imaju interes da budu u dobrim odnosima sa komšijama. A ako i imaju spor da ga reše mirno, ako može dogovorom.

Biće ipak da je provokativni jezik kojim se služi muftija ipak samo „lepak za budale“. Da se raspale oni Srbi koji bi odmah da nešto pale i razvaljuju, da dokazuju ko je od koga postao i ko je gde došao. Da se Bošnjacima da nada u povratak starog orijenta. Ali izgleda ponajviše da se privuče pažnja i zabašure neke veće i važnije teme. Pa obe bošnjačke partije su u vladajućoj koaliciji i mogu svoja pitanja rešavati u okviru sistema.

Bio ja u pravu ili ne, najbolje je ne raspaljivati se ali raditi svoj posao. Srbija je već odavno platila danak u krvi, znoju i suzama da bi se šalila sa svojom državnošću. Za ostale stvari neka svako bira šta želi. Ko želi lep suživot sa Srbima, neće mu biti problem da ga i ostvari a ko želi kavgu, verujem da će naći i onih koji su za to raspoloženi. Što se mene tiče, ja ću i dalje jesti urmašice, ulutme i kadaif čak da to muftija i zabrani.

I mala pouka sa istoka: pokazujući univerzalne ljudske priče, Onur i Šeherzada su osvojili srca ljudi i u Srbiji. Da su pričali samo tursku ili islamsku priču, ne verujem da bi se glas o njima čuo dalje od Jedrena.