Licemerje, smokvin list i "dobrodelatna ljubav" raba Vučićevića

Kako je na zvaničnom sajtu Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) objavljeno, 24. Novembra ove godine, Patrijarh srpki g.g. Irinej, uručio je gramatu   za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi, g. Draganu Vučićeviću. Da ne bude zabune, radi se baš o ONOM Draganu J. Vučićeviću. Dakle, „za dobrodelatnu ljubav i pomoć Crkvi“!? Alal vera!

Pre tri godine, u isti dan praznika svetoga Kralja Stefana Dečanskog, baš u Dečanima, i nekako baš nakon lokalnih izbora na Kosovu kojima je sever potpao pod vlast Prištine, patrijarh je uručio orden Svetog Save prvog reda Aleksandru Vulinu.

Pre tri i po godine, dok se mastilo na briselskom potpisu još sušilo, Aleksandar Vučić je prisustvovao Svetom Arhijerejskom Saboru. U kom svojstvu ostalo je tajanstveno, ali on tada čak nije bio ni premijer, nego PPV, a ne verujem da im je govorio o Maksu Veberu, već o političkim temama, a poznajući ga ne verujem ni da je govorio kratko. Moguće da im je tada saopštio svoje teološke postulate poput: “Spustili smo Srbiju sa neba na kojem se ne radi i nema nikakvih pravila, na zemlju na kojoj se teško radi, a moraće i više, na kojoj postoje ista pravila za sve“.

Mi smo veoma često kada se radi o teškim, često i sudbonosnim temama, imali prilike da iz crkvenih krugova čujemo da se Crkva neće mešati u politiku, kako je to posao političara, kako je crkva tu da brine o duhovnom a ne o svetovnom i slično. Tačno je da u članu 44. Ustava Republike stoji princip odvojenosti crkve od države, ali to se verovatno odnosi na to da vladika (ili muftija) ne može da bude predsednik opštine, ili ambasador u Emiratima, ali posve smo sigurni da taj princip ne sprečava crkvu da pozitivno deluje na društvena kretanja, i da osuđuje negativnosti. To crkvi sigurno niko ne brani.

Kada bi me neko dva dana zatvorio i naredio da nabrajam osobe koje bi SPC trebala odlikovati, sigurno mi ni na kraj pameti ne bi bili D. J. Vučićević i A. Vulin. Nikako!

Čime je to Vučićević zaslužio? Da li pornografskim sadržajima i nabrajanjem gaća spalih sa kojekakvih striptizeta u glasilu koje uređuje? Šta je tu „dobrodelatna ljubav i pomoć Crkvi“? Jesu li to naslovi poput: „Ima muda“, ili „Panonska pi*da“, ili „Pi*ka papučarska”, ili „Sanda skroz luda“, ili „Žuti hoće đoku“, ili, “Hrast će ipak pasti“, ili...... Čime je zaslužio? Osim što je režimski avlijaner, - ničime!

Čime je „ultralevičar“ Aleksandar Vulin zaslužio najviše crkveno odlikovanje? Uterivanjem severa Kosova u ustavno-pravni sistem Prištine. 

Kakva je to „pomoć Crkvi“ i „dobrodelatnost“? Ako se misli na novac koji pojedini tajkuni daju kao priloge, ili čak i grade objekte (Bajčetina, Bagdala...), ili ako se misli na novčane priloge, automobile i sl, to nije pomoć Crkvi. Jeste ako se posmatra trivijalni, ovozemaljski, ali nije ako se zna njena suština, a to bi pre svih morali znati crkveni velikodostojnici. To što je neko zgrnuo veliki novac i deo toga poklonio crkvi, a da je pri tom omladinu trovao skarednim sadržajima, agresijom, primitivizmom, prostaklukom, latinicom.... nije nikakva pomoć Crkvi, nego odmoć.

Njegova svetost i arhijereji barem, bi morali znati reči svetog Vasilija Velikog: "Imajući u dubini srca mržnju, licemer pokazuje ljubav izlivenu samo po površini, dok podvodne hridi, stȇnje tek ogrezlo vodom, neoprezne mogu zateći kao neočekivano zlo." Prepoznaju li oni u ovim rečima one kojima dodeljuju crkvena priznanja „za dobrodelatnu ljubav“? Sigurno prepoznaju. Znaju li oni da pojedini koji dobijaju crkvena odlikovanja čak i nisu kršteni, dakle ne pripadaju Crkvi. Sigurno znaju.

Zapanjuje to da kada god se radi o stvarima opasnim po naš narod, a samim tim i Crkvu, kao što su: natalitet, migracije, odumiranjenašeg naroda, odnosi sa Vatikanom, progon ćirilice, propast privrede, Kosovo (štaviše patrijarh je pozvao 2013. Srbe da izađu na kosovske izbore)... Crkva se povlači u ljušturu, pravdajući se nemešanjem u politiku.

A da li je politika to što nas svake godine ima 50.000 manje? Da li je politika to što nam kasape državu, i tritorijalno i institucionalno? Da li je politika to što hoće da nam iz Ustava izbrišu suverenitet? Ne, časni oci to se zove život. A u život se crkva mora mešati. Tu nam odlikovani D. J. Vučićević ne može pomoći svojom „dobrodelatnom ljubavlju“ i klozetskim žurnalizmom.

Ako crkva sebe smatra i odvojenom od politike, politika to tako ne smatra. Politika je izuzetno zainteresovana za uticaj na rad crkve. Otud Vučić na svetom arhijerejskom Saboru 2013.

Nije samo ova vlast živo zainteresovana za uticaj na odnose u crkvi. Bili smo toga svedoci u vreme komunizma, pa i u vreme demokratije. Tadićeva vlast je pre sedam godina proterala vladiku Artemija sa Kosova, oduzela mu eparhiju, prognala zajedno sa njegovim duhovnim čadom, samo zato što je smetao političkom evro-atlantskom kursu. Na taj način, možda i najznačajnijoj eparhiji u ovom trenutku nanet je izgleda neprebolni udarac.

U njoj je recimo samo pre koju nedelju ime škole „Sveti Sava“ u Novom Pazaru promenjeno u „Halif Bin Zajed el Nahjan“. Crkva ni da dobrodelatno šušne. Možda bi bilo razumljivo da se škola zvala na primer „France Prešern“ ili „Informer“, ali ne braniti i odbraniti ime „najlepšeg srpskog deteta“, to Crkvi i tamošnjoj eparhiji ne služi na čast i ne može se pravdati neutralnošću. To je kukavičluk.

Konačno, treba reći da je nakon upokojenja blaženopočivšeg patrijarha Pavla, ugled SPC u narodu naglo erodirao. Učestale afere, koketiranje sa anacionalnom i antinacionalnom politikom, srebroljublje, rasipništvo, pa i izdizanje bogatih a nedostojnih iznad hiljada onih koji su požrtvovani i odani Crkvi su neki od uzroka te erozije.

Crkva bi trebalo da se seti da su hramovi u vreme totalitarizma bili prazni. Da je sveštenstvo dosta teško sastavljalo kraj sa krajem. Naišao je drugačiji period, hramovi su se napunili, sveštenstvo je zauzelo značajno mesto u društvenoj hijerarhiji. Mi opet klizimo u vreme totalitarizma. Crkva se očigledno ne snalazi. Kada hramovi opet budu prazni to što ona sada licemerno pere ruke, neće mnogo pomoći. A neće joj pomoći ni tabloidi.