Nekoliko pitanja povodom „slučaja keruše Mile“

Sudeći prema srpskim medijima, najvažniji događaj među svim događajima prethodnih desetak dana bilo je povređivanje keruše Mile, čije su nas pitome oči danima gledale sa naslovnih stranica srpskih novina. A kada je nešto toliko važno, razume se, ni najviši državni organi nisu mogli da ostanu ravnodušni.

– Predsednik planira da uskoro obiđe Milu. On će tom prilikom zatražiti da je usvoji. Ipak, sve zavisi od ljudi koji su Milu spasli i koji sada brinu o njoj. Oni će, na kraju, odlučiti kome će kerušu dati na usvojenje – rekao je za Pres sagovornik blizak Borisu Tadiću.

Sandra Spoja, aktivistkinja Udruženja za zaštitu životinja „Evropska inicijativa 17", koja je na parkingu u naselju Medaković pronašla osakaćenu kerušu Milu, bila je oduševljena Tadićevom idejom.

– Oduševljena sam! Sjajno! To znači da će Mila imati najbolju moguću negu i verovatno najsavremeniju operaciju. Moći ćemo da pratimo i kako teče njen oporavak – kaže Spoja[1].

Kabinet se, barem koliko nam je poznato, nakon ovoga više nije oglašavao povodom Milinog slučaja, ali je zato agilni gradonačelnik Đilas, pragmatičan i efikasan kakvim ga je bog dao, odmah preuzeo stvar sa Milom u svoje ruke i objavio da će grad snositi sve troškove Milinog boravka u Nemačkoj, operaciju, kao i ugradnju ortopedskih proteza.

U vezi sa tim, ima smisla postaviti najmanje nekoliko pitanja povodom „slučaj keruše Mile“.

1.     Nije li neobično da se istovetan slučaj desio u Bugarskoj, samo tri nedelje ranije?[2] Tamo je, takođe, osakaćena pronađena keruša, koja se u bugarskoj verziji zove „Mima“, i kojoj je, zamislite, nepoznati manijak takođe odsekao sve četiri šape. Tamo su takođe organizacije za zaštitu životinja podigle veliku kampanju oko tog slučaja, javnost je kao i u Srbiji bila ogorčena, pa se nesrećni pas brzo našao na lečenju na klinici u Nemačkoj[3]. Nije li to ipak malo neobična podudarnost? I nije li neobično što ta stvar jedva da je pomenuta u srpskim medijima koji su se, inače, (pre)opširno bavili čak i najsitnijim detaljima vezanim za Milin slučaj?

2.     Isti obrazac se mogao ponoviti i u Srbiji samo pod pretpostavkom da ovdašnji manijak prati bugarsku štampu ili internet forume zaštitnika prava životinja, na kojima je o tom slučaju izveštavano. Nije li onda srpskoj policiji bilo lako da pronađe psihopatu? (Ili grupu njih, pošto odseći psu noge nije baš lak posao). Ali, u celoj kampanji oko Mile danas više niko ne insistira na pronalaženju i oštrom kažnjavanju počinioca? Zašto?

3.     Osakaćenu kerušu je, prema B92, koji je prvi objavio tu vest (naravno, kao udarnu), pronašla pomenuta Sandra Spoja[4]. To je bila velika sreća, jer je Sandra Spoja, takođe slučajno, aktivistkinja Udruženja za zaštitu životinja „Evropska inicijativa 17“. Sandra je znala kome da se obrati za pomoć. Pas je ležao ispod nekih kola, na parkingu (baš ispred Sandrine zgrade), ali okolo nije bilo krvi. Veterinar koji ga je pregledao utvrdio je da su psu odsečene noge sedam dana ranije. Kako je moguće da pas dotle nije već uginuo od krvarenja? Pretpostavka je da mu je neko, odmah po sakaćenju, podvezao udove[5]. Ali, ko? Da li možda ista osoba koja ga je osakatila? Zašto bi to neki psihopata učinio?

Da se razumemo. Po svetu i oko nas ima raznih manijaka. Ako je neko spreman da, bilo iz „ideoloških“, „sektaških“ ili „gurmanskih“ razloga, tranžira ili jede ljude, zašto ne bi unakazio i psa. Još je, međutim, strašnija pomisao da bi neko bio u stanju da napravi ovako nešto samo da bi izazvao reakciju javnosti i popunio svoje fondove. Elem, nikoga ne optužujemo, samo se pitamo. Ali kada je novinar Presa nešto od ovih pitanja pokušao da postavi domaćoj junakinji ove afere (ne Mili, nego dotičnoj aktivistkinji), odgovoreno mu je u stilu – „kakve to veze ima, pa sirote životinje svakodnevno muče na najrazličitije načine“.

Naša policija je pokazala da ume da bude efikasna, samo kad se potrudi. Možda bi bilo dobro da se oko ovog slučaja potrudi. Jer, izgleda da bismo iz njega mogli da saznamo mnogo zanimljivih stvari. I to možda čak i važnijih i strašnijih od svakako strašne i tužne sudbine jednog kučeta.