Od Galenike do Golije - i Goleša

Ni trinaest godina takozvane tranzicije nije u Srbiji dovelo do stvaranja institucija neophodnih za funkcionisanje uređenog društva, već je pod demokratskim plaštom dovršen razvoj polufeudalnog sistema u kome moćni i uticajni pojedinci raspolažu institucijama prema svojim političkim potrebama. Neizostavni deo takve strukture predstavlja i policija, koja umesto pokazivanja odgovornosti prema zakonu i društvu kome služi, prečesto figurira kao sredstvo političkih obračuna i centar afera čiji su pripadnici umešani u različite kriminalne radnje, od sitnog mita do direktnog učešća u krupnom kriminalu.

Javnost je samo ove godine bila svedok nekoliko afera i unutrašnjih sukoba u "bezbednosnim strukturama", koje su provučene kroz tabloide uz ogromnu medijsku pažnju. Zajedničko za sve njih je da su ostale bez konačnih ishoda i odgovora na brojne pretpostavke i neproverene informacije objavljene u medijima, a karakteristično da uglavnom izbijaju iznenada, što pruža utisak da se radi o nekoj diverziji ili sredstvu za sticanje novih poena u neprekidnoj borbi sadašnjih političkih partnera, spremnih da u pravom trenutku onom drugom zabiju nož u leđa.

Na isti način, nedavno je u „Kuriru“ započela kampanja protiv direktora srpske policije Milorada Veljovića, na čiji račun je izneto niz teških optužbi. Veljović je optužen za različite tajkunsko-policijske biznise, šurovanje sa sivim zonama moći i ljudima koji su se naglo obogatili, a da bi se dodalo još malo ulja na vatru, vlasnik „Kurira“ Aleksandar Rodić i urednik časopisa „Akter” Tihomir Trišić su dramatičnim saopštenjem alarmirali javnost da im navodno preti hapšenje. U svom apelu za zaštitu oni su se pozvali na saznanja „u državnom vrhu Srbije” da bi dokazali ničim potkrepljenu tezu da je „kriminalizovano rukovodstvo policije odlučilo da montira” njihovo hapšenje. Veljović je nastojao da demanatuje takve optužbe, dok je tabloid „Informer” uzvratio navodnim saznanjima vlasti da je pozadina „Kurirovog” obračuna sa vrhom policije u stvari plan tajkuna, koji su spremili milione kako bi finansirali kampanju protiv onih koji vode borbu protiv korupcije.

U priču su se zatim uključile i „Naše novine“, koje ističu da Veljović drži u šaci ministra Ivicu Dačića, jer u fioci čuva slučaj „Javnih nabavki velike vrednosti“, koje Dačić odobrava, a u kojima je, kako je napisano, služba interne revizije našla niz nepravilnosti. Najnovija hapšenja povodom „Galenike“, „Naše novine“ tumače još jednom Veljovićevom pretnjom Dačiću, dok se zbunjeni čitaoci i celokupna javnost pitaju šta je zapravo istina – da li sve, ili ništa. Još više zbunjuje (istina nezvanično) saznanje da je u vlasništvo „Kurira“ i „Naših novina“ od skora ušao isti čovek, od skora vrlo blizak Vučiću a od ranije blizak jednom od nekad najmoćnijih ljudi Demokratske stranke. Po tome bi se moglo zaključiti da isti ljudi stoje i iza pisanja i „Kurira“ i „Naših novina“, a pošto se novinarskim krugovima „Informer“ odavno u šali naziva Službeni list, moglo bi se pretpostaviti da ni on svoje tekstove nije plasirao bez razloga.

Pisanje tabloida izložilo je Dačića i Veljovića pritisku koji kao da ih tera na uzajamno razračunavanje, a ko stoji iza svega toga, iz novina ne možemo saznati. Osim Veljovića, ne oglašavaju se ostali prozvani, niti se oglašava sveprisutni prvi potpredsednik, iako tabloidi nastavljaju da pišu u istom ritmu. Ranije bi, po objavljivanju različitih i često kontradiktornih podataka, obično Dačić ili prvi potpredsednik Aleksandar Vučić izlazili pred novinare dajući bar neke detalje, a što se tiče poslednje afere, nema ni naznaka da će građani dobiti prave informacije ni o jednoj od različitih kontroverzi koje teško optužuju i direktora i ministra policije. Umesto toga, podignuta je dimna zavesa iza koje se povlače potezi iz senke, dok se najvažnije institucije i funkcije u državi dalje degradiraju, a politički život svodi na nivo vučjeg čopora.