Privatni izvršitelji u privatizovanoj državi

Na početku državničke karijere, prvi čovek najmoćnije stranke deklarisao se kao predani borac protiv organizovanog kriminala, pa i onog u vlastitim redovima. I svoj rejting duguje upravo ovim obećanjima. Ovaj obračun demonstriran je do sada sporadičnim privođenjima saradnika bivše vlasti. Ali tekovine starog režima su zadržane. U sistemu dugih prstiju, promenjeni su samo akteri. 

Javna preduzeća godinama slove za Alajbegovu slamu mita, korupcije i partijskog plena. Zakonom o izvršenju o obezbeđenju korupcija je faktički ozakonjena uvođenjem sistema privatnih izvršitelja.

Patent je lansiran 2012. godine, kada su imenovanim licima povereni poslovi prinudne naplate po osnovu komunalnih dugovanja, do tada u isključivoj nadležnosti sudova. Novopečenoj klasi ekstraprofitera zakonom se omogućuju pravila o naplati, koju su do tada eksluzivno pripadala sudovima. Pa ukoliko se poverilac, u ovom slučaju komunalno preduzeće, odluči da pokrene prinudnu naplatu, plaća 4.000 dinara po predmetu. S tom razlikom što umesto u budžet suda tu sumu sada plaća izvršitelju.

Cifru od 4.000 dinara, poverilac, javno komunalno preduzeće, uplaćuje izvršiocu kao avans da bi se pokrenuo postupak naplate, nezavisno od ishoda, da li je predmet možda u zastari, ili je dužnik nezaposleno lice, pa u tom slučaju naplata nesprovodiva, i dug većinom nenaplativ.

Kriminalni zakon, da komunalno preduzeće čiji je osnivač grad, odnosno država, od gotovog pravi veresiju, donet je 2012. godine, u vreme bivše političke klike, na čelu sa tadašnjom ministarskom pravde. Privatnim izvršiteljima dat je monopol u prinudnoj naplati potraživanja komunalnih preduzeća: JKP “Infostan”, “EPS Snabdevanje” , JKP “Vodovod i kanalizacija”, “Srbijagas”, “Telekom”. .. Koliko će na ime avansa inkasirati izvršitelj, zavisi od broja dužničkih predmeta. Tako se može naslutiti koliko je sredstava na ovaj način iscrpljeno recimo iz JKP “Infostan”, koje ja samo tokom prošle godine, prema pisanju štampe izvršiteljima ustupilo 60 000 predmeta.

Pljački serijskih razmera doprinela je i odrednica po kojoj je poverilac nezavistan u izboru privatnog izvršitelja. Pa su partije na vlasti, odnosno JK preduzeća, za deobu plena imale, svaka “svog” izvršitelja. Tako se kao vrh ledenog brega navodi primer beogradskog JKP “Eletrodistribucija”, koje je privatnoj izvršiteljki Isidori Ranković poverilo 17. 000 predmeta. Višemilionski iznosi na računima ove izvršiteljke navodno su zaintrigirali Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje će prema šturim najavama u beogradskoj “Elektrodisribuciji” započeti istragu.

Član Advoktske komore Srbije, Vladimir Gajić objašnjava da je Isidori Ranković dat avans od 79.560.000 dinara, odnosno 690 000 evra, za 17 000 predmeta, koje ne može da obradi ni za deset godina.

- Od tih sedamnaest hiljada 15.000 predmeta će zastariti. Ali poveriocu nije važan ishod, da li je predmet naplativ. Već da izvršitelj deo plena zadrži, a ostalo transferiše u privatne džepove i partijsku kasu, onima koji su mu taj posao dali, kaže Gajić.

Po ovom modelu, u korist stranačkih fondova i poslušnih pojedinaca, isisavaju se višemilionske cifre i pustoše desetine javnih preduzeća u Srbiji.

Izmenama kriminalnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju moglo se stati na put isisivanje para iz komunalnih firmi čiji je osnivač grad odnosno država. Umesto demontaže sistema, međutim, dolaskom nove političke elite, izvršena je samo promena aktera.

- Isidora Ranković je supruga Vuka Ranković, podobnog advokata koji je suspendovan iz advokature, zbog kršenja zabrane rada za vreme štrajka. Vuk Ranković, (inače položio notarski ispit), jeste pastorak advokata Dragiše Vukašinovića, koji je takođe u postupku suspenzije pred organima advokatske komore, jer je kršio odluku o zabrani rada. Dragiša Vukašinović inače je suprug Natalije Vukašinović, zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu, i tast šefa kabineta ministra policije Ivana Ristića. U tom porodičnom krugu su svi akteri u srpskom pravosuđu: advokati, tužilaštvo i policija. To je nezapamćeni skandal, zaključuje adv. Vladimir Gajić.

U medijima se ilustruje slučaj novosadskog izvršitelja Vujadin Masnikosa, koji je od tamošnjih javnih preduzeća dobio skoro 30.000 predmeta. Na taj način je, kaže se, inkasirao preko stotine miliona dinara, odnosno više od milion evra. Promenom gradske vlasti i dolaskom SNS-a na čelo Novog Sada, javna preduzeća su preusmerila predmete na “svog” izvršitelja Milana Uzelca, koji je dobio čak 40.000 predmeta. Kaže se da su bivši i sadašnji miljenik vlasti, najviše predmeta dobili od “Srbijagasa”.

Izvršitelji, osim avansnog plaćanja za posao po predmetu, kao i troškova sprovođenja, imaju i nagradu za uspešno okončanje izvršenja, što po pravilniku Ministarstva pravde pada na teret dužnika. Nagrade i troškovi izvršitelja, uveliko mogu nadmašiti i vrednost osnovnog potraživanja. To je ona druga, ranjivija strana priče, gde su žrtve legalizovane pljačke, građani koji sastavljaju kraj s krajem, penzioneri, i socijalno ugrožene porodice.

O skidanju kože, pod palicom zakona, ilustruje priča novosađanke Nade Debić, kojoj su izvršitelji zbog duga “Informatici” u iznosu od 26 dinara, od plate “skinuli” 19.000 dinara. Na ime kamate, sudskih troškova i ostalih nameta, pljačka je izvšena bez najave, ikakvog upozorenja.

Poznato je inače da su u izmirivanju komunalnih obaveza u Srbiji, najrevnosniji penzioneri. Prema podacima međutim kojima raspolaže Fond PIO, na teritoriji Srbije, od početka godine do danas, Fondu je dostavljeno 33.000 izvršiteljskih zaključaka izvršenja. Više od polovine ovog broja lica kojima su skinuta sredstva sa računa, su penzioneri iz Beograda.

Jasno da u ovom transferu velikih brojeva izvršitelj sigurno dobija. Što se vladajuće stranke tiče, zbog poznate i istrajne retorike, režim još uvek uspeva da drži rejting s početka mandata. Pitanje je samo koliko će ih još služiti početnička sreća?