Prljava kampanja protiv Sande Rašković ili svim sredstvima protiv DSS i Dveri u parlamentu

predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Članovi Demokratske stranke Srbije na Kosovu i Metohiji, izuzetno cene rad sadašnje predsednice Demokratske stranke Srbije, koji je pre svega pokazala na mestu predsednika Koordinacionog centra za Kosovu i Metohiju, kada je na Kosovo i Metohiju vratila najveći deo institucija srpske države koje su 1999. godine izbegle u tzv. užu Srbiju. To se pre svega odnosi na Univerzitet u Prištini, Civilnu zaštitu, pa sve do pokrajinskog Narodnog pozorišta, čime je ojačano prisustvo države Srbije u južnoj srpskoj pokrajini.

Nažalost, njeni naslednici u formi Kancelarije za KiM, Aleksandar Vulin i Marko Đurić kroz Briselske sporazume te inistitucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji gase ili predaju separatistima u Prištini.

Lažne izjave zvaničnika SNS-a, koje su izvučene iz konteksta intervjua Sande Rašković-Ivić, da je u Srebrenici izvršen genocidni zločin ne stoje, jer su u Skupštini Srbije jedino poslanici Demokratske stranke Srbije glasali protiv rezolucije o Srebrenici, a jedan od poslanika je bila Sanda Rašković-Ivić. Ove činjenice dokazuju da se protiv predsednice Demokratske stranke Srbije vodi prljava kampanja sa glavnim ciljem da se spreči ulazak koalicije DSS-DVERI u Skupštinu Srbije. Razlog za to je, jer bi ove dve političke strnke i javno i glasno iznosile u prarlamentu Srbije kriminalne afere Aleksandra Vučića i njegovog režima, kao i izdajničku politiku koju vodi na Kosovu i Metohiji.

Posebno je gadljivo i otužno kada Aleksandar Vučić spočitava priču o patriotizmu Sandi Rašković-Ivić, imajući u vidu da je on potpisao Briselski sporazum, akt najveće nacinalne izdaje u istoriji srpskog naroda. I ne samo to, nego je i Aleksandar Vučić odlaskom u Srebrenicu svojim prisustvom pokazao da je u Srebenici izvršen genocid nad muslimanima, a da bi ispeglao svoje ranije geslo da za jednog Srbina treba ubiti sto Muslimana on je opštini Srebrenica donirao 5.000.000 evra. To su pare poreskih obveznika države Srbije.

  Napadi na dr Sandru Rašković-Ivić, što je neobično, dolaze i od predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, stranke koja slovi za opozicionu partiju. Jedna od glavnih primedbi čelnika SRS jeste da je majka predsednice DSS-a Hrvatica, što pokazuje njegov rasistički pristup. Srbi jesu naconalisti ali nisu rasisti i šovinisti. Ako bismo sledili takav put koji nam trasira Vojislav Šešelj, onda bi Srbi trebali da se odreknu jedinog nobelovca kojeg imamo, a to je Ivo Andrić, jer je katolik, pa onda srpske himne „Bože Pravde“ pošto ju je komponovao Hrvat, pa onda najvećeg srpskog biografa Branislav Nušića koji je Cincarin a čije je pravo ime Alkibijad Nuši. Morali bi čak da se odreknemo i nekadašnjeg predsednika SANU i jedinog Srbina koji je bio član francuske akademije nauka Jovana Cvijića, jer nije bio čistokrvni Srbin, pošto mu je baba muslimanka iz istočne Bosne.

Čudno je da se predsednik Srpske radikalne stranke do sada nije ogradio od izdajničkog Briselskog sprazuma, kojim se predaje Kosovo, niti je proslovio nijednu gorku reč za svog kuma Aleksandra Vučića. U intervjuu ruskoj agenciji Sputnik on se i zalaže da Srbi na Kosovu i Metohiji treba da izađu na separatističke izbore u organizaciji Prištine, pod nazivom „Srpska patriotska lista“.

Izgleda da je od nekadašnje Velike Srbije i granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica za Vojislava Šešelja danas sasvim prihvatljiva pretkumunovska Srbija ili bolje reći Beogradski pašaluk.

(Autor je predsednik pokrajinskog odbora DSS za KiM)