Putin i srpske medijske igre

Završena je dugo najavljivana poseta Vladimira Putina Srbiji. Svi smo već manje ili više upoznati sa zvaničnim ciljem Putinove posete, međutim, retko ko zna detalje o motivima same posete. Sigurno je da je Putin došao pre svega kako bi zaštitio ruske ekonomske interese (pri čemu najviše mislim na projekat „Južni tok“), pružio podršku Srbiji u daljoj diplomatskoj borbi za povratak Kosmeta u granice Srbije i, verovatno, proširio ekonomsku saradnju dve zemlje i izneo neku ponudu za EPS, mada je ovo poslednje ipak samo utisak pisca ovih redova.

Sve u svemu, uobičajeno je da narod ne zna detalje o kojima se razgovara iza zatvorenih vrata. Međutim, u ovom slučaju se postavlja pitanje je koliko nas koji se obaveštavamo preko srpskih zmedija zna čak i detalje onog, zvaničnog i javnog dela posete? Želim da kažem sledeće - ukoliko niste uživo pratili izlaganje Vladimira Putina doživećete ogromno iznenađenje kada pročitate izveštaje i naslove o ovoj poseti u nekim od „naših“ tiražnih medija. Na primer, Blic [1] Putinove reči da će Rusija i Srbija „pažljivo pratiti i zajedno raditi da evropska integracija ne bi izazvala štetu po rusko-srpske odnose“ transformiše u naslov „Putin: Težnja Srbije da uđe u EU ne šteti saradnji sa Rusijom“. Ove male, ali ni malo slučajne jezičke igre zapravo su deo suptilnog spinovanja. Isto tako, na primer, i onaj deo Putinovog govora u kome se on osvrće na problem pregovora Beograda i Prištine imao je potpuno drugu konotaciju od one koja je medijski preneta.

Putin je istakao da će Rusija uvek pružati podršku Srbiji u cilju zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu, i da će uvek biti pre za pregovore nego za ratnu opciju, ali je povodom pregovora istakao, to jest, rekao samo da je „suvereni izbor samog srpskog naroda kako uređuje svoje stvari“ i da će Rusija „podržati izbor Srbije“. Postojala je još jedna interesantna, reklo bi se, diplomatska opaska, koja je izrečena povodom bratstva dva naroda, odnosno, kada je Putin istakao da Rusi i ruski narod osećaju veliku privrženost i bratstvo između dva naroda, i dodao da se „nada da je i u Srbiji tako“ (kurziv M. D.). Ali i ova interesantna opaska takođe nije zaslužila pažnju ni jednog srpskog medija. Baš kao što, koliko sam ja primetio, ni jedan naš medij sem Bjeljinske BN televizije nije ni pomenuo da je Putin eksplicite pomenuo i „vojnu saradnju“ i „centar u Nišu“!? Izgleda da ni to našim vrlim medijima nije bilo „medijski zanimljivo“.

A koliko je neprofesionalizma i tendencioznog izveštavanja pratilo Putinovu posetu možda najbolje ilustruje sramni tekst na Blicu pod naslovom „I pokret Dveri čeka Putina u Beogradu“[2], koji je u celini bio posvećen srpskom „nacionalnom ekstremizmu“ i iščuđavanju nad tim što država još uvek „toleriše ove ekstremističke organizacije“. (Na stranu što pomenute plakate sa Putinovim likom i natpisom „SRBIN“ nisu lepili pripadnici „Dveri“ već verovatno  pripadnici „Obraza“, koji su gotovo identične plakate lepili i ranije.) Posebno je zanimljiv deo teksta u kome se kaže da su novinarima „Blica“ u komunalnoj policiji rekli „da je lepljenje plakata kažnjivo zakonom jer se radi o naruživanju grada...“. Eureka! Izvanredno istraživačko novinarstvo novinara „Blica“! Upravo smo otkrili da je lepljenje plakata krivično delo i da plakati služe da bi se plasirale „sopstvene političke ideje“. Čudo jedno kako se toga ne setiše pred izbore ili bilo koju drugu značajnu manifestaciju koja se u Srbiji odigrava bar jednom mesečno . Ali nema veze. Važno je da se jedna neistina iskoristi za difamaciju političkih neistomišljenika, a i da se, kolateralno, (ili je to, možda, bio glavni motiv?) javno veličanje Vladimira Putina dovede u vezu sa „desnim ekstremizmom“ i „naruživanjem grada“ .

Ali ni to nije kraj. U toku dana, na dnevniku RTV1 u 17 časova usred vesti o susretu Tadića i Putina na dnu ekrana pisalo je „potvrda neprijateljstva“. Snimak o ovom sramnom propustu već je obišao internet mreže [3].

Putin se neplanirano dugo zadržao u razgovoru sa Tadićem, a detalje ćemo, nažalost, teško saznati. Sigurno je da je došao sa nekoliko interesantnih predloga, takođje, sigurno da sve ne teče baš glatko, čim je ubeđivanje (jedne ili druge strane) trajalo tako dugo. A bojim se i da samo ubeđivanje nije bilo previše uspešno. Važno je, takođe, iz Putinovog obraćanja izdvojiti deo koji se odnosi na saradnju Rusije i Nemačke, i Putinov izraz „naši nemački prijatelji“ koji još jednom potvrđuje rađanje novog savezništva i nove evropske „pesnice“, u kojoj Rusija kao izvor sirovina i Nemačka kao pokretač EU imaju glavnu ulogu. U odnosu na to treba donositi geopolitičke procene o budućim strateškim potezima Rusije. No, o tome, pak, drugom prilikom.

Sve u svemu, Putinova poseta je i te kako dobrodošla kako bi eventualna ruska ulaganja zaustavila dalje propadanje Srbije i sprečila totalni krah ekonomije. Takođe, poseta je, nekako, razgalila srca mnogobrojnim Srbima koji Putina doživljavaju kao iskrenog prijatelja. Sa druge strane, ova poseta je, još jednom, ogolila lice i naličje srpske političke scene i njene nemogućnosti da prepozna srpske interese i da se samo srpskim interesima rukovodi. Srbija nije i ne treba da bude sluškinja nijedne države, ali je sasvim normalno da treba da prisnije sarađuje sa onim državama koje joj ne misle zlo i koje joj ne nanose štetu. Srbija treba da bude sluškinja isključivo svojih interesa.

A to je, bojim se, lekcija koju će naši političari teško naučiti. Šteta je što nikada nisu naučili nešto o radu Jovana Ristića, legendarnog ministra spoljnih poslova Srbije. Tada bi shvatili da je postulat svake uspešne politike zaštita sopstvenih interesa. Ne tuđih, ni zapadnih, ni istočnih – već svojih. Srpskih.